Покрет за одбрану Косова и Метохије

Јована Баљошевић: Мој лични вапај из Метохије

Национална трагедија, један Велеиздајник, уз помоћ мноштва слепих послушника, полуинтелектуалаца полтрона, улизица, гмизаваца, двоножаца без кичме огрезлих у материјализам, самозадовољних, ментално и духовно отупелих, јер УМ свој и ДУХ заменили су оним на чем седе, који имају куражи, колико зец, ПРЕДАЈУ КОЛЕВКУ СРБСКЕ ДУШЕ, у њој сакупљену кроз векове проливену крв, гробове и кости милиона наших страдалника који за њу дадоше своје животе, све најлепше што је икада створила србска православна душа, СВЕТИЊЕ, славне обичаје, стихове и мелодије, тужбалице и досетке, умотворине, народно јеванђеље, мудрост!!!

Остаје нам да у својим кућама спокојно уз ријалити сачекамо да дођу и на наша врата!!!

И онако, без Срба са карактером и љубављу за свој род и предачки завет, Србија не мора да постоји. 

Ако је тако, И АКО СМО СЕ СА ТИМ СЛОЖИЛИ, онда ЛАКУ НОЋ мили наши СРБИ, слободно угасимо светло, мрак у нама одавно влада…

П.С. И ово сам хтела да додам: Наш народ је након пада Старе Србије и Косова и Метохије под ропство Турака, од Далмације, па све до краја Јадрана и шире, на својим капама носио црнину. Тешко бреме туге је опхрвало срце и стегло груди сваког Србина, иако се нису без борбе предали…

У шта и колико онда ми да се у црно увијемо, кад се овако кукавички понашамо..

Дигнимо свој глас, да не би на себи носили проклетство својих предака и вечиту срамоту!

Стање ствари