Било је питање над питањима, услов над свим условима. И онда тишина. Тему формирања Заједнице српских општина недавно су поново покренули немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде и специјални амерички изасланик Александар Касаноф, али тврдњом да она није кључан услов Приштини за даље интеграције, почев од чланства у Савету Европе. Саговорници Косово онлајн различито виде поруке из ЕУ и САД, али тврде да Запад неће тако лако одустати од овог захтева.
Пише: Арсеније Вучковић
Амбасадор Немачке на Косову Јорн Роде изјавио је да се од Косова не тражи да донесе коначну одлуку о Заједници српских општина. Како је истакао, слање Нацрта статута ЗСО на разматрање Уставном суду биће довољно за чланство у Савету Европе.
На то му је одмах одговорио директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић поручивши оваква изјава „кулминација обесмишљавања дијалога и споразума постигнутих у Бриселу“.
“Уколико Роде мисли да укида тековине дијалога и награђује Приштину за шарену лажу, нека то јасно каже“, поручио је Петковић преко друштвене мреже „X“.
И заменик помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Александар Касаноф, по завршетку посете региону, изјавио је да САД „снажно подржавају дијалог Београда и Приштине уз посредништво ЕУ“ и да очекују од њих да испуне све обавезе из Бриселског и Охридског споразума.
За Приштину, објаснио је Касаноф, важи и додатни услов – слање нацрта статута ЗСО уставном суду.
Формирање ЗСО нико није ни споменуо.
Осим аналитичара у Приштини.
Тврде да би оснивање ЗСО пре избора 9. фебруара за премијера Аљбина Куртија и Самоопредељење било – политичко самоубиство.
Конзистентна (не)доследност
Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић каже у разговору за Косово онлајн да се ЕУ и САД од почетка нису понашале конзистентно у бриселским преговорима због чега не очекује ни да ће бити доследни у инсистирању на формирању ЗСО и да је то шанса за Србе шанса да затраже суштинску аутономију.
„Нажалост, ЕУ као посредник, па ни САД као посредници у сенци, нису се понашали конзистентно у овим бриселским преговорима од самог почетка. Тако да није било за веровати да ће инсистирати доследно на томе да Заједница српских општина буде услов за евентуално даљи напредак позиције такозваног Косова у међународним интеграцијама“, истиче Челић.
Сматра да је Запад одлучио да „превише не притиска“ премијера Аљбина Куртија око питања ЗСО зато што сматрају да је већ учинио довољно „уступака“.
„Вероватно се у западним круговима сматра да је Курти начинио довољан уступак тиме што је омогућио какав-такав пролазак и улаз српске робе на територију Косова и Метохије, мада видимо да је то учинио сасвим делимично и да је вероватно одустао да пре избора инсистира на отварању моста у северном делу Косовске Митровице, ибарског моста. Предпостављам да је политички Запад сада одлучио да не притиска Куртија превише када је реч о Заједници српских општина“, каже Челић.
Поручује да је питање ЗСО из више разлога превазиђено.
„Први разлог је што, онако како је испреговарана, та институција не представља гарант заштите колективних права Срба на Косову и Метохији јер нема извршна овлашћења. А други разлог је ово понашање Куртија, конзистентно уназад две године из кога можемо видети да Куртију уопште није стало до било каквих колективних права Срба. Зато ми се чини да ово неинсистирање на ЗСО на известан начин не мора да буде лоше ни за Србе на КиМ“, прецизира Челић.
То је шанса за Србе да затраже – суштинску аутономију.
„Мислим да српски народ на Косово и Метохији на основу овог искуства уназад две године, бруталног кршења колективних права Срба, са чак елементима апатхејда, треба у овом часу да повиси политичку лествицу и да постави захтев за једном суштинском аутономијом“, наглашава Челић.
Додаје да се такви захтеви не требају испостављати пре косовских избора јер ће Курти наставити са притисцима и урушавањем преосталих колективних права Срба.
