Заједница општина са српском већином је незаобилазна законска обавеза Косова из Првог споразума из 2013. стални захтев међународне заједнице, али се не може основати како каже премијер Косова Аљбин Курти, а председникца Косова Вјоса Османи да се не може основати ни као невладина организација. Али међународни правни експерти тврде да су пронашли начин којим би Заједница српских општина (ЗСО) могла да буде имплементирана у важећи косовски устав, пише Албанијан пост.
Албанијан пост је имао увид у документ од девет страница под називом „Саветодавни концепт (саветодавна белешка)“, који су припремили међународни правни експерти, у којем је детаљно објашњено зашто се ово Удружење не може основати еквивалентно постојећим формама и даје се верзија шта би био прави начин оснивања.
Стручњаци чак исмевају изјаве косовских званичника да Заједница општина може бити невладина организација и износе формулу преко које се формира Заједница општина са српском вец́ином, коју не би формирала Влада вец́ парламент.
Идеја је да се донесе нови закон, који тренутно не постоји на Косову, кроз који би општине могле да формирају удружења за сарадњу и међуопштинску координацију.
Закон би важио за све општине подједнако, а не само за оне са српском већином. Све што би било потребно за оснивање Асоцијације била би воља једне општине да постане њен део. Овај закон би користиле општине са српском већином за изградњу своје Заједнице. Исто би могле да користе и друге општине које желе да буду укључене у Асоцијацију.
Као што је познато, осим српске заједнице – захваљујући децентрализацији – ниједна друга мањинска заједница не води ниједну општину на Косову (осим мале општине Мамуша, насељене турском већином).
Али шта тачно значи „саветодавни концепт“, зашто су поређења са садашњом Заједницом општина Косова и њеним формирањем као НВО смешна и правна извртања?
Неретко је Аљбин Курти, на питање о Заједници општина са српском већином, рекао да Косово већ има Заједницу и да је то заједница косовских општина.
Међународни стручњаци изражавају изненађење што премијеров правни тим никада није уочио правну бесмислицу коју ово поређење представља.
„Поред запажања Уставног суда, косовске власти су често истицале да правни капацитет Заједнице треба да буде идентичан постојећој, а то је Заједница општина Косова, која је тренутно регистрована и послује као невладина организација. Правни тимови који саветују косовске власти треба да истакну недостатак правне структуре Асоцијације косовских општина. „Нажалост, ни Уставни суд није истакао ову крњу правну структуру овог садашњег Удружења“, наводи се у уводу документа.
Правне мане садашње Заједнице општина Косова
Власти Косова, укључујући председника, тврде да правна конструкција постојеће Заједнице општина Косова потиче из Закона о локалној самоуправи.
Овај закон, у члану 31, каже да „Општине, ради заштите и унапређења заједничких интереса, формирају и учествују у удружењима која функционишу, у складу са законом“. Косовске власти кажу да се „закон“ односи на Закон о слободи удруживања у невладине организације, пошто постојећа Заједница косовских општина постоји по одредбама и процедурама овог закона.
Али, објашњавају стручњаци, косовске власти, укључујући и Уставни суд, занемариле су чињеницу да Закон о слободи удруживања у невладине организације произилази из члана 44. Устава. А то је важно јер се члан 44 (Слобода удруживања) се не односи на општине, већ на појединце.
„Морамо да подсетимо странке да се члан 44. Устава односи на слободу удруживања као једно од основних права и слобода загарантованих Уставом Косова. То је основно право и слобода која се даје појединцима и само појединцима. Тако да се то одражава и на закон“, објашњавају стручњаци.
„Овим законом Удружења формирају слободни грађани. У члану 16. Закона о слободи удруживања у невладине организације стоји да је „Удружење организација чланства, груписана по слободној вољи лица са заједничким интересом, ради остваривања правних циљева у јавном интересу или од заједничког интереса“ и следећа тачка прецизира да „Удружење оснивају три (3) или више лица“.
Према званичним подацима, постојећа Асоцијација Косовских Општина (АКО) је организација коју оснивају не општине, већ три појединца у својству приватних лица. Као оснивачи наводе се господа Фарук Спахија, Лутфи Хазири и Сали Гаши. Како организација коју су основала три приватника може представљати косовске општине је правна мистерија“, изражава изненађење у документу стручњака до којег је дошла Албанска пошта.
