Српским општинама на северу Косова више од годину дана управљају албански градоначелници који су власт заузели са свега три одсто гласова. Плановима Владе Косова тај однос могао би да се промени, али не тако што би градоначелници радили да задобију поверење већинског становништва већ, како упозоравају саговорници Косово онлајна, етничким инжењерингом.
Пише: Петар Росић
У Северној Митровици, Зубином Потоку, Лепосавићу и Звечану у плану је изградња 200 кућа намењених мањинским заједницама, саопштио је средином месеца министар администрације локалне самоуправе Ељберт Красниц́и.
Хаљил Кастрати, председник удружења “Сирочад Балкана” које ће са министарством поделити трошкове од око четири милиона евра, рекао је медијима да је циљ пројекта да се подрже и оснаже мањинске заједнице које живе на северу Косова, укључујуц́и Албанце, Босанце и Турке.
Уговор је потписан три дана након што је Косовска полиција прекинула радове у повратничком насељу “Сунчана долина” на северу Косова. Ово насеље је инвестиција Владе Србије у општини Звечан, покренута 2016. године, а власти су саопштиле да је разлог за обуставу “то што су радили без дозволе”.
Почетком месеца Косовска полиција је упала и затворила девет експозитура Поште Србија у четири општине на северу Косова, а за данас је у Северној Митровици најављено и отварање пословница Поште Косова, први пут од како у косовком систему послује та институција.
Реклама Поште Косова постављена је на једном објекту на шеталишту у близини главног моста на Ибру, а у самом локалу приметни су радници који раде на припремању објекта за отварање.
У исто време Косовска агенција за приватизацију је локале које су донедавно користили Срби на северу на тендерима почела да уступа албанским бизнисменима.
Један такав локал отворен је јуче у Северној Митровици. Објекат у којем се раније налазила месара и маркет Лазић од сада је маркет “Меридиан експрес” чији су власници Албанци.
Иако директор Антон Гаши поручује да ће дати све од себе да све њихове муштерије буду једнаке мештани града на Ибру за Косово онлајн истичу бојазан од спровођења ових одлука, које, како кажу, вештачки приказују суживот, а заправо су још један притисак на Србе.
Док једни са сетом причају о добрим старим временима када су се сви дружили, други су забринути за будућност.
„Тешко је, како ће да буде, ко зна. Има горе код нас, праве куће на брду Анке Спајић. Стану на пут, неће да се макну с њега. Свашта ће да буде, плашимо се. Не смемо децу да пустимо на улицу“, каже једна мештанка.
Њен суграђанин се слаже да ситуација није добра за Србе и истиче да “онај што је наумио, то ће и да уради”.
„За нас је негативно. Куда ће народ? Одакле? Куд ћемо? Да ли ће то да успе? Хоће, јер шта он науми, то ће да уради. То је врста притиска на Србе. Гледам онај мост доле… да видимо шта ће бити“, казао је он.
Ни бивши председник Скупштине општине Северна Митровица Немања Бишевац нема сумњу да иза плана владе у Приштини да изгради 200 кућа за мањине стоји покушај албанизације севера Косова.
„Свакако да то насилно насељавање Албанаца на простор севера Косова значи албанизацију севера. Међутим, сигуран сам да ти њихови покушаји и насељавања неће натерати српско становиништво да се исели. Ми смо овде вековима и 25 година са константним претњама са југа. Мислим да је српски народ истрајати и да оно што је битније за све нас, да ми нећемо напустити своја огњишта”, каже Бишевац за Косово онлајн.
Наводи да осим што покушавају да изграде куће и населе Албанце, косовска влада у последње време и локале на северу уступа албанским бизнисменима.
“Надају се да ће променити структуру. Сигуран сам, иако они непрестано то покушавају, да то неће утицати на наш народ и да смо чврсти у одлукама да останемо на овим просторама”, подвлачи он.
На питање да ли то што Агенција за приватизацију локале који су Срби користили додељује Албанцима можда значи да је међуетничка тензија спласнула, одговора: “Управо супротно”.
“То је један од њима битних начина за протеривање Срба. Они желе да прикажу како они држе цео север под контролом и како њихове радње и њихови производи могу једноставно да опслуже све потребе српског установништва. Српски народ је довољно свестан и добро зна како стоје ствари”, изричит је Бишевац.
Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић оцењује за Косово онлајн да код Срба на северу Косова постоји оправдан страх због плана косовске владе, посебно у контексту актуелних тензија.
“Мислим да разлог за страх код Срба постоји ако све то посматра у контексту ширих догађаја. Да је стање на том простору редовно, да нема тензија, изградња кућа за сиромашне и припаднике мањинских заједница или приватизација локала пропалих фирми били би нешто сасвим уобичајено и очекивано. Али у контексту тренутних догађаја и тренутних дефакто покушаја да се Срби приморају на исељавање, односно да се створе такви услови за живот да се све већи број Срба одлучи на исељавање из делова Косова који су и даље већински насељени Србима, онда ови догађаји јесу део те једне шире политике која није званична, али смо сви сведоци да она на терену постоји”, рекао је Ристановић.
Коментаришући отварање албанских фирми на северу Ристановић наводи да је бизнис одувек добро функционисао на Косову.
“Као неко ко се бави историјом Косова током периода комунистичке Југославије, када је стање било куд и камо нормалније него што је данас, сведочио сам разговарајући са људима и чуо сам пуно пута како су имали само речи хвале за пословну сарадњу са Албанцима, посебно у приватном сектору. Слична је ситуација била и током деведесетих. Стање је било ванредно, околности су биле ванредне, али опет, бизнис је функционисао, посао је функционисао и људи су сарађивали и у тим ванредним околностима”, каже он.
Међутим, наводи да када је дошло до оружане побуне, до рата, лојалност и сарадња преко ноћи су нестали.
“Те линије националне поделе су биле итекако видљиве 1998. године. И било каква лојалност и сарадња која је постојала у ранијем периоду, практично преко ноћи је нестала. То што Албанци отварају фирме на северу Косова, у неким нормалним околностима било би нешто очекивано, чак и пожељно, али ако се посматра у контексту актуелних догађаја, то буди и изазива опрезност и сумњичавост, иако не можемо рећи да сваки Албанац који отвори фирму има неку злу намеру”, закључио је Ристановић.
Истраживач Центра за друштвену стабилност Марко Блажић план владе у Приштини да изгради 200 кућа на северу види као још један покушај Аљбина Куртија да спроведе “тиху олују” над Србима.
“Разлог за страх свакако постоји, поготово откад је Аљбин Курти на челу привремених приштинских институција. Јасно је да он спроводи тај модел ‘тихе олује’ да би дошао до коначног циља, а то је етнички чисто Косово и Метохија”, наводи он за Косово онлајн.
Додаје да је тренутно Куртијев фокус на северу и да је најава да ће се отворити мост преко Ибра управо у служби тога “да се дође до пуне окупације Косова”.
“Нелегалне базе које се граде, а сада видимо и најаву изградње 200 кућа за несрбе, опет у српским срединама и то је све, опет напомињем , у служби окупације севера да би се дошло до креирања атмосфере страха за Србе и да би они у таквој атмосфери посегли за одласком са својих вековних огњишта и да Аљбин Курти оствари своји циљ, а то је етнички чисто Косово и Метохија”, каже наш саговорник.
Наводи да је на делу дискриминација која има за циљ да да се измени етничка структура тих општина, односно самог севера Косова.
Исто оцењује и одлуке Агенције за приватизацију која локале које су некад користили Срби на тендерима додељује албанским бизнисменима јужно од Ибра.
“Мислим да је то један насилан процес и ако погледамо сваки тај процес је праћен присуством јаких косовских полицијских снага, такозваних косовских безбедносних снага, које опет по Бриселском споразуму не би смеле да буду присутне на северу Косова и Метохије без одобрења представника српске заједнице”, каже Блажић.
Додаје да овакви потези вештачки приказују неки суживот, али да они заправо имају један циљ.
“То је да се изврши албанизација севера Косова и Метохије, окупација севера Косова, опет као крајњи циљ да Срби посегну одласку за својих вековних огњишта. И сваки корак који погледате је управо у служби тога. Можемо сада хронолошки проћи, јако пуно тих унилатералних потеза које је Ајлбин Курти повукао, сви имају један крајњи циљ, а то је управо одлазак и протеривање Срба”, напомиње он.