„Даљи могући кораци Приштине су свакако наставак једног систематског насиља, пре свега у правцу гушења преосталих колективних права Срба на Косову и Метохији, ту мислим пре свега на право на образовање – од основног до универзитетског и на право на здраствену заштиту. То је оно што је преостало у систему Републике Србије“, уверен је Челић.
Сматра да ће се наставити и са даљим урушавањем система локалних самоуправа тамо где су већинске локалне самоуправе српске.
„Ево имамо сада ситуацију у Штрбцу, па имамо ситуацију у Грачаници са мерама које на известан начин гуше колективна права Србе. Она су директно усмерена чак и против конвенције о мањинским правима, против Европске конвенције о мањинским правима Члана 16. у којој се каже да централне власти не могу да предузимају мере које имају утицај на демографску ситуацију тамо где је другачије становништво, мањинско становништво у већини. Они то чине с овим мерама“, упозорава професор права.
У том светлу види и заустављање изградње зграде Универзитета у Северној Митровици, покушај отварања главног моста на Ибру, а затим и пренамену објеката и земљишта мимо легалне воље и жеља већинског, спрског народа на северу.
„Власт тамо држи три посто становништва без консултација и директно супротно вољи већинског српског становништва. Дакле, можемо очекивати сличне акције и сличне мере до избора и не верујем да ће Курти учинити било какав уступак сем у смислу делимичног проласка робе или нечег другог. Шта више, претпостављам да ће наставити са популистичким мерама које ће његовом екстремном бирачком телу можда се чинити правим мерама када је реч о придобијању гласова у уочи избора“, каже Челић.
С друге стране, не очекује ни конкретније кораке ни од ЕУ или САД. Унију чека консолидација у извршној власти, а Америку председнички избори.
„Не очекујем чак ни да ће бити доследни као што и нису били до сада када је реч о вршењу притиска на Аљбина Куртија. Бојим се да је то једно окружење које највише одговара Приштини да даље покушава да мења стање на терену“, закључује Челић.
Политички „моментум“
С друге стране, професор на Катедри за међународно право Бесфорт Рецај сматра да ЕУ и САД нису одустале од захтева да је чланство Косова у Савету Европе директно условљено слањем нацрта статута ЗСО Уставном суду.
„Мислим да је одувек био став ЕУ и њених партнера да влада треба да пошаље нацрт статута заједнице општина са српском већином Уставном суду на оцену уставности како је предвиђено претходним споразумима из 2013. и 2015. године. Дакле, за чланство у Савету Европе влада треба да изврши своју дужност, осмисли статут Удружења и пошаље га Уставном суду. И сада су поновили тај захтев“, тврди Рецај за Косово онлајн.
Упитан да ли је ипак реч о промени реторике ЕУ зато што је ЗСО раније био „услов свих услова“, а сада се наводи да је довољно да се пошаље Уставном суду нацрт статута ЗСО, Рецај каже да је за успостављање структуре ЗСО потребно време.
„Колико сам ја разумео, увек је захтев био да влада успостави коначну структуру (ЗСО), али за то ће бити потребно време. Чак и да имамо одлуку (Уставног суда) за то би било потребно време“, сматра Рецај.
Наглашава да ће ова косовска институција донети и коначну одлуку о даљој судбини предложеног статута ЗСО.
„Затим ће обавезати владу да донесе или не донесе одлуку о формирању, или ће указати на потребу да се уклоне неки чланови уколико има неслагања или сукоба са Уставом Косова“, објашњава Рецај.
Уверен је да ће се тај услов поновити и уколико се Косово поново нађе на агенди за чланство у Савету Европе.
„Сада ц́емо видети како ће се овај процес развијати. Ако постоји воља у Савету Европе да се Косово поново нађе на агенди за чланство и уколико то буде критеријум тако ц́е и бити, као што је то раније и био услов“, сматра Рецај.
Не искључује могућност да се Косову осим ЗСО испостави и неки нови критеријум.
