Покрет за одбрану Косова и Метохије

Тања Лазаревић: Један запис са Косова – Последња тура пред фајронт

ПРОМО / Иван Митић / КоССев

Пишем за последњи број НИН-а који уређује стара екипа. Схватам да је лакше писати за крај, него на почетку када се роје мисли и све пршти од усхићења и лудости. Фајронт је прецизан и празан. Глув и немилосрдан. Избегавају га сви, али је неизбежан. Такав је и европски план, модификована верзија две Немачке, с тим што су Немци један народ. Ујединили су се и живе срећно до краја живота. Срби и Албанци неће. Мада, можда сутра само Албанци.

Срби са Косова су злехуде судбине. Нико их неће, чак ни да их оставе на миру. Да лижемо ране и да се опоравимо, да издржимо, у томе смо добри. Стари маратонци. „Ко истрпи до краја, тај ће се спасити. Ако неко трчи маратон или трку па на крају одустане, ништа му се не рачуна оно што је радио и трпео. Са вером у Бога треба да свој подвиг до краја и завршимо“, овако је владика Теодосије у недељу беседио у Гораждевцу.

Окупио је све што је највеће српско село у Метохији имало од људи да га чује и да се укрепи. Њих око 150. Пре недељу дана косовски специјалци су у једном дану позатварали три привремена општинска органа у селу, суседном Осојану и Видању. Изнели су намештај, запленили рачунаре, документацију, све подвели под „фалсификовање исправа“. Скинули су заставу Србије. Потом су наредног дана накратко привели два радника Поште Србије, запленивши четири милиона динара. Корисници српских пензија и социјале у Гораждевцу, Белом Пољу, Љевоши, Сиги и Брестовику су једини држављани Србије који нису примили ове динаре.

Самоопредељење је у налету, мобилишући још већу подршку међу Албанцима. Замишљам изборе на јесен, или следећег пролећа, када можда добаце до 80 одсто подршке. Без крађе. Тек је почетак године а већ имају и слоган: Једина институција Србије у Републици Косово биће њена амбасада. Успех њихове политике највидљивији је кроз експресно протеривање Србије са Косова и покоравање локалних Срба. 

 

Мали Путин и организовани криминал

 

На дан руске инвазије на Украјину, на Северу је око прелаза започело „ојачавање границе према непријатељском северном суседу“ – Србији као „руском проксију“.

Наредних годину дана биће то главна стратегија из Приштине оличена кроз безбедносно-лобистичку кампању: Путин ће преко Србије напасти Косово чим доврши посао у Украјини. Косово мора хитно да буде примљено у НАТО. Да би се то догодило, макар четири од пет непризнавача у ЕУ морају да промене свој став.

То је и суштина Европског споразума: Косово у НАТО. Па после може и у УН. Но пре тога важнији су Интерпол и Савет Европе. Једини пут до нормализације односа за Запад је да Србија призна Косово. Довољно је дефакто. Признање је потребно да би управо остатак ЕУ који не признаје то учинио и истовремено заштитио сопствене интересе. Зато су Шпанија и Кипар најтврђи орах због сопственог међуетничко-територијалног питања. Грчка, Румунија и Словачка су само пријатељи Србији. У међувремену и све већи Косову. 

На Северу су у првој години руско-украјинског рата изграђене четири полицијске базе специјалне полиције (данас их има седам), углавном преко одлука о експропријацији земљишта. Јужно од Ибра се на сличан начин земља додељује Косовским безбедносним снагама, које на Север само што нису стигле. Оне још увек то не могу због Кфора, но процес њихове трансформације у самопроглашене војне снаге кроз три адаптирана закона се одвија према 10-годишњем плану до 2028. Не признаје то НАТО, али признају појединачне чланице и помажу, попут САД које су им недавно продале џавелине, или Турске од којих су купили бајрактаре.

 

PROMO  / Ivan Mitić / KoSSev
ПРОМО / Иван Митић / КоССев

 

На Северу се земљиште заузме, па се онда доноси одлука о отуђењу, без јавне расправе. Тако су 2022. почела да ничу утврђења о којима српска власт није зуцнула док то није пробило у медије почетком 2023.

Када је код озбиљних западних партнера прича о малом Путину из Приштине почела да звучи све више деплаце, брзо је замењена апострофирањем борбе против организованог криминала. На томе је Самоопредељење уосталом и добило подршку када је први пут 2020. дошло на власт. Наредну 2023. Аљбин Курти ће започети билансом свог рада у претходној: ухапшене су 3.202 особе, од којих је 301 јавни функционер; уништено 69 криминалних група, замрзнуто 14 милиона евра под сумњом за злоупотребу и прање новца. Биланс за Север 2022: затворено пет лабораторија за производњу наркотика, три за рударење криптовалута, 16 илегалних путева. Основана је специјална јединица пограничне полиције за брзе интервенције. И још покоју о руским миговима, Харченковом доласку на Јариње итд. 

