Зоран Чворовић: Аутокефалност МПЦ не би признале Руска православна црква и Бугарска православна црква

Када одлази у Цркву Светог Спаса у Скопљу, верници Марији Апостоловој више није јасна права природа те верске институције – да ли иде у независну цркву или у ону која је део Српске православне цркве (СПЦ).

„Није ми уопште јасно шта се догодило”, каже Марија.

„Да ли то што су се цркве помириле значи да српска црква признаје да је македонска самостална или не.”

Партијарх Порфирије, поглавар СПЦ, примио је у четвртак 19. маја архиепископа охридског и македонског Стефана у Храму Светог Саве у Београду и тако означио нову еру у односима двеју цркава, које су назване „сестринским”.

Под насловом „радосна вест”, из Српске православне цркве најављено је служење заједничке литургије двеју цркавa и званично је окончан раскол.

Ипак, верски догађај није признавање самосталности Македонске од Српске православне цркве, каже Андреја Богдановски, македонски стручњак за покрете самосталности православних цркава.

„СПЦ је заправо препознала Македонску православну цркву, али је третира као цркву која има широку аутономију унутар СПЦ”, каже Богдановски за ББЦ.

„Ипак, очекујем да овај сусрет буде само међукорак до потпуног признања аутокефалности, односно самосталности МПЦ.”

У Северној Македонији данас постоје најмање две православне цркве.

Једна је Македонска православна црква, која се одвојила од Српске 1967. и коју до недавно нису признавале друге православне цркве, а друга је Православна охридска архиепископија, настала 2002, коју СПЦ третира као сопствени део.

Да ли помирење значи и решење

Синод СПЦ, као највиша извршна власт те верске организације, обећао је северномакедонској цркви „статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности”.

Ипак, митрополит преспанско-пелагонијски Петар из Македоније рекао је да су „коментари о некаквом повратку аутономији само празне приче”.

„Канонско јединство значи да сада можемо заједно да служимо и да је наша Црква једнака са другима”, изјавио је за македонске медије митрополит преспанско-пелагонијски Петар (Карев) из МПЦ, поводом одлуке Сабора СПЦ.

Андреја Богдановски, докторант на Универзитету у Бакингему у Великој Британији, каже да, за сада, Српска православна црква јесте јасна у једном – „да Македонској православној цркви даје признање за постојање”.

„МПЦ се признаје да постоји, али је све време под влашћу СПЦ”, каже Богдановски, који ради докторат на тему покрета за осамостаљење цркава у Украјини, Северној Македонији и Црној Гори.

„МПЦ је тако третирана као црква која има широку аутономију у спољним односима, на пример.”

Зоран Чворовић, српски стручњак за верско право, гледајући заједничку литургију закључио је да се МПЦ враћа под окриље СПЦ, „пошто је архиепископ МПЦ Стефан поменуо као јерархијски вишег само патријарха Српске цркве Порфирија”.

„Да је МПЦ аутокефална (самостална), онда би њен архиепископ помињао у литургији имена других поглавара аутокефалних Цркава, као што је то данас, као и увек, учинио патријарх Порфирије”, додаје Чворовић.

Према црквеним законима, да је МПЦ независна, њен поглавар би требало да помене и друге поглаваре других независних цркава, а не само српског патријарха.

Сам чин заједничког литургијског служења „треба тумачити као помирење и спремност да се дође до трајног решења”, каже Дејан Србиновски, новинар македонског дневног листа Слободен печат, за ББЦ на српском.

Ипак, Србиновски каже да је ово тек први корак у успостављању дугорочних односа двеју цркава.

„У Скопљу влада таква атмосфера да ће се у будућности ићи ка добијању потпуне независности”, мисли новинар.

„Ово је корак да се деценијско отворено питање реши, што ће знатно побољшати односе између две земље и два народа.”

Као један од проблема, наводи Србиновски, је и чињеница да МПЦ има претензије на неке објекте СПЦ у Северној Македонији, али и што верници у овој земљи нису сигурни којој цркви припадају и по томе су подељени.

Лекција из историје: Када се и зашто одвојила Македонска православна црква

Од 2002. године, у Северној Македонији постоје две православне цркве.

Једна је Македонска православна црква, која се одвојила од Српске 1967. године и коју до недавно нису признавале друге православне цркве, а друга је Православна охридска архиепископија, настала 2002. године, коју СПЦ третира као свој део.

