На редовном заседању Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 15. до 22. маја 2022. године, игуман манастира Драганац, високопреподобни архимандрит Иларион (Лупуловић) изабран је за викара Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, са древном титулом Епископ новобрдски.
ЖИВОПИС НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА ИЛАРИОНА
Архимандрит Иларион рођен је као Растко Лупуловић 16. октобра 1974. године у Београду од оца Илије и мајке Данице. Основну и средњу школу похађао је у Београду и 1991. године уписује факултет драмске уметности, одсек глума. Растко је показао велики таленат и у Атељеу 212 где је био виђен као један од перспективнијих глумаца млађе генерације. Међутим, и поред љубави према драмској уметности, љубав према Христу и монашком позиву била је јача. Још од 1992. године редовно долази у манастир Високи Дечани и коначно 1996. године постаје у овом манастиру искушеник. Као искушеник, Растко је пролазио сва редовна послушања у манастиру, живећи у послушању свом игуману, садашњем Епископу рашко-призренском Теодосију. Искушеник Растко је замонашен 1998. године у чин мале схиме на празник Св. Краља Стефана Дечанског у Дечанској лаври, добивши монашко име Иларион по Св. Илариону Великом. Показујући усрдну ревност у монашким послушањима монах Иларион је рукоположен у чин јерођакона 1999. године, а 2001. године прима презвитерски чин и постаје јеромонах.
Будући посебно надарен за уметност, јеромонах Иларион је поред осталих послушања највише радио у иконографској радионици манастира. По благослову свога игумана јеромонах Иларион је у периоду од 2008. до 2010. године у два наврата по неколико месеци боравио на испомоћи у манастиру Пећка Патријаршија помажући у редовним богослужењима и припремајући манастир уочи устоличења Његове Светости Патријарха Српског у октобру 2010.г. Недуго после тога, по благослову новоизабраног Епископа рашко-призренског и дотадашњег игумана Дечанског, Владике Теодосија, јермонах Иларион бива одређен за вршиоца дужности настојатеља манастира Гориоч, показујући велику ревност у раду са верним народом источког краја и помажући сестринству у обнови манастира. Коначно, о Сретењу 2011. године отац Иларион бива послан у манастир Драганац у Косовском Поморављу, где преузима управу манастира најпре као вршилац дужности настојатеља, а потом и као настојатељ манастира, у коме се убрзо скупило монашко братство од десетак монаха и искушеника.
Јеромонах Иларион је по благослову свог Епископа, поред већ раније завршеног факултета драмских уметности, 2010. године уписао Богословски факултет који је завршио у року од четири године са завидним успехом. У Косовском Поморављу о. Иларион је наставио да ради не само на изградњи и адаптацији манастира Драганац, већ и са верним народом. Редовно је предавао веронауку деци у локалној српској школи и често држао предавања широм Епархије и широм наше Цркве на разне богословске теме.
Године 2012. јеромонах Иларион добија чин протосинђела, а на Ђурђевдан 2015. године примио је чин архимандрита и именован је за архијерејског заменика Епископа рашко-призренског. На тој дужности помагао је свом Епископу у црквено-пастирским активностима. Архимандрит Иларион је у време свог боравка на испомоћи у манастиру Пећкој Патријаршији, али и на другим црквеним дужностима показао посебне способности у комуникацији са међународним и другим посетиоцима овог манастира. Поред два завршена факултета и широким општим образовањем, архимандрит Иларион говори четири страна језика (енглески, француски, италијански и албански), преноси интернет портал Епархије Рашко-призренске.
Архимандрит Иларион (Лупуловић): “Мој живот се дијели на живот прије и живот после мог првог доласка у Високе Дечане. Умјетност је кључ за разумијевање живота у Христу“
У разговору који смо са оцем Иларионом снимили августа 2019. године за емисију ,,Косметска кандила“ изабрани Епископ Новобрдки је говорио, између осталог, о обнови манастирског живота у Драганцу која је допринијела опстанку локалног становништва. Говорио је и о свом животном путу који га као студента прве године Факултета драмских умјетности у Београду, заједно са другом са класе Ненадом Јездићем, први пут доводи у Високе Дечане, од када се његов живот у потпуности мијења.
Отац Иларион, прије доласка у Високе Дечане био је познати млади позоришни глумац, више пута награђиван за свој рад Растко Лупуловић. Добитник је ,,Стеријине награде” и награде “Зоран Радмиловић” а у рок групи “Kанда, Kоџа и Небојша” потврдио се се и као добар музичар.У трену када су се многа врата отварала пред њим одрекао се глуме, музике, славе и световног живота и кренули на свој пут ка Богу. Он нам је испричао како се то догодило, да по ријечима аве Јустина сагледа себе са тачке гледишта вјечности.
Отац Иларион говори и колико је остало оног умјетничког у њему, Растка који се жртвовао да би се родио Иларион. Он каже да већа благодат засјењује ону мању, монаштво је својом благодаћу засјенило глуму.
“Косово је темељ Горњег Јерусалима макар тог српског одјељења чији се темељ већ гради. Треба да помогнемо Богу у томе да градимо и да се уграђујемо у њега. Немојмо да протрчимо кроз Косово, него га доживимо, загрлимо и орадостимо своја срца том његовом крстоваскрсном тајном. Да осјетимо да, иза те горчине у коју се закопало наше надање, долази заправо радост Васкрсења, свјетлост преображаја и вјечног сијања славе Божије“- порука је оца Илариона Србима.
Он каже да је живот непрекидна умјетност успостављања и одржавања односа, грађења Цркве и то је оно што је надахњујуће.
“И умјесто да умјетност буде наш живот, наш живот постаје умјетност. Само је ствар избора како ће човјек да се постави. Треба да идемо путем слободе радости и љубави, остварујући се кроз љубав према Богу и људима. Гдје нас такав пут одведе то је наше право мјесто. Бог ће дати сваком по његовом срцу али ми треба искрено да тежимо истини“- каже отац Иларион.
,,Да сијају Васкрсењем у што већем броју косовско-метохијска кандила. Из Светиња и људи Косовског поморавља сија сунце вјековног предања Христове Цркве“-поручио је тада изабрани Владика Новобрски Иларион.
Аксиос! Достојан!
Слободанка Грдинић