Ни споменуо није да му је наоружана група Срба барем у два наврата – крајем августа и у децембру, видљиво парадирала „државним путем Приштина – Лешак“, са све барикадама, предвођена командантом који му је претходно побегао са Брњака приликом новог покушаја хапшења због малверзације око продаје земљишта у националном парку „Шара“. Лов на њих, не и на команданта, оставиће за годину касније.

Док је Курти званично јурио сиву зону по Северу, јавност се преко Брисела замлаћивала таблицама, Српска листа ће на крају те 2022. одиграти историјску улогу колективним напуштањем косовских институција, пре свега на Северу, под крилатицом високо пријемчивом за општенародне уши: „Доста је било.“ Њен ће аутор за мање од два месеца пред председником Србије у касарни у Рашки изговорити још једну пророчку: „Ловиће нас као зечеве“, опирући се тада распуштању барикада. Између ова два бисера, за која замишљам да су му дописана у припреми за ове антологијске наступе, некадашњи оперативац Косовске полиције данас је поносни носилац Златног ордена за храброст Републике Србије, претпостављам ван свог косовског огњишта.

 

Кога нема, без њега се драговољно може

 

Барикаде су у децембру потрајале таман довољно дуго да би се без иједног проблема, не дај боже испаљеног метка, формирала нова СО Северна Митровица, а потом и СО Зубин Поток, приде са једним, односно неколико српских одборника у њима. Док се на магистрали одвијало општенародно весеље, уз шаторе и бубњаре, а у студијима у Београду водио рат за таблице, Самоопредељење се у Митровицу ушетало преко најважнијих институција: у општину, полицију и суд. Потом су барикаде распуштене на самом крају године. 

Протеклу је годину обележило успостављање институционалне контроле Приштине на Северу и потврђивање њихове стратегије о претњи Србије по безбедност Косова и НАТО-а. Тиха вода брег рони – тако је 2023. изгледало континуирано оглушивање косовских власти о забринутост Запада и јефтину медијску халабуку из Београда. Потоњим је ионако затрпавана само Србија, док Приштини све време служи као валидатор за оправданост сопствене пропаганде.

Пошто је 2022. на Косову прво забрањено одржавање референдума, а потом и избора Републике Србије – иако се радило само о механизму ОЕБС-а на прикупљању гласова у дијаспори, двојац Курти-Османи је лагано уприличио наизглед непланиране ванредне локалне изборе у четири северне општине. Без већих потреса они су након једног одлагања расписани и одржани 23. априла 2023. 

Са учешћем мањим од 3,5 одсто бирача, то јест бојкотом Срба, стигла је нова потврда неславне историјске улоге Српске листе; исте која је са својим потчињенима ноншалантно ишетала из оних институција у које их је десет година раније на силу утерала. Ерден Атић, Љуљзим Хетеми, Измир Зећири и Иљир Пеци, као први послератни албански градоначелници на Северу, а можда и још од пре, исписују странице нове косовске историје. Уз готово чисто једнонационалне сазиве скупштина општина, обављаће током године мирно свој део посла, иза све буке и беса Срба, који су припремљени за медије. 

 

“На путу за Катангу”

 

Неке су се битке, нажалост, одиграле и ван студија београдских телевизија. Када је потчињена структура запосленика свој радни дан у канцеларијама, учионицама и ординацијама, 26. маја 2023. заменила за сендвич и сок, и покоју фризуру, у аутобусу, на путу за контрамитинг у Београду, полиција је похрлила у општинске зграде. На силу су увели тројицу градоначелника, од којих ће један своју спаваћу, купатило и сто за ручавање наредних месеци заменити за канцеларију, клуб сточић и општински WЦ.

Непланирано здруженим снагама су се локални Срби и Ентони Блинкен (два пута), амерички конгресмени, европски посредници и Квинта, опирали овој одлуци косовских власти. Мануел Зарацин и Виола фон Крамон су хитно допутовали на Косово у одвојеним посетама. Потоња је чак испред општинске зграде у Звечану упитала косовске специјалце: „Побогу, шта радите овде?! Ово је мирна стамбена четврт!“ Умало због тога није изгубила главу на друштвеним мрежама код албанских корисника, да само пар дана касније више њих и заиста умало није изгубило главу у том истински љупком стамбеном кварту испред Дома културе, две школе и обданишта.

