Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у делу медија скренула пажња на биографију некадашњег сарадника нациста и протагонисте СС дивизије „Скендербег“.
Речено – учињено. Две године касније, косовско министарство културе је потврдило да је определило средства у износу од 500.000 евра за целокупну рестаурацију. Без јасног прецизирања намене објекта, саопштило је летос да им је циљ да кућа функционише „у јавној служби за заједнице“.
Недавно су објављиване фотографије здања на којем су завршени спољашни радови, што је покренуло талас одушевљења и промовисања преко друштвених мрежа албанских корисника. А потом су уследиле и негативне реакције званичног Београда, које су се чуле и на недавној седници Савета безбедности УН-а. У питању је „прање злочиначког наслеђа Деве“, поручује Србија.
За сада изостају реакције приштинских званичника, док, са друге стране, из немачке амбасаде понављају свој став – „Дева је био познати сарадник нациста и протагониста СС дивизије Скендербег – чињенице које се не могу одвојити од историје самог објекта“.
Радови на рестаурацији куће Џафера Деве вршени су у више наврата у претходним годинама. Историјат интервенција датире још од друге деценије 21. века. Потписано је више уговора, урађене хитне интервенције, али овај објекат није реновиран у целости.
Невладине организације „Културно наслеђе без граница“, која је била део у више оваквих пројеката, укључујући и садашњи, известила је још 2014. године да су тада реализовани радови на овом објекту у склопу Програма хитне интервенције 50 објеката културног наслеђа на Косову.
Овај програм је спроводила управо ова невладина организација и такође су, како су навели, били суфинансијер преко шведских државних фондова, заједно са косовским министарством културе.
Објекат је, међутим, захватио пожар 2015. године, док му је 2016. чак и претило рушење, услед решења које је донела Управа за инспекцију у Јужној Митровици. Међутим, ова одлука је у међувремену укинута, након што је, како је такође саопштило „Културно наслеђе без границе“, косовско министарство културе издвојило новац за рестаурацију.
Нови, али такође само парцијални радови, вршени су 2018. године.
Жалећи се на недовољна улагања и кашњење, ова НВО је заједно са још 50 других организација 2019. године упутила писмо косовском министарству културе са захтевом да се приступи потпуној рестаурацији овог објекта који се уједно налази на листи културног наслеђа под привременом заштитом.
Од 2023. године, објекат се налази и на листи културног наслеђа са трајном заштитом, и то под називом „Стамбена кућа Џафер Дева – Некадашња зграда старе Амбуланте“
Кратак пут од најаве до обуставе
И док су радови на рестаурацији у другој деценији 20 века пролазили готово неопажено за ширу јавност, то се променило 2022. године.
Почетком фебруара месеца косовско министарство културе најавило је да су отпочели радови на рестаурацији куће, наводећи да је реч о објекту који има „изузетну друштвену, културну, историјску и архитектонску вредност за цео регион“.
Пројекат рестаурације зграде израдио је тим који су чинили чланови поменуте невладине организације „Културно наслеђе без граница“, а исти је добио дозволу Косовског завода за заштиту споменика 7. октобра. 2021. године.
Из министарства су потврдили да ће се извршити замена прозора и врата, столарски радови, као и реконструкција фасаде.
Уједно су најавили која ће бити намена овог објекта, односно да ће се приземље користити као „простор заједнице за културне активности“, а да ће први и други спрат служити као канцеларија Регионалног централ за културно наслеђе у Митровици.
Тада је и саопштено да се рестаурација изводи у оквиру програма „Културно наслеђе као покретач дијалога међу заједницама и социјалне кохезије“, те да га суфинансирају Канцеларија инструмента за стабилност и мир ЕУ и косовско министарство културе, а да пројекат реализује УНДП.
„Немојте да изврћете истину о холокаусту“
Међутим, иако је све било спремно за почетак рестаурације, пројекат је обустављен свега пар дана након најављених радова. То су учинили УНДП и Европска унија, који су на овом пројекту требало партнерски да раде са косовским министарство културе.
Одлука је уследила након афере која је затресла део међународне, косовске и српске јавности, након што је, иницијално преко српских историчара, јавности указано на то да је Џафер Дева био истакнута фигура Вермахта и нацистички колаборациониста.
УНДП се правдао да није знао о коме се ради, а косовска страна је изашла са алтернативом – да кућа не мора по сваку цену да носи његово име, ставивши акценат на архитектонску вредност објекта.
Међу званичницима који су јасно указивали на биографију Џафера Деве, тада је био и немачки амбасадор на Косову, Јерн Роде чиме је изазвао праву буру, уз одијум прво албанских корисника друштвених мрежа, а потом и приштинских званичника са једне стране, као и позорности међународне јавности са друге.
„Нема прања историје! Немојте да изврћете истину о холокаусту или о ратним злочинима који су починили нацисти и локални колаборационисти“, поручио је Роде, уз нагласак да је „веома забринут“.
