Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар казао је да Косово има јаке безбедносне гаранције Америке и додао да се САД противе захтеву Србије за повратак припадника безбедносних снага на Косово, преноси Радио Слободна Европа.
Ескобар је истакао да барикаде на северу Косова треба да уклоне они који су их поставили, и затражио од Владе Косова да пронађе начин да реши забринутост српске заједнице на северу.
Ескобар је додао да је формирање Заједнице српских општина обавеза, како за Косово и Србију, тако и за ЕУ, која је посредовала у преговорима.
„Имаћемо ЗСО, бићемо део процеса и тај процес мора да укључи Владу Косова. Ако не, ту дискусију можемо да развијемо са алтернативним партнерима, са цивилним друштвом, са омладинским групама, са пословном заједницом, са свима који би желели да Србија и Косово изађу из овог циклуса нестабилности“, рекао је Ескобар у интервјуу за РСЕ.
Господине Ескобар, хвала вам на интервјуу за Радио Слободна Европа у Приштини! Каква је била ваша посета Косову до сада?
Као и све моје посете Косову, биле су веома продуктивне. Желим да почнем тако што ћу рећи нешто што сам рекао у једном од мојих недавних интервјуа. Косово и западни Балкан сматрамо делом трансатлантске заједнице. Ви, једноставно, нисте део формалних структура, али, сматрамо вас важним партнерима и продуктивним члановима заједнице.
Сваки пут када дођем овде, састајем се са пословним лидерима, састајем се са цивилним друштвом, састајем се са омладинским лидерима. Ово сам урадио и овај пут. Они су заиста учврстили моје мишљење и мишљење наше владе да је Западни Балкан више прилика за Европу и Сједињене Државе него опасност. Морамо само да ову тежњу претворимо у стварност.
Да почнемо са тренутном ситуацијом на северу Косова. Кога видите као одговорног за барикаде?
Оно што желим да кажем је мање о кривици, а више о путу напред. Реалност је да сви треба да допринесу процесу и решавању тренутне кризе. Заиста верујем да барикаде треба да уклоне људи који су их поставили. Али такође треба да им обезбедимо дипломатски пут за решавање притужби – политичким и дипломатским каналима. Овако видимо садашњу кризу. И након кризе, треба да почнемо да размишљамо о одрживијем оквиру у којем заједнице у овој земљи могу да раде заједно.
Премијер Косова Аљбин Курти]је рекао да су барикаде под утицајем Београда. Да ли делите ово мишљење?
Делим ово мишљење. Међутим, на основу мојих разговора са тамошњом заједницом, они имају неке притужбе које треба чути. Мислим да бојкоти и барикаде нису начин да се то уради. Али мислим да су отворена комуникација, дијалог и признање да постоји недостатак поверења између две заједнице важни за успешно напредовање.
Мислите ли да нема довољно дијалога са локалном заједницом из званичне Приштине?
Чуо сам то од њих. Такође сам чуо од чланова цивилног друштва и других људи који нису политички повезани, да се у многим случајевима осец́ају изоловано од централне власти. Сада се у неким случајевима осец́ају и застрашени од неких људи који су повезани са Београдом. Зато морамо пронац́и излаз из ове замке. А пут напред је кроз пажљиву координацију, отворен дијалог и пуно ангажовање у дијалогу који води ЕУ.
Након што су косовски Срби напустили институције, да ли мислите да је могуц́е реинтегрисати север Косова у институционални систем Косова?
Свакако се надам да ћемо када дођемо до решења, што се надам да ће се ускоро десити видети уклањање барикада и видети пут за реинтеграцију. Позивам Владу Косова да прихвати људе који ће се вратити, оне који имају право да се врате, да им дозволи повратак. А онда идемо даље у дискусијама о нормализацији.
астали сте се са представницима Српске листе…
Да, јесам.
Мислите ли да ц́е подржати повратак косовских Срба у косовске институције?
Мислим да желе да се врате. Мислим да нико нема користи од бојкота. Мислим да сви треба да се укључимо у процес помирења и мислим да они могу бити део овог процеса.
Да ли Београд користи барикаде као изговор да побољша своју преговарачку позицију у дијалогу?
То остаје да се види. Али морам да кажем да још увек постоје елементи неповерења између те заједнице и централне власти. И шта год да се деси, шта год да радимо, мора постојати поверење између заједница пре него што имамо успешно решење.
Ако локално становништво не уклони барикаде, премијер Курти је позвао Кфор да то учини. Очекујете ли да ће Кфор уклонити барикаде?
Очекујемо да их људи који су их подигли уклоне. Али такође очекујемо да им се понуди начин за решавање неких питања. Сада, постоји толико много питања око којих морамо да се определимо. Нека питања везана за владавину права, са легитимним налозима за хапшење… треба им судити на суду а не на улици. Међутим, у питањима која се односе на административне процедуре, као што су регистарске таблице аутомобила, глас српске заједнице треба да се чује. Охрабрили смо Владу да саслуша њихов глас по овом питању. Наставићемо да покушавамо да зближимо обе стране и усмеримо њихову пажњу на дијалог који води ЕУ.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће Србија 15. децембра тражити од Кфора да врати своје снаге на Косово. Како САД виде ово?
Ми се томе категорички противимо. Ово категорички одбацујемо. Ми то уопште не подржавамо. И, такође, желим да кажем да Косово има веома јаке безбедносне гаранције од Сједињених Држава.
Какав би био одговор САД ако би Београд извршио оружани упад?
Пре свега, не очекујем ово. Али, друго, поновићу да Косово има јаке безбедносне гаранције Сједињених Држава, које се манифестују њиховим учешц́ем у Кфору.
Како САД, или Ви лично, можете допринети смањењу тензија?
Рекао сам српској заједници да сам отворен да саслушам њихову забринутост. Имају неке легитимне забринутости. Тражимо и начине да помогнемо овој влади да ојача своју позицију у многим стварима. Али најважније што САД желе јесте да виде стварање Заједнице српских општина. Рекао сам људима да ће Сједињене Државе помоц́и овој влади да ово спроведе. Са наше позиције, то је међународна обавеза, правно обавезујућа.
То је обавеза за Србију, то је обавеза за Косово, то је обавеза за ЕУ, која је помогла у њеним преговорима. А пошто подржавамо дијалог, то је и наше опредељење. Сада, ни један политичар у једној политичкој странци не може да избегне ову обавезу. Тако да ћемо радити за ЗСО. То ће бити наш допринос процесу дијалога.
Да ли ЗСО треба формирати пре постизања коначног договора?
Искрено говорец́и, мислим да треба одмах порадити на ЗСО. То би требало да буде на дневном реду следеће расправе. Морамо размислити како то искористити за изградњу поверења између Владе и мањинске заједнице. Ово нема везе са Србијом. Ово се односи на однос између Владе и мањинске заједнице, у оквиру уставне структуре Косова и у потпуности у складу са законима Косова. Ово видим као прилику за побољшање односа међу групама, а не као прилику да се друга држава меша у унутрашње ствари Косова.
Премијер Косова Аљбин Курти сматра да ово питање треба да буде део коначног споразума и да о њему не треба разговарати пре коначног споразума.
То већ постоји као обавеза. Сматрамо да све постојеће обавезе треба спровести што пре.
Да ли делите исту забринутост са лидерима Косова да би ЗСО могла бити копија Републике Српске?
Не, апсолутно не. То није механизам који ће бити наметнут Косову. То је питање за које Косово може да ради са међународном заједницом, као и са погођеном заједницом, да пронађе решење које представља победу за обе стране, које омогуц́ава заштиту колективних права, омогућавајући очување функционалности и уставности. ове независне и суверене државе.
У француско-немачком предлогу се не помиње међусобно признавање, не помиње се чланство Косова у Уједињеним нацијама, нити се изричито помиње ЗСО. Да ли би ово могао бити ниво уступка за обе стране да на крају постигну договор?
Разговори о том предлогу, који у потпуности подржавамо, су у веома осетљивој фази. Налазимо се у врло прелиминарној фази разговора. Мирослав Лајчак ће данас бити овде да започне разговоре о томе како даље са овим предлогом. Али, опет, ми то подржавамо. Мислимо да је то победа за обе земље и да им отвара прилике да разговарају о решавању сукоба, заштити мањинских заједница, заштити верских и културних области и многим стварима које ће им помоћи да продубе своје европске интеграције.
Влада Косова није у потпуности прихватила овај план, али је рекла да он представља добру основу за будуће преговоре. Фокус Владе Косова је, како кажу, да је узајамно признање у средишту споразума, док је за Србију то, чини се, ЗСО. На шта треба да се фокусира коначни споразум?
У центру треба да буду европске интеграције за све земље Западног Балкана. У том контексту, добар однос, стабилан однос између свих држава региона. И коначно, потпуно признавање права свих држава на постојање, њихове независности и суверенитета. Наш став се у том погледу никада није променио, то признање мора да се деси. Међутим, о редоследу корака и начину на који долазимо до тога треба разговарати у оквиру дијалога. Наш став је да државе овог региона, да би цео регион кренуо напред, морају међусобно да имају равноправне, уважавајуће и мирне односе.
Чак и међусобно признање?
Да, апсолутно.
Косово је одложило изборе за април. Шта очекујете да се промени до тада?
Оно што очекујем да се промени је да хитно почну разговори за нормализацију. Уверавам вас да ћемо до априла започети разговоре о ЗСО. Морам да будем јасан, имаћемо ЗСО, биц́емо део процеса и тај процес мора да укључи Владу Косова. Ако не, можемо да разговарамо са алтернативним партнерима, са цивилним друштвом, са омладинским групама, са пословном заједницом, са свима који би желели да Србија и Косово изађу из овог циклуса нестабилности. Оштец́ује се бизнис, квари се будуц́ност младих, сви желе да ове две државе напредују.
Када очекујете постизање коначног договора?
Нећу да говорим о временским линијама и не можемо то да предвидимо, али хитно.
Сједињене Америчке Државе су последњих месеци у више наврата тражиле од премијера Косова Аљбина Куртија да се повуче од својих одлука како би спречиле ескалацију ситуације на терену. Премијер Курти је то учинио, иако се једно време опирао. Да ли их САД сматрају кредибилним партнером вољним да преговара у доброј вери?
Морам да будем врло јасан у вези са овим. Односи између Сједињених Држава и Косова су стабилни. Они су јаки. Ови односи су са народом Косова, а не са одређеном особом или странком. Овде смо отворени за партнерство са Владом. То не значи да нећемо имати тактичке разлике. Људи ово треба да очекују. Међутим, то не значи да САД напуштају снажну подршку Косову.
С друге стране, председник Србије Александар Вучић појачава националистичку реторику по питању Косова. Међутим, није се суочио са критикама јавности из ЕУ или САД. Какав је ваш поглед на ово?
Није се суочио са…?
Да ли се суочава са тим?
Апсолутно да. И те критике су дале резултате. Видели сте како Србија два пута гласа против Русије у Уједињеним нацијама, једном на Европском савету за људска права и како гласа за суспендовање Русије из ЕБРД. Дакле, они су суочени са критикама и, узгред, на исти начин на који смо тражили од ваше Владе да прилагоди вашу политику и деловање за стварање регионалне стабилности, тражили смо и од Србије да учини исто. И постигли смо резултате. Решење за личне карте је једнострани уступак Србије. И на много других начина признали смо пут напред ка стварању регионалне стабилности. Стога, желим да истакнем да по овом питању нисмо једнострани и тражимо решење од којег обе земље добијају.
Међутим, Србија и даље одбија да уведе санкције Русији.
Мислим да би морали да уведу санкције. Мислим да имају неке обавезе које произилазе из процеса чланства да се прилагоде Европској унији и ово је дискусија коју воде са Европом. Охрабрујем их да то учине.
Да ли ћете отворити ову дискусију са председником Вучићем ако посетите Београд?
Да, у току је разговор са председником Вучићем о регионалним иницијативама, светској стабилности и европском територијалном интегритету. И, морам да кажем, немамо много различите ставове у погледу онога што се дешава у Украјини.
У којој мери је руски утицај на Балкану, посебно у Србији, што је разлог за нестабилност у најмање три балканске државе?
Морам да кажем да је то важан фактор. Постоје јасни сарадници Русије који раде у политичким системима најмање три земље. У информативној сфери широм региона постоје масовне руске дезинформације. Морам да кажем да Русија не треба да доноси решења, већ само треба да ствара проблеме да унапреди своју агенду. Због тога морамо бити на опрезу и борити се против овог злог утицаја где год и кад год га видимо.
Како оцењујете одговор региона на овакво понашање Русије?
Регион је у великој мери позитивно одговорио. Свака земља Западног Балкана гласала је за осуду руске агресије у Украјини. Сваки од њих. Сваки од њих је понудио неку врсту помоц́и Украјинцима који беже од насиља. И свака земља Западног Балкана признаје, и барем поштује мере које је увела Европа.
Да ли подржавате премијера Црне Горе Дритана Абазовиц́а да наредних дана потпише чланство Црне Горе у Отвореном Балкану?
Наш став у вези са Отвореним Балканом је врло јасан, подржавамо све иницијативе за регионалну економску интеграцију, уз два услова. Прво, да вас приближе Европи и да не буду у супротности са вашим европским обавезама, било да се ради о Берлинском процесу или било којој иницијативи коју води ЕУ. И друго, да се свим државама Западног Балкана омогући да се придруже иницијативама као пуноправне чланице. До сада се Отворени Балкан квалификује у ове две категорије. Ако не испоштује било који од ова два услова, ми ц́емо апсолутно повући подршку Отвореном Балкану.
Чини се да нема подршке за ово питање у Скупштини Црне Горе. Мислите ли да би то могло утицати на даљу дестабилизацију ове земље?
Не мислим, јер да будемо јасни, иницијатива Отворени Балкан има користи од постојећих трендова регионалне интеграције. А Ковид је убрзао ову интеграцију у региону, јер људи нису могли да путују авионом, путовали су колима, више су путовали аутомобилом у региону. Видели сте Србе како иду на албанско приморје, видели сте албанске бизнисмене који више послују у Београду, иду тамо да се вакцинишу. Видели сте веома важне енергетске и транспортне везе између Северне Македоније и остатка региона. Дакле, ово се вец́ дешава. Питање је како најбоље изградити замах за уклањање баријера слободној трговини. Због тога, било да се ради о Берлинском процесу, Отвореном Балкану, ЦЕФТА, Савету за регионалну сарадњу или регионалном заједничком тржишту, све их подржавамо.