Сукоб групе милитантних Срба са Кфором, која се у поподневним часовима 29. маја издвојила из масе мирних учесника протеста, званично је данас оквалификован као највећи број рањених војника Кфора од ’99. У двоиподеценијској историји ове НАТО мисије, 100 повређених војника мађарског и италијанског контингента у Звечану остаће довољан противтег небројеним инцидентима и трагичним догађајима у којима су на Кфор, који је покушавао да одбрани српске цивиле, дивљачки налетали албански екстремисти. Читав догађај запечатиће одлука Приштине да над оним што је назвала „Серб милитиа“ упали рефлектор, прогласивши Цивилну заштиту и Северну бригаду за терористичке организације, иако су исти пре личили на навођени пројектил него на стварне исконске народне побуњенике.

 

PROMO  / Ivan Mitić / KoSSev
ПРОМО / Иван Митић / КоССев

 

Да несрећа не иде сама показало је оно што ће се три месеца касније збити у још једном љупком месту на Северу. Док су се испред заузетих општинских зграда изводили перформанси – понекад и преко границе неукуса, понајвише за српску јавност, ЕУ и САД су форсирале хитну организацију нових избора и повратак Срба у институције. Увели су казнене мере Косову, представиле у три тачке документ за хитну деескалацију. Ни Београд, ни Приштина нису за то били заинтересовани. Иза канцеларијских завеса су се скоро четири месеца уређивала општинска и безбедносна питања, чешљала заплењена српска документација, у ђубре бацали симболи Србије и Унмика.

Ван читаве медијске халабуке коју су Срби производили испред заузетих општинских зграда у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, Ерден Атић је са сарадницима лагано „самоуправљао“ Северном Митровицом. Пломбирани су грађевински објекти у изградњи, међу којима стамбене зграде, ректорат и школски објекат, изгласана одлука да се отвори мост, Северна Митровица се придружила постојећој Заједници косовских општина, мењани су симболи и језички натписи, са владом припремао терен за изградњу албанских кућа…

Потом је дошла Бањска; некако у исто време када се све гласније говорило о појачавању казнених мера за Косово. Немам на ту тему ништа више смислено и ново да кажем, осим да још једном набројим црни биланс: најмање четири изгубљена живота, притом се за Албанце и Запад један води као херој, остала три као терористи; хапшења и офанзива косовских власти на дословце рушење преосталих симбола Србије; престрављено, узбуњено и додатно ућуткано српско становништво, што већ даје видљиве последице преживљеног стреса и убрзаног исељавања; урушен имиџ СПЦ, иако је сама краљева лавра из 14. века била та на коју се 26. септембра такође насрнуло, али чија је Епархија часним поступањем и хитном умешношћу успела тог дана да са себе стресе туђе прљаве прње.

Напослетку, девастиран је имиџ Срба са Косова, односно њихових легалних и легитимних интереса, као и саме Србије. 
Као што је Српска листа, потпомогнута Београдом, дала невидљиве градске кључеве Приштини, уз то се и самоукинувши до мере до које је Београд подгрева, тако је и група српских парамилитараца оставила довољно доказа Приштини и НАТО-у, са све српским војним наоружањем и опремом вредним пет милиона евра, снимцима вежби, покојом „лили“ картицом и личном картом… да се интерес Србије на Косову и Срба са Севера зацементира као непоправљиво криминализован.

 

Пророк

 

„Даћу све од себе да никада не идем по кућама доносећи ковчеге мајкама и објашњавајући им зашто су деца страдала, то није никаква патетика“, казао је Александар Вучић, пошто је 16. марта 2023, предао Мирославу Лајчаку предлоге за примену Европског споразума. И за ову, од понављања излизану изјаву, као и за ону из јуна те године да „ниједан Албанац од почетка године није ни убијен, ни рањен, нити теже повређен” испоставило се да је лаж.

Макар пет од 10 тачака које је председник Србије пре тачно годину дана у Скупштини Србије излистао као план за наредне месеце тада, отишло је у супротном смеру: Мир, ЗСО, безбедност за Србе на Косову, преговарање, очување виталних и националних интереса. 

Нећу да листам шта се све није обистинило од обећања која је изрекао. Занимљивије је шта јесте и како је пророчки нацртао мапу пута.