Роде је нагласио да Немачка није против рестаурације ове куће, тј. да немају проблем са рестаурацијом историјских објеката, већ са тим што нема коментара о томе ко је био Џафер Дева. Са друге стране, подсетио је на добре праксе из послератне Немачке отварања културних установа уз јасно ограђивање од ратних злочина.
„Не рехабилитујемо историју Џафера Деве“
Он је потом доспео на удар критика и породице Џафера Деве која га је чак и тужила, као и дела јавности и појединих медија, укључујући и дела представника косовске власти, који су били „изненађени реакцијом немачког амбасадора“.
Тужбу је у међувремену одбацио суд у Берлину, према признању самог Девиног рођака
Косовски министар културе, Хајрула Чеку, је чак казао да је његова реакција била исхитрена.
Са друге стране, оставши при плану обнове куће, ставио је нагласак да она не мора да понесе име Џафера Деве.
Чеку је на конференцији за штампу пар дана касније поручио да дебата води порекло из Србије, те да је створена „непотребна ситуација“.
Са друге стране, поручио је да је албански народ доказао своју „антифашистичку опредељеност пружањем помоћи Јеврејима“, те да су на делу покушају да се измисли наратив како Косово пориче холокауст.
Чеку је тада подцртао да је неопходно реновирати објекат због стања у којем се налази и да Приштина „не рехабилитује историју Џафера Деве“.
Чеку је уједно казао да нема разлога да се не наставе радови чак и само уз финансирање косовске владе, уколико међународни партнери одустану.
Преизирао је да ће, након рестаурације у овој згради бити смештен Регионални центар културног наслеђа у Миторивцу, те да ће се остатак простора претворити у уметничке галерије и документационе центре.
И док је косовска влада најављивала радове на објекту, породица Џафера Деве тражила је од косовске скупштине да се имовина врати породици.
Валдет Дева, унук Џафера Деве, поднео је још 2022. године захтев председнику косовске скупштине, наводећи да је Џафер још 1940-тих година проглашен непријатељем Југославије и комунистичког режима, и да је уједно запленио имовину у његовом власништву.
Шта би са „суфинансирањем“?
Међутим, у месецима који су потом уследили те 2022. године, све је мање било медијских извештаја, али и оглашавања званичника у вези са реновирањем овог објекта.
Тако је било све до краја 2022. године када се управо овај пројекат нашао и на изгласаном буџету косовске владе, за 2023. годину.
„Министарство културе планира да се следеће године врати рестаурацији Куће Џафера Деве, пројекту који је изазвао сензацију почетком ове године“, известила је тада приштинска Коха.
Исти медиј је јуна месеца ове године писао да је кућа поново у центру пажње, те да су радови у току, али и да је на друштвеним мрежама покренута дебата о изгледу фасаде, односно да је она за неке „скандалозна“.
Новинар Шкумбин Кајтази објавио је крајем јуна фотографије куће Џафера Деве, како је изгледала пре и након реновирања, наводећи да је била лепша пре започетих радова.
„Шта је Министарство културе урадило једном од ретких објеката који су остали вредни у Митровици“, написао је.
Пола милиона и сами?
У јеку ове дебате, косовско минстарство културе, потврдило је крајем јуна месеца ове године да је издвојило буџет од око 500.000 евра за комплетну рестаурацију објекта и то уз стриктно навође назива – „Накадашња амбуланта – кућа Џафера Деве“.
Са друге стране, према доступним подацима из косовског буџета за 2024. годину, укупан износ новца планиран за овај пројекат процењује се на чак 642,966 евра.
За 2024. годину опредељено је 200.000 евра, за 2025. годину 300,000, док је до 2023. потрошено 142,966 евра.
Тада су саопштили да су ову кућу уврстили у инвестициони програм рестаурације, с циљем да се избегне даљи ризик од уништавања.
Међутим, за разлику од саопштења којим је најављен пројеката 2022. године, када је прецизирано да ће објекат користити као „простор заједнице за културне активности“ и као канцеларија Регионалног центра за културно наслеђе, у новом оглашавању није јасно прецизирана намена, већ само да им је циљ да се објекат стави у функцију „јавне службе за заједницу“.
Косовско министарство културе потврдило је јуна ове године да је у пројект поново укључена невладина организација „Културно наслеђе без граница“, односно да је њихов тим израдио план рестаурације, док није наведено да ли сарађују и са међународним партнерима.
Чак се, када је реч о финансирању, спомиње само износ који је определило косовско министарство културе.
Тишина у Приштини
КоССев портал се претходних месеци у више наврата обраћао косовској влади са упитом за коментаре поводом медијских навода и других детаља везаних за рестаурацију овог објекта.
Пар пута смо то чинили током лета, преко потпарола Перпарима Круезиуа поводом тадашњих актуелних радова на реконструкцији куће.