„Знате, ствари могу да се промене. Понекад је боље искористити ’моментум’ зато што се политика развија и можда ће у будућности бити
другаћијих захтева. Али, верујем да је овај критеријум дефинитиван. Слање нацрта статута уставном суду је критеријум за чланство Косова“, истиче Рецај.
Изјаве амбасадора Немачке у Приштини Јорна Родеа и специјалног америчког изасланика за Западни Балкан Александра Касанофа не тумачи као одустајање ЕУ и САД од захтева Приштини да формира ЗСО.
Урушавање дијалога
Политиколог Огњен Гогић сматра да су ЕУ и САД заинтересоване за формирање Заједнице српских општина, али да ова тема полако пада у други план и постаје беспреметна зато што је у процесу дијалога Београда и Приштине уместо напретка дошло до урушавања већине претходних договора.
„Позивање на ЗСО постало је беспредметно. Без обзира на упорна позивања, ту напретка нема и шта више урушавају се други договори. Тако да у том мислу негде очекивано да та прича полако пада у други план“ каже Гогић у разговору за Косово онлајн.
Ипак, то не значи, истиче, да су ЕУ и САД одустале од ЗСО и то не само зато што су били гаранти овог споразума, већ и што би формирање Заједнице било ново средство притиска на Србију.
„Нема сумње да су и ЕУ и Америка заинтересоване да се формира Заједница српских општина. Они то виде као решење за велики део проблема који постоје. Осећају се и одговорним за то што ЗСО још није формирана будући да су на неки начин били гарант тога. Они би заиста желели да се то догоди јер сматрају да би се на тај начин отворио нови простор да се Србија притиска да након што се формира ЗСО уследи притисак да се сагласи са чланством Косова у међународним организацијама“, сматра Гогић.
Коментаришући изјаве немачког амабасадора Јорна Родеа и специјалног америчког изасланика Александра Касанофа да је за Приштину довољоно да пошаље нацрт статута Уставном суду, Гогић наглашава да је ЗСО несумњив услов за Косово, а да је овај предлог био минималан услов за чланство у Савету Европе.
„То је био минимум минимума да Косово не мора да формира ЗСО, нити може у кратком року да то учини, али да би требало да пре чланства у Савету Европе упути статут Уставном суду на разматрање. Иначе, када је реч о ЗСО, ту не постоји никаква дилема да је реч о обавези коју Косово има, будући да је та обавеза поврђена спорозумима из 2013. и 2015. И сам Уставни суд је рекао да је ЗСО обавеза Косова. У том мислу нема дилема да би Запад волео да види ЗСО, али можда виде да ту нема простора за неко инсистирање и да онда покушавају да негде кроз мале кораке заправо наведу Приштину да направи уступке померења“, истиче Гогић.
Подсећа да је услов Косову пре пролећног заседања Савету Европе био и да се врати земљиште манастиру Високи Дечани.
„Тада је било речено Косову да им је то једини услов, а онда, када је то Косово испунило, речено им је да статут ЗСО мора да се пошаље Уставном суду. Можда је то тактика коју примењују, да заправо Косово постепено воде ка томе. Да рецимо упути статут, а онда када Уставни суд да своје мишљење и потврди да је обавеза да се формира Заједница, да се онда тражи и то у неком наредном кораку као услов“, процењује Гогић.
Овај аналитичар нема дилему да ће ЗСО наставити да фигурира као услов Приштини за чланство у Савету Европе.
„То је већ тако формулисано од кључних европских држава и сигурно ће остати као услов у контексту Савета Европе. То је тај минимум минимума, да услов буде да се нацрт пошаље Уставном суду на разматрање. У том смислу неће бити промене става везано за Савет Европе. Е сада, наравно да ће онда Западна Европа и Квинта наставити да инсистира на ЗСО као делу једног свеобухватног пакета договора. Али они ту не могу да изнуде ни поштовање ни једног другог споразума, а самим тим беспреметно је повезивање на ЗСО када ни један други договор не важи“, наглашава Гогић.