Из МПЦ жестоко су критиковали формирање ове цркве, а митрополит Јован Вранишковски, који је из МПЦ прешао у Православну охридску архиепископију, више пута се нашао пред судом у Северној Македонији.

Осуђиван је пет пута на затворску казну у периоду од 2005. до 2013, а у затвору је провео пет година и шест месеци.

Разлог за покретање поступака пред судовима био је „подстицање националне и верске мржње, раздора и нетрпељивости”, али и утаја пореза.

Наиме, како Северна Македонија не признаје Православну охридску архиепископију, донације овој цркви су тумачили као утају пореза.

Свеукупни односи између православних цркава на Балкану датирају још из периода после Првог светског рата.

Тада је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а православне цркве су уједињене.

На једном месту су се окупиле Карловачка митрополија, Цетињска митрополија и црква у Босни, а Цариград је издао допуштење да се цела та област убудуће налази под патријаршијом Српске православне цркве.

Ипак, Македонска православна црква настала је под политичким околностима, додаје Чворовић.

Тада се, објашњава Чворовић, догодио „македонски раскол, који је изазван педесетих и шездесетих година прошлог века, уплитањем комунистичких власти у једно чисто црквено питање, с циљем оснивања аутокефалне македонске цркве”.

Српска, ни друге цркве, ту одлуку никада нису признале, али македонска држава третира МПЦ као легитимну.

Речник црквених појмова

Каква је улога других православних цркава

Односима између цркава на Балкану кумовала је понајвише Цариградска патријаршија, која се још назива и Васељенска патријаршија, каже Андреј Богдановски.

Седиште јој је у данашњем Истанбулу, а посебно је битна за православне вернике.

Постала је важна још 330. године, када је римски цар Константин прогласио овај град новом престоницом и легализовао хришћанство.

Много векова касније, 2018. године, каже Богдановски, дошло је до новог уплитања других цркава у будућност оних на Балкану.

„Цариград је 2018. признао независност Кијевске патријаршије, што је Руска православна црква изричито одбила”, каже он.

„То је био сигнал за СПЦ, јер су се уплашили да ће и Македонска православна црква учинити исто и да ће их Цариград подржати.”

Још у јануару 2020, подсећа Богдановски, договорено је да патријарх Цариградски буде медијатор у превазилажењу проблема између СПЦ и МПЦ.

„Онда је уследила епидемија корона вируса и ти односи су гурнути под тепих”, каже верски стручњак.

„Са признањем Васељенске патријаршије од прошле недеље, поново су отворени.”

Шта даље

Литургијом помирења, успостављено је за Чворовића, професора Правог факултета у Крагујевцу, „литургијско јединство између СПЦ и МПЦ”, што значи да су се успоставили услови да две цркве могу да спроводе заједничке литургије.

Да би било успостављено пуно канонско јединство између СПЦ и МПЦ, односно да би све било по црквеним законима, неопходно је, додаје Чворовић, да се „уреди обим аутономије МПЦ у оквиру СПЦ и да измени постојећи Устав МПЦ који МПЦ третира као аутокефалну цркву”.

„Неопходно је да се реше и права више десетина хиљада Срба у Северној Македонији на богослужење на српском језику и са српским свештеницима, као клирицима аутономне МПЦ”, каже Чворовић.

Македонска православна црква је, после деценија раскола са СПЦ, променила стратегију, мисли Андреј Богдановски.

„МПЦ се нада да ће добити самосталност”, каже он.

„Ипак, уместо да је одмах тражи, окренула се другој стратегији – да прво успостави односе, а онда да чека сигнал када СПЦ буде спремна да призна аутокефалност.”

Овај период, сматра он, „неће дуго трајати”.

Зоран Чворовић, пак, верује да су „македонске владике схватиле да се Црква не може руководити захтевима световне политике, те да су одустали од идеје аутокефалности, чији је изворни творац био атеистички комунистички Брозов режим”.

„Аутокефалност МПЦ не би прихватио ни добар део клера и верујућег народа СПЦ, па би таква одлука изазвала нове поделе и расколе у СПЦ”, каже професор верског права, који мисли да „аутокефалност МПЦ не би прихватиле ни Руска и Бугарска црква”.

Литургијa помирења, додаје он, „једино може да допринесе трајно решењу идентитетских спорова између балканских православних Словена”.

Марија Јанковић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(ББС, 20. 05. 2022)