Потребна нам је генерација људи, вођа, који неће на домовину гледати само кроз призму особне амбиције, него ће је оснажити особном моралношћу и позивом на службу, изјавио је данас реисул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговине Хусеин-еф. Кавазовић.
Обраћајући се током традиционалног предрамазанског сусрета с припадницима Оружаних снага и Министарства одбране Босне и Херцеговине, реисул-улема Кавазовић је казао да нам је потребно вођство и вође који ће вјеровати да се свијет може промијенити, не убијањем и подјелама, него стварањем и надметањем у добру.
– Вјерујем да се препреке на путу могу савладати снагом вјере. Данас морамо преузети ризик да бисмо сутра постигли мир и успјех. Свако рађање захтијева трудове а иза сваког успјеха стоје многи покушаји, из којих морамо учити – рекао је реисул-улема.
Његово обраћање преносимо у цијелости:
„Уважени господине министре, упосленици Министарства одбране, поштовани муфтија, припадници Оружаних снага Босне и Херцеговине, даме и господо, драги пријатељи.
Налазимо се на прагу благословљеног мјесеца рамазана, мјесеца милости, опроста и ослобађања од Ватре; мјесеца духовног снажења, окрепе и моралног уздизања. С његовим наступањем, отварају нам се многа врата добра: врата поста; врата сустезања од гријеха, врата интензивног дружења с Кур’аном; врата зикра и намаза; врата милости и међусобне солидарности. Сваки од нас би требао ући на сва та врата и наћи се у простору у који нас уведу свака од њих.
Наиме, сваки вјерски пропис је попут грађевине која извана може изгледати овако или онако, али чија се унутрашњост открива само ономе ко уђе у њу. Зато браћо и сестре, уђимо на сва та врата и искусимо оно што се иза њих крије – бит ћемо изненађени силном љепотом и мирисом тог амбијента! Милостиви Господар је у Књизи објавио: У мјесецу рамазану почело је објављивање Курʼана, који је путоказ људима и јасан доказ правог пута и разликовања добра од зла. Ко од вас у том мјесецу буде код куће, нека га у посту проведе, а ко се разболи или на путу задеси, нека исти број дана напости – Аллах жели да вам олакша, а не да потешкоће имате – да одређени број дана испуните, и да Аллаха величате зато што вам је указао на прави пут, и да захвални будете. (Ел-Бекаре, 185)
Господо официри, војници и упосленици Министарства одбране!
Свијет се, како то видимо голим очима, налази у врло осјетљивом, напрегнутом стању. Досадашње уређење свијета, изгледа, попушта и под унутрашњим притиском пуца. Глобалне свјетске институције функционирају све теже, са све мање успјеха и ефикасности, док силе ароганције, похлепе и бескрупулозности јачају и заузимају све шири простор. Свијет је у великом превирању, улази у једну нестабилност с неизвјесним и непознатим исходом и људе обузима све већи страх. Промјене су, без сумње, неминовне јер су досадашњи концепти потрошени и, као такви, неадекватни за рјешавање нагомиланих проблема који налажу разрјешење.
До чега ће та превирања довести – до бољих и праведнијих рјешења или до хаоса и деструкције, ми сада не знамо, али се надамо да ће превладати разум и да ће на новом свјетском устроју радити разумни људи, с великим компетенцијама и широким видицима; и са снажним моралним педигреом; и с часном намјером.
Зато су нама, вјерницима, и данас, као и увијек, примарне ријечи Божије: О вјерници, живите сви у миру и не идите стопама шејтановим; он вам је, заиста, непријатељ отворени. А ако скренете, након што су вам већ дошли јасни докази, онда знајте да је Аллах силан и мудар. (Ел-Бекаре, 208, 209)
Ми се у својој лијепој земљи већ дуго суочавамо с нестабилношћу и унутрашњим трвењима, што нам као друштву онемогућава нормалан развој и напредак, а што за собом оставља крупне посљедице. Исцрпљујемо се у међусобним надмудривањима, свађама и подметањима и тако заостајемо за другима и губимо снагу, док зло буја и шири своје гране. А Аллах не воли неред. (Ел-Бекаре, 205)
Шта нам је, дакле, чинити не би ли се стање поправило?
У свим ранијим сусретима инсистирали смо на успостављању и његовању бољих односа међу нама и јачању повјерења. Чинимо то и овога пута и наставит ћемо то чинити. Његовање међуљудских односа битна је карактеристика ислама и културе која је из њега проистекла. Наша вјера нам обећава лијепо мјесто код Драгог Бога за одржавање лијепих односа с другима, који нас не нападају и не угрожавају нашу егзистенцију, без обзира на њихову вјерску припадност. Ел-ислах бејнен-нас/Поправљање међуљудских односа – споменуто је и у Кур’ану и означено као добро. То је, уједно, и темељна претпоставка за лијеп живот у свакој земљи.
Друга претпоставка наше сигурности и наше снаге јест висок морал. То је кључна компонента здравог друштва, али и кључна компонента праве војске.
Зато је изнимно важно да наша војска буде морална и да у својој структури нема тенденције према злочину и нехуманости. Ислам нам то строго забрањује. Злочин и нехуманост на крају доведу до губитка снажне позиције. Молим вас да ово имате на уму.
Ми не знамо с чиме ћемо се суочити у будућности, чак ни у ближој будућности, јер се догађаји одвијају мимо нашег утјецаја, али с чим год да се суочимо, молим вас да увијек будете храбри, обучени и спремни, али и високо морални и хумани људи. То би морао бити амблем босанскохерцеговачке војске, њен заштитни знак. Узвишени Аллах је казао: Они који вјерују и који се иселе и боре на Аллаховом путу, они се могу надати Аллаховој милости. – А Аллах прашта и самилостан је. (Ел-Бекаре, 218)
На томе су до сада снажно били ангажирани наши имами у Оружаним снагама и ја им овом приликом изражавам велику захвалност на томе и честитам им. Тројица њих ове године одлазе у пензију – молим Аллаха да им пензија протекне у здрављу и рахатлуку. А од младих имама очекујем да наставе њиховим путем.
Трећа ствар је брига о себи и брига за другог. То, прије свега, подразумијева чување граница своје државе од вањских насртаја, али и досљедно и честито представљање државних институција. Ви представљате једну од кључних институција државе, па приљежно радите на томе да она буде здрава, ефикасна и да у пуном капацитету врши своју улогу. Институција мора бити будна, уређена и укључена у рјешавање