Језичка права на Косову се свакодневно крше на свим нивоима без икаквих последица, оценили су представници НВО Актив на конференцији у Приштини, представљајући анализу која указује на пропусте поштовања Закона о употреби језика на Косову.
На основу бројних искустава грађана, новинара, службеника, општи утисак код Срба је “да је српски језик на Косову угрожен највише од стране јавних институција због недоследне примене законских прописа“, наводи се у анализи.
На конференцији је истакнуто да су недостатак политичке волје, отпор у већинској заједници, недоволјан број квалификованих преводилаца, непостојање казнене политике за непоштовање језичких права, само неки од разлога због којих долази до кршења права на употребу језика на Косову, саопштила је НВО “Актив”.
“Непотпуно поштовање права на употребу службених језика довело је у питање право једнаких могућности за све, а оно јесте нарушено када је у питању српска заједница и њен језик и писмо”, наводи се у анализи.
Представници НВО Актив су, говорећи на конференцији, указали су да на Косову постоји солидан законодавни оквир који гарантује равноправну употребу албанског и српског језика, као и језика других заједница, али у пракси се грађани суочавају са бројним проблемима у остваривању језичких права или остваривању других права као последицу кршења Закона о употреби језика.
Извршни директор НВО Актив Миодраг Милићевић подсетио је да се грађани свакодневно суочавају са бројним кршењима језичких права како од стране централних и локалних институција, тако и приликом пружања банкарских или телекомуникацијских услуга.
“Константно инсистирамо да се ово питање одржава на површини и да се нађу системска решења на дуге стазе, уместо оних краткорочних”, рекао је.
Менаџер пројекта Тијана Грујић указала је да је потпуна примена Закона о употреби језика, односно, поштовање језичких права, један од предуслова приступа свим другим правима и услугама. Стога је неопходно, каже она, заговарање за примену овог и других закона.
“Да би неко уопште сазнао која су му права и које су то доступне услуге, мора да разуме језик на коме му се институција обраћа, као и да буде у могућности да постави питање на свом језику и да добије одговор на њему. Институција је дужна да комуницира са грађанима на језику који он разуме”, изјавила је она.
Према њеним речима, када се овај закон не поштује, није погођена само српска заједница, вец и део других заједница које се овим језиком служе.
“Ако ви допустите да се један закон не примењује, стварате опасан преседан и потенцијалну навику да закон и не мора да се поштује. И сутрадан, тај исти службеник може одабрати неки други закон по свом сопственом нахођењу да га не примењује. На тај начин се ствара правна несигурност и правни систем у целини слаби, што не може бити добро ни за кога, односно не само за српску, већ и све друге који живе на Косову”, изјавила је Грујић.
Ненад Талић, аутор ове публикације, оценио је да је указивање на изазове употребе језика у мањинским заједницама повезан са питањем заштите људских и грађанских права.
“Често можемо чути изјаве високих званичника да је законодавни оквир о поштовању језичких права на Косову један од најнапреднијих у Европи, а можда и шире. Међутим, Срби, Бошњаци, Роми, Турци већ годинама уназад указују на непоштовање законом гарантованих језичких права. Управо институције система које су задужене за спровођење добрих решења у смислу језичких права управо та права не поштују, без икакве последице. Дакле, не постоји и јасна казнена политика за оне који то чине“, рекао је Талић.
Публикација “Препоруке за оквир политике за спровођење Закона о употреби језика” доноси и пресек законских аката који регулишу питање употребе језика на Косову, као и на који начин законодавство обавезује све јавне институције и пружаоце услуга да поштују једнаку употребу и статус службених језика.
Представљени су практични проблеми због непоштовања службених језика, као и препоруке за бољу имплементацију закона. У анализи се истиче да се на различите начине крши остваривање језичких права, попут непоштовања или делимичног поштовања законских прописа, погрешног тумачења појединих законских норми, недостатка политичке волје за потпуним спровођењем права о службеној употреби језика, недостатак стручног особлја као што су професионални преводиоци, лектори, итд.
НВО Актив је предложила 20 конкретних корака за превазилажење препрека у поштовању језичких права и примени Закона о употреби језика. Међу њима су увођење казнене политике за непоштовање Закона о употреби језика, усклађивање спорних општинских правних аката, ангажовање додатног броја преводилаца, успостављање институционаног механизма провере квалитета превода, успостављање фонда за заштиту права на употребу језика, увођење курсева за преводиоце, израда речника топонима, итд.
Публикација је настала у оквиру пројекта “Јачање локалних гласова за правилан развој (АЛВЕД)” уз подршку Владе Уједињеног Краљевства. Овај пројекат се спроведи у пет општина на Косову, а НВО Актив га спроводи у општинама Лепосавић, Пећ и Штрпце.