Још у рану јесен 2021, током 13-дневних барикада тада на Јарињу и Брњаку, први пут сам чула да је Вучић повезао Север и ИРА. Верици Брадић је на Пинку пренео информацију да Албанци наводно „причају странцима“, како се Срби са Севера „понашају као ИРА“, не прецизиравши о коме се ради. Четири пута је у тој емисији споменуо ИРА, уз повезивање са Севером. Биће то неких месец и по дана пре него на улицама Северне Митровице освану графити никад-чули-до-тада Северне бригаде. 

Отворена заговорница интереса косовске владе Алиша Кернс је у јулу 2023, дакле, пре Бањске, подигла наратив о тероризму на Северу на степен више, када је повезала СПЦ, Србију и Север са шверцом оружја. Ова посланица и председница Одбора за спољне послова у Скупштини Уједињеног Краљевства тврдила је да се наводно из централне Србије шверцује оружје на Косово возилима Хитне помоћи, те да се наводно складишти у објектима СПЦ. Штету је покушао да ублажи британски амбасадор који је већ следећег дана посетио владику Теодосија и нагласио да је то њен лични став, не и став британске владе; такође и Кфор, који је саопштио да је Краљевски батаљон фузилијера главном штабу Кфора још 2022. године пријавио наводно присуство илегалног оружја, али и да за то нису пронађени докази.

Иако је у фебруару, али и небројено пута пре тога, најављивао да прво мора ЗСО и то као заостала обавеза, па потом Европски споразум, Вучић је у априлу пре локалних избора у етар пустио нову поруку: „Нема ништа од ЗСО јер ће Курти да буде градоначелник Севера, те ће рећи, сада је нико и не жели.“ Успут је најавио и упад у општинске зграде, премда омашивши за два дана, али је зато унапред изнео математички тачан проценат излазности по општинама. Тако и би.

Сви ови месеци пролазе у тектонској промени ситуације на Северу, како би се пре свега моћ, али и сама потреба за самоуправљањем Срба, коју потврђује и Охридски анекс, што више обесмислиле. Док преко Брисела, уз подршку САД, већ месецима трају напори да се договори статут нечега што би могло да личи на блеђу копију Заједнице општина са српском већином, у односу на ону какву су првобитно и Ахтисари, али и сама Србија, имали у виду, Аљбин Курти спроводи политику реципроцитета, уз динамику „слагање обавеза“ на примени европског плана.

 

EPA  / Visar Kryeziu
ЕПА / Висар Крyезиу

 

Он не признаје Вучићеве поруке „прво ЗСО, па остало“. Он чак не признаје ни ЗСО. Он форсира темпо у којем Србија мора да испуни све своје заостале обавезе преузете Бриселским споразумом. Па ће он потом, са косовским Србима, уредити односе као унутрашње питање Републике Косово. Евентуално, према принципу реципроцитета, десеткованој малобројној и ућутканој заједници Срба пружиће нешто за исти механизам који се мора обезбедити Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. До тада, резултати показују, нема ништа против да Срби слабе и даље, а да Албанце на југу подржи колико може.

Вучић је три месеца пре сукоба Срба са Кфором казао: „Циљ им је да Србију увуку у сукобе са НАТО. То је зато што они желе да Србију увуку у сукоб и желе да уђемо у сукоб са НАТО. Знају они да то не би био сукоб са њима, већ желе да ми уђемо у сукоб са НАТО, а да он глуми неког Зеленског, где бих ја био неки овакав или онакав Путин. То они раде све ово време.“ Тако и би, написах горе.

„Грађани да буду мирни, нека они свој најпрљавији посао обаве“, још је једна Вучићева порука дата Србима уочи самих избора у априлу 2023: „Да виде презир у погледу сваког Србина! Само презир! Не бес и да их оставе на миру, да их не нападају ни на једном месту. Нека они свој најпрљавији и најодвратнији посао обаве. Онда знате да имате посла са чистом окупацијом, па ћемо да чекамо. Онда ништа и чекаћемо потом да видимо колико ће да нас лажу са Заједницом српских општина, али не онако како они замишљају на пример са НВО. Они нас завитлавају сви заједно.“

Иако није нова у српском политичком дискурсу, упадљива употреба речи окупација коинцидира са припремом и самим усвајањем Европског споразума. Београд ју је обилато користио у 2023. Уз њу је представљена и нова реч, чист архаизам – гаулајтер. Гаулајтер је Курти. Срби су окупирани дугим цевима које носе Куртијеви гаулајтери. Овај се агитпроп производ лако примио на терену, јер наш живот сада и не изгледа битно другачије. Између чекића и наковња, између две пропаганде које проналазе упориште свака до своје циљне групе, у жрвњу самлевени, колико Срба на Косову може да има сопствено мишљење?! Како може један просечан конзумент вести на Северу, а камоли тек у централној Србији, да примети дихотомију Вучићевих обраћања, када он у истом медијском наступу чак маестрално изговори узајамно супротстављене поруке.

