Професор др Александар Јовановић, који је напустио овај свет 24.12.2021. у Београду, није био само један од чланова Скупштине Покрета за одбрану Косова и Метохије. У покретању Апела за одбрану Косова и Метохије (2017-2018) и оснивању Покрета за одбрану Косова и Метохије (2020), учествовао је много више него што се то могло на први поглед приметити.
Александар Јовановић припадао је најређем соју људи који, у име идеала, не губе време у жалопојкама него делују, не питајући за било какву личну корист. Прави Шумадинац, у срцу идеалиста, веран својој земљи и своме роду, није био ни неискусан нити наиван. Врсни познавалац књижевности, способан да уочи сваку нијансу уметничког исказа, имао је много дара за практично деловање и организовање. Брзо и јасно је уочавао стратешке циљеве, а у њиховом досезању био је промишљен, непоколебљив и упоран.
Александар Јовановић је веома добро познавао стварни живот Косова и Метохије. Своје студенте водио је редовно, тихо и без велике помпе, у заветну српску земљу. У исто време, његова дела сведочила су о дугорочној посвећености нашем „крвавоме и жалноме Југу“, како је Стару Србију називао Станислав Винавер у снажном есеју који је Јовановић волео да цитира. Пишући о јунаку једне приповетке Григорија Божовића, деда-Мојсилу Златановићу из Гњилана, који неће „да бега у Србију“ јер зна да је баш његово истрајавање и страдање на својој земљи права тапија Србије на Косово, Александар Јовановић је, поред осталог, приметио да „бекства само одлажу решавање проблема“ и да „Косово јесте обећана земља српског народа – али земља која се муком мора заслужити“. Том закључку ни данас се нема шта додати.
Упокојењем Александра Јовановића Покрет за одбрану Косова и Метохије претрпео је тежак губитак. На нама, његовим пријатељима и саборцима, остаје да памтимо и чувамо његово наслеђе: непоколебљиво родољубље, борбеност и активизам, промишљеност и искуство, људску ширину и доброту.
Председништво Покрета за одбрану Косова и Метохије