У нашем упиту 6. јуна, односно 9. јула, затражили смо одговоре косовске владе на питања на који начин ће кућа бити реновирана; шта је њена будућа сврха; на који начин ће се обрадити улога Џафера Деве кроз саму реконструкцију, односно да ли ће се његова стварна улога на прави начин представити, а на корист будућим генерацијама и процесима; да ли имају консултанта и експерта у овом специфичном случају када је у питању реконструкција зграда и објекат у власништву контроверзних фигура у историји; колико је новца инвестирано, те какав је однос косовске владе према улози Џафера Дева у историји.
Упркос поновљеним питањима, ни на један упит нисмо добили одговор, осим што нам је Круезиу казао да ће проверити са министарством за културу и одговорити, што се до данас није догодило.
Упаљена светла и тишина
Управо због тога, а након што је ова тема поново актуелизована, обратили смо се упитом и косовском министарству културе. Затражили смо уједно да нам одговоре да ли су радови већ завршени и да ли косовска влада сарађује са међународним организацијама на овом пројекту. Међутим, и овај мејл је остао без одговора.
Светлеће у бојама за празнике
А тема рестаурације куће Џафера Деве актуелизована је поново након што су на друштвеним мрежама објављене фотографије овог, на изглед, сада већ здања на којем су завршени спољни радови.
Фотографије куће Џафера Деве са упаљеним унутрашњим светлима објављене су пре десетак дана на приватним налозима и страницама албанских корисника Фејсбука.
У међувремену су уследиле нове фотографије – са упаљеним спољним светлима која су једне ноћи осветлила фасаду у црвеној, а дан касније у плавој боји.
„Ово је боја заставе Косова, јуче је кућа Џафера Деве била украшена бојом заставе Албаније. Кућа ће добити по једну боју за сваки празник“, наводи се на једној од страница, која је и објавила фотографију.
Није нациста, него националиста?
Поједине странице са југа Митровице су након поновне актуелизације ове теме, објављивале текстове, са разними освртима на лик и дело Џафера Деве.
Тако је једна од њих објавила наводни текст универзитетског професора, Миљазима Краснићија, који о Деви пише као о националисти, али не и нацисти, позивајући се на наводне тврдње Хермана Нојбахера, специјалног изасланика Хитлера на Балкану.
У тексту наводи да је Немачка 1943 „желела да створи независне државе на Балкану које би се одупреле комунистичкиој претњи“, а да је Џафер Дева био „погодна личност“ као антикомуниста и албански националиста“.
Немачка амбасада: Чињенице се не могу одвојити од историје самог објекта
Са друге стране, амбасада Немачке у Приштини је на упит КоССев-а о радовима на кући Џафера Деве изнела другачије наводе и, како су навели, добро познат став.
“Став немачке амбасаде и самог амбасадора везано за обнову бивше куће Џафера Деве је добро познат. Дева је био познати сарадник нациста и протагониста СС дивизије Скендербег“, навели су.
Наглашавају да су то „чињенице које се не могу одвојити од историје самог објекта“.
„Искрено суочавање са прошлошћу значи ставити историјске личности, догађаје и здања у контекст“, нагласили су из ове амбасаде.
„Осветљена у боји заставе Трећег Рајха“
Обновљене фотографије осветљене куће биле су повод за реакцију појединих званичника у Београду, али не и оних у Приштини.
„Недавно обновљена кућа нацистичког сарадника и злочинца Џафера Деве у јужном делу Косовске Митровице осветљена је, како и доликује, у боји заставе Трећег Рајха“, реаговао је министар спољних послова Србије, Марко Ђурић.
Овај потез тумачи као „глорификацију начистичких колаборациониста и саизвршилаца“, која „не сме бити друштвено прихватљива нигде, па ни на Косову и Метохији“.
„Оштро осуђујем скандалозан историјски ревизионизам владе Албина Куртија која је ово омогућила и организовала“, навео је Ђурић.
О кући Џафера Деве Ђурић је говорио и на прошлонедељном заседању Савета Безбедности Уједињених Нација у вези са Косовом.
„Починио је злочине против многих Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата, са друге стране Приштина га данас види као националног хероја“, рекао је Ђурић.
Гујон: Међународни званичници да бојкотују евентуално свечано отварање
У међувремену се огласио и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Србије, Арно Гујон.
„Афера куће Џафера Деве је показатељ тврдоглавости и једностраности са којом власт у Приштини поступа и по многим другим стварима, а посебно у дијалогу са Србијом. Слични потези резултирали су ЕУ санкцијама уведеним Приштини које су и даље на снази“, навео је.
Гујон је уједно изразио очекивање да ће међународни званичници бојкотовати свечано отварање овог објекта, уколико се тако нешто организује:
„И тиме јасно ставе до знања Куртијевој влади да његов одметнички приступ и прање злочиначког наслеђа Џафера Деве није пут ка помирењу и ЕУ“, поручио је Гујон.
„Кућа Џафера Деве у Митровици. Министар Хајрула Чеку коначно заслужује аплауз“, поручио је у међувремену универзитетски професор, историчар и аналитичар из Јужне Митровице“, Неџмедин Спахију. Више стотина свиђања овакве објаве, упућује на громогласан аплауз његових сународника.