Уз поруке о томе како мирно треба да дочекамо окупаторе да нас и додатно поробе, председник Србије је истовремено умео да потврди (пре Бањске и Звечана) како су маскирани Срби ослободили Митровицу на један сат. „Наши момци са севера Косова упали у Митровицу и ослободили је на један сат, сви под маскама, само један без. Ја сам тада видео шта је оно што осећате. Молио сам само, људи, немојте, јер сам видео одушевљење код народа. Видео сам да жене излазе из солитера, плачу и љубе те момке што су смели да им се супротставе, јер су смели да донесу мрву слободе на један сат у своју Митровицу.“

Да не рече то, и да нисам видела фотографију униформисане маскиране групе код Споменика цару Лазару у извештају на 53 стране, које косовско министарство спољних послова листом дели западним дипломатама о Бањској, готово да бих поверовала да се ово није могло догодити. Јер први и последњи пут да знам да је српски војни/полицијски командант видљиво крочио на тле Косова и Метохије јесте онда када се Братислав Дикић на дан косовских избора у Северној Митровици 3. новембра 2013. у цивилу прошетао са другарима, пре него су кутије полупане.

Председник је о ослобођењу Севера говорио и на јесен 2022, после оних једнодневних јулско-августовских барикада: „Први пут се појављују лица у старим и новим, различитим униформама која траже да бране север Косова и Метохије од агресора. Када су се ти младићи српске националности без оружја појавили, сви људи, све жене у урбаним срединама, сишли су да их поздраве и кажу – добро дошла слобода. Лепо што преовладавају емоције, али за све то можемо да платимо превисоку цену.“

Колика је та највиша цена коју плаћамо? Од осамдесетих посматрам милитаризацију Косова и то како увек један репресивни режим надјачава сопствене грађане, али „оне друге“. Како то узима данак кроз стварне жртве и оне који се расељавају и одлазе, било да су принуђени или не могу да поднесу и издрже укидање слобода, квалитета живота, и право на достојанство живљења. Људима су се смучиле дуге цеви, Сафари министри, непријатељски погледи, језик који не говоре и не разумеју, тешка пропаганда која гута. Мучно је гледати како актуелни режим у Београду сада само препушта Приштини да обави прљав посао за њих. Само што је за Самоопредељење изгон Србије са Косова свети циљ, вековни сан Албанаца. 

 

Цена

 

Колика је највиша цена коју ћемо платити? Нисам пророк, зато ћу се опет присетити оног који све зна. „Смисао је да се Србија спречи у пружању сваког отпора независности Косова, па и по цену да се сав народ протера са Косова и Метохије. Две године им је потребно по прорачуну да Срби изгубе живце да би могли да их отерају и протерају – то је Куртијева идеја“, казао је 3. маја 2023, дан по повратку из Брисела где је усвојена заједничка Декларација о несталима, и представљен Нацрт статута ЗСО, и у истом дану када је у „Рибникару“ убијено осморо ученика и стражар.

Остаје да се сачека још нешто више од годину дана. 

Самоопредељење је дисциплинована, суштински хијераријски устројена партијска машинерију са култом вође. Самоопредељење би могло да личи на СНС, ионако се два лидера све чешће пореде по линији популизма и аутократичности, но то је фасада. Самоопредељење је устројено на идеолошкој потки и стварном манифесту. Укратко: борба за даље ослобођење (уједињење) и уздизање супернације, успостављање права и правичности и друштвене једнакости у албанском (једнонационалном) друштву. Исправан циљ оправдава средство народа (ма какво). То Курти назива социјалдемократијом.

 

Култ личности

 

Самоопредељење је дисциплинована, суштински хијераријски устројена партијска машинерију са култом вође. Самоопредељење би могло да личи на СНС, ионако се два лидера све чешће пореде по линији популизма и аутократичности, но то је фасада. Самоопредељење је устројено на идеолошкој потки и стварном манифесту. Укратко: борба за даље ослобођење (уједињење) и уздизање супернације, успостављање права и правичности и друштвене једнакости у албанском (једнонационалном) друштву. Исправан циљ оправдава средство народа (ма какво). То Курти назива социјалдемократијом.

Ауторка је главна уредница портала КоССев

 

(НИН, 07.02.2024)