Утисци након данашње литургије: наш Патријарх, епископат, вјерни народ – радостан, срчан, искрен. Без примисли тежине и грча. Да је сваком јасно да је међу Србима, у Београду, међу браћом. Али не тако да се ми усиљено трудимо да будемо радосни. Већ јесмо.
Говор архиепископа Стефана је из другог регистра стварности. Патријарх је говорио из срца, душе, архиепископ је читао. И владика Јован је говорио из душе.
Геополитички моменат, црквенополитичка реторика, нарочито фанарска, осјећај убрзања времена – све то не да човјеку да буде наивно само радостан. Али има у овом мом српском народу-Цркви неке моћи да се радујеш и грлиш. Ми смо је показали и засвједочили. А ко неће брата за брата, хоће туђина за господара.
Ето. Само утисци…
