Доследно Декларацији о Косову и Метохији Народне скупштине Републике Србије од 27. августа 2003. године и обавезе Републике Србије да као држава чланица државне заједнице Србија и Црна Гора даје пуни допринос доследном спровођењу Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација од 10. јуна 1999. године, Војно-техничког споразума о Косову и Метохији од 9. јуна 1999. године и Заједничког документа о сарадњи СР Југославије и УНМИК-а од 5. новембра 2001. године, на основу члана 73. тачка 2. Устава Републике Србије и члана 130. Пословника Народне скупштине Републике Србије (“Службени гласник РС”, бр. 32/02 – пречишћени текст, 57/03, 12/04 и 29/04), Народна скупштина Републике Србије, на Петој седници Првог редовног заседања у 2004. години, одржаној 26. марта 2004. године, донела је
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Срби на Косову и Метохији и њихова имовина, српске светиње у Покрајини, цела Србија и државна заједница Србија и Црна Гора, још једном су изложени масовном и организованом насиљу албанских сепаратиста и терориста.
Полазећи од неопходности да се српски народ, сви грађани и државне институције ангажују на одбрани највиших националних и државних интереса, Народна скупштина Републике Србије, као највише представничко тело грађана Србије, доноси следеће ставове и захтеве:
1) Погром над српским становништвом на Косову и Метохији од 17. до 19. марта ове године представља последицу неспремности УНМИК-а и КФОР-а да изврше своје обавезе према Резолуцији 1244 СБ УН. Ово је директан резултат преноса надлежности са међународне администрације на привремене органе Косова.
2) Албанско становништво, и после доласка цивилне и војне мисије јуна 1999. године у Покрајину, понашало се непријатељски према српском живљу, о чему сведочи огроман број убистава, паљевина, као и непрекидне претње усмерене на насилно протеривање из Покрајине. Стога је извесно да догађаји од 17. до 19. марта не представљају изненађење, па је и одговорност међународних мировних и безбедносних снага тим већа.
3) Упоредо са повећањем и бољом организованошћу међународних снага безбедности, тражимо од међународне заједнице да одлучно спроведе истрагу о учињеним злочинима и казни учиниоце организованог насиља. Тражимо, такође, да се одмах обнове куће, цркве и манастири, како би се у њих вратио живот и албанским терористима јасно показала узалудност њиховог плана.
4) Последње организовано масовно насиље Албанаца над Србима којим је извршено етничко чишћење и угрожена стабилност читавог региона недвосмислено упућује на закључак да је неопходно преиспитати и променити целокупну политику УН у Покрајини.
5) При томе се морају поштовати начела међународног права, пре свега начело о неповредивости граница, као и Резолуција 1244 СБ УН.
6) Обавезује се Влада Републике Србије да припреми предлог за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији. Тај предлог обавезно мора да почива на следећим ставовима:
а) Косово и Метохија неотуђиви је део Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора.
б) Срби на Косову и Метохији морају да имају нове институционалне гаранције свог положаја и бољу заштиту својих права.
в) Србија мора да осигура опстанак, безбедност и повратак косметских Срба.
7) Наша држава дужна је и по својим законима и по међународним конвенцијама да штити културно-историјске споменике и верске објекте у Покрајини. Паљење српских цркава и манастира у последњем таласу насиља поново је показало тежњу албанских терориста и сепаратиста за промену историјско-културне слике Косова и Метохије. Неопходно је стога уз предлог за политичко решење формулисати ефикасне начине заштите од којих су неки садржани и у Резолуцији 1244 СБ УН.
Ову Резолуцију упућујемо нашим грађанима, надлежним институцијама и читавој међународној заједници од које очекујемо разумевање и одговор који захтева међународна борба против тероризма.
РС број 26
У Београду, 26. марта 2004. године
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИК
Предраг Марковић
Извор: Србија.гов.рс
