Историчар др Александар Раковић каже да се Српска православна црква (СПЦ) давањем аутокефалности Македонској православној цркви (МПЦ), држала одлуке која је, око процедуре давања аутокефалности донета 2016. на Критском сабору.
Тиме је, како каже, сачувала канонски поредак Православне цркве и спречила да Цариградска патријаршија противканонски прва изда томос о аутокефалности Охридској архиепископији према већ познатом украјинском сценарију.
“По одлуци Критског сабора мајка-црква одлучује о томе да ли су се стекли услови за додељивање аутокефалности ћерки-цркви, а потом предлаже осталим аутокефалним православним црквама да потврде и признају ту нову аутокефалну цркву”, каже Раковић за Танјуг.
Он додаје да се Цариградска патријаршија већ раније оглушила о одлуку Критског сабора, иако је тај Сабор сама сазвала, када је “упала” у територију Московске патријаршије на простору Украјине где је 2018. противканонски формирала тзв. Православну цркву Украјине.
Раковић је нагласио да је Цариградска патријаршија то исто учинила и самовољно упала у канонску територију СПЦ када је 9. маја 2022. донела одлуку да Македонску православну цркву разреши полувековног раскола, призна је под именом Охридска архиепископија и само у границама Северне Македоније.
Тим упадом у канонски поредак Српске православне цркве, каже Раковић, Цариградска патријаршија је отворила пут за процедуру да она прва призна аутокефални статус Охридској архиепископији, према већ познатом украјинском сценарију.
Раковић истиче да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, када су се за то стекли услови, на мајском заседању 2022. једногласно донео одлуку да призна аутокефални статус Македонској православној цркви, како би се сачувао канонски поредак православне цркве и послала порука да се на тај начин “спречавају интервенције” на које је била спремна Цариградска патријаршија.
Раковић претпоставља да је СПЦ, око доношења ове историјске одлуке, имала консултације са Руском православном црквом и другим аутокефалним православним црквама, које су честитале српском патријарху Порфирију и ставиле му до знања да их радује одлука СПЦ о признавању аутокефалног статуса за Македонску православну цркву.
На питање зашто одлука о признању аутокефалије Македонској православној цркви није наведена у саопштењу које је СПЦ издала после завршетка рада Сабора, Раковић сматра да СПЦ није имала намеру да ту одлуку сакрије од српског народа већ да би како каже била спречена “интервенционистичка саботажа” планирана ових дана.
Наиме, како он објашњава, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, коју је 24. маја 2022. у Скопљу обелоданио патријарх Порфирије, је “предухитрена инострана интервенција због које би Српска православна црква била принуђена да прекине комуникацију са Цариградском патријаршијом, а тиме и са Светом Гором, што би било тешко подносиво за наш верни народ”.
Раковић даље додаје као значајно и то што ће овом одлуком СПЦ Православна охридска архиепископија бити интегрисана у Македонску православну цркву, у братском расположењу, према споразуму који ће ускоро бити уобличен, те да ће архијереји и свештенство СПЦ и МПЦ саслуживати и у српским земљама и у Северној Македонији, а српски и македонски народ заједно ће се причешћивати.
“За наш народ је изузетно значајно да ће СПЦ моћи да служи у српским средњовековним манастирима и црквама из Немањићког периода који су 1959. предати на управу Македонској православној цркви”, рекао је Раковић, пренео је Танјуг.