Исто тако, исти закон, Закон о слободи удруживања у невладине организације, у члану 13. тачка 1. каже да „НВО своју делатност обавља независно од јавних институција“, с друге стране, законска дефиниција општине широко прихвац́ено гласи: „Општина је политичка подела државе у оквиру које је основана општинска корпорација да обезбеди општу локалну управу, фокусирана на одређено становништво и концентрисана у одређеном подручју“.
Дакле, у документу се наводи „сваки правни/политички стручњак би се изненадио, јер пошто су општине саставни део државних институција, како организација коју они оснивају може бити независна од државе?“.
„Као саставни део опште управљачке структуре, општине не уживају слободу удруживања која је појединцима дата Уставом. Било каква идеја да општине могу да оснивају невладине организације, а затим да буду представљене преко њих је правна бесмислица”.
Аутори документа предлажу да „косовске власти одмах пониште регистрацију АКО, јер постојање АКО, као невладине организације, представља флагрантно кршење закона и исмевање основних демократских принципа управљања“.
Стручњаци предлажу да се изради нови закон под називом ‘Закон о међуопштинској сарадњи и координацији’, који такође покрива право општина на удруживање. Док се „сарадња“ односи на колективни напор групе да постигне одређене циљеве, а „координација“ се односи на уобичајени аранжман напора групе да осигура јединство акције у остваривању заједничких циљева, укључујуц́и посебне циљеве.
„Члан 81. Устава“, наводи се у документу, „регулише да би такав закон потпао под закон о виталном интересу који захтева правило двоструке вец́ине. Правило двоструке већине диктира неопходност активног учешц́а посланика косовских Срба у законодавном процесу”.
Овај закон, како се наводи обезбедио би „општи оквир за организациону структуру, циљеве, правне акте власти, процедуре за успостављање и поништавање, однос са централне власти, буџет, правну способност и друге организационе аспекте које успостављају општине за сарадњу и међуопштинску координацију“. Уз то, „овај закон би обезбедио неопходну правну основу за одговарајућу правну структуру за постојање Заједнице општина Косова, али и сваке друге организације у будућности, укључујући и Заједницу општина са српском већином”.
Додатне дилеме
Стручњаци у документу су предвидели и аргумент који се може изнети „поједностављено, да се правна структура Заједнице општина са српском вец́ином може извести само из Закона о потврђивању Првог споразума о принципима који регулишу Нормализација односа“.
Али, кажу да „у настојању да се осмисли преко потребна правна структура организација које оснивају општине, пресуда Уставног суда КО130/15 од 23. децембра 2015. налаже шире правно мишљење”.
Користећи члан 19. тачка 1. Устава који каже да „Међународни споразуми које је ратификовала Република Косово постају део унутрашњег правног система након објављивања у Службеном листу Републике Косово. Они су директно применљиви, осим у случајевима када се не извршавају сами и за њихову имплементацију је потребно доношење закона“, тврде да „као што смо видели протеклих година, Закон о потврђивању Првог споразума о принципима управљања Нормализација односа није самонаметнут”.
Дакле, „Проглашење Закона о међуопштинској сарадњи и координацији спада у категорију неопходне правне имовине.
Проглашењем овог закона би се такође „испуниле законске обавезе предвиђене тачком два Бриселског споразума, где се истиче: Удружење/Заједница ће се оснивати статутом. Отказивање ц́е се извршити само одлуком општина учесница. Правне гаранције ће бити обезбеђене важећим законом и уставним правом (укључујући правило 2/3 вец́ине)“.
На самом крају, стручњаци предлажу да се „Закон о међуопштинској сарадњи и координацији“ након његовог доношења и управних одлука које произилазе из овог закона „може дати на коначну ревизију Уставном суду“.
„Проглашење Закона о међуопштинској сарадњи и координацији пружа оквир за решавање забринутости које је изнео Уставни суд и истовремено остварује циљеве споразума из 2015. о оснивању Заједнице општина са српском већином.
Ако Косово крене овим путем, према њиховим речима, „показало би своју посвећеност реду и миру и своју озбиљност као кредибилног партнера међународне заједнице“.
(Албаниан пост/Данас, 15. 11. 2022)
