Покрет за одбрану Косова и Метохије

Шта је Србија учинила да спречи пријем Косова у Савет Европе?

Фото: АФП

У тренутку када је одлука о пријему Косова у Савет Европе све извеснија, Србија поручује да, ако до тога дође, постоји могућност да она напусти ту организацију.

Јавност, ипак, данима не добија одговор на питање шта је Србија у самом Савету Европе учинила да то спречи, или макар осујети. Питање без одговора је и да ли се Србија, до сада донетим споразумима, већ обавезала да прихвати улазак Косова у међународне организације.

Косово је пре десетак дана испунило један од захтева и, после осам година од судске пресуде, 24 хектара земље уписало у Катастру као власништво манастира Високи Дечани.

Одбор за политичка питања Парламентарне скупштине Савета Европе данас расправља о пријему Косова, о чему би требало да се одлучује у мају. Ових дана смо чули и да би Србија, у случају пријема Косова, могла да размишља о напуштању те организације, али се не зна шта је Србија претходно учинила да у Савету Европе спречи такав исход. У Мисији Парламентарне скупштине Савета Европе Србија има седам сталних чланова.

„Нисмо процедуру искористили у мери којој је требало. Пре свега ту мислим на сва тела и органе Савета Европе, почев од Комитета министара који је упутио тај захтев Парламентраној скупштини СЕ у редовној процедури, ни парламентарну дипломатију нисмо искористили“, каже за Инсајдер прва амбасадорка Србије у Савету Европе, Слађана Прица.

Са друге стране, у домаћој јавности се полемише и о томе да ли се Србија међународним споразумима сагласила да неће спречавати пријем Косова у међународне организације. Док се једни позивају на прошлогодишњи Споразум Београда и Приштине, односно на његову тачку 4 у којој то пише, други подсећају да председник Србије није потписао тај споразум.

„По Бечкој конвенцији, за закључивање међународних уговора, председник државе, премијер, односно председник Владе и министар спољних послова у сваком тренутку својим потписом, односно прихватањем, обавезују државу. И то је конвенција која за нас важи и то је конвенција која за нас има снагу одмах испод Устава, а јачу од било ког закона, тако да, када се наш председник обавеже на било шта, на било који начин, климањем, прихватањем гласно, са „Да“ итд, Србија је тиме обавезана, тако да потпис сам, као чин потписа физички није у том смислу битан“, каже за Инсајдер др Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

И сам председник Србије је пре годину дана саопштио да је споразум из Брисела одбио да потпише јер, како је рекао, за Србију Косово није међународно призната држава. Ипак, својом речју гарантовао је да ће Србија тај споразум примењивати.

„Управо због тога нисмо потписали ни оно што је Европска унија назвала споразумом, као ни анекс, али је Србија спремна, баш као што сам рекао и претходни пут, да ради на имплементацији, до својих црвених линија“, изјавио је председник Вучић 19. марта прошле године.

Први захтев за пријем Косова поднела је Албанија крајем 2020. године, док је исти такав захтев званично упутило и Косово, маја 2022. Процедура пријема нове чланице започета је у априлу прошле године, и то на основу споразума из Брисела, који председник Србије није потписао два месеца раније, али се јесте обавезао на његову примену.

(Инсајдер/КоССев, 27.03.2024)