Косовска председница Вјоса Османи, изјавила је синоћ да је забрињава одлука Уставног суда Косова по питању манастира Високи Дечани, којом је овом манастиру признато власништво над 24 хектара земљишта, пре свега јер је у питању „Милошевићева одлука“ и као таква је „дискриминаторна“. Из Високих Дечана реагују: „Слободан Милошевић лично није био укључен у одлуку из 1997. године којом је враћено 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани“.
Османи је од јуче у Сједињеним Америчким Државама, а синоћ је говорила на Атланском савету.
На питање о манастиру Високи Дечани, односно одлуци косовског Уставног суда о земљишту која још увек није примењена, првобитно је поручила да то и није у њеној надлежности већ у надлежности службе катастра.
Међутим, имала је и коментар:
„Забрињава ме чињеница да је ово питање Милошевиц́ева одлука. Чак је и УНМИК утврдио да било какве одлуке или закони од 1989. до 1999. године не би требало да се примењују због њихове дискриминаторне природе“.
Упркос томе, како је додала, Уставни суд Косова је „из неког разлога“ одлучио да то учини извршном.
Додатно је брине да би таква одлука могла да створи „опасан преседан за сваку Милошевиц́еву одлуку која је донета током 1999“.
„То би створило потпуну збрку око тога ко поседује коју имовину, јер као што знате, под Милошевиц́ем су све одлуке биле произвољне“, поручила је Османи.
Навела је да Косово мора да нађе „пут напред“ и да се постара да институције дају све гаранције православној цркви да нико не дира у њихову имовину.
„Није било озбиљнијих инцидената у последњих 10 година. Њих штити косовска полиција и заиста ценимо улогу свих религија на Косову, јер верујемо да је разноликост нешто на шта смо поносни“, поручила је.
Реакција манастира Високи Дечани на изјаву ове председнице започела је низом питања:
Зашто хиљаде, можда десетине хиљада, судских одлука и имовинских уговора на Косову и Метохији, који су донесени и закључени за време владавине Слободана Милошевића, а које су биле од користи косовским Албанцима, нису такође аутоматски незаконите? Зашто би овај дискриминативан став требало да се односи само на земљиште манастира Високи Дечани?
И зашто одлука Уставног суда Косова о земљи манастира Високи Дечани није спроведена већ седам година, без икакве правне одговорности локалних представника?
Поручили су да би требало размислити о размерама правног хаоса који би настао када би се, како су нагласили, све судске одлуке из времена Милошевићеве владавине на КиМ од 1989-1999 правно оспориле.
Истакли су да оног тренутка када је право манастира Високи Дечани на 24 хектара земљишта коначно потврђено одлуком Уставног суда Косова – то више није била само одлука из 1997. године, већ је постала одлука највишег суда Косова из 2016.
Подсетили су из Високих Дечана да се још од тада сви међународни представници на КиМ, заједно са својим правним тимовима – једногласно слажу да судску одлуку Уставног суда о земљишту манастира Дечани треба спровести и уписати земљу у катастар.
„Овај став је неколико пута у последњих седам година поновљен од стране представника ЕУ, ОЕБС-а, амбасадора Квинте у Приштини и многих других“, додају.
Назначили су да ништа до сада није учињено, а да се супротно томе суочавају са редовним изјавама косовских званичника који оспоравају легалност одлуке Уставног суда и угрожавају права манастира.
Посебно су напоменули да „Слободан Милошевић лично није био укључен у одлуку из 1997. године којом је враћено 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани“.
„Ова одлука тадашњих власти заснована је на праву манастира да добије барем део од 700 хектара, колико је било одузето манастиру од стране комунистичких власти 1946. године и да земља буде враћена свом правном власнику. Повратак земљишта цркава и верских заједница, одузетих од стране комунистичких власти у неколико земаља ЕУ као и других земаља у региону, од високог је правног значаја“.
Истакли су и то да су и Врховни и Уставни судови на Косову разматрали сва питања везана за случај земље манастира Високи Дечани под пуним међународним надзором, дозвољавајући свим странама да слободно представе своје аргументе.
Подсетили су да су судски процеси на различитим нивоима трајали готово 16. година, те да је Уставни суд Косова донео коначну и обавезујућу одлуку „рес јудицата“ 2016. године.
„Три године касније, 2019. године Уставни суд Косова је послао писмо манастиру као одговор на жалбу због неспровођења судске пресуде о земљи, и још једном потврдио да је одлука Уставног суда из 2016. године правно обавезујућа“, прецизирају.
Ипак, како су додали, чврста одлучност косовске владе и општине Дечани да не спроведу ту одлуку и да је називају незаконитом „у потпуној је контрадикцији горе поменуте спремности владе у Приштини да гарантује заштиту имовине Српске православне цркве на КиМ“.
„Штавише, такво понашање према манастиру Високи Дечани представља озбиљно обесхрабрење свима онима који верују да судске одлуке које штите имовинска права треба спроводити, и компромитује владавину права на Косову“, истичу из манастира.
Нагласили су да управо такав став додатно обесхрабрује и Србе на Косову, али и друге грађане да слободно остварују своја права да заштите своју имовину кроз правни систем на Косову.
„Негативно утиче и на верске и етничке односе на КиМ“, закључили су из Високих Дечана.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
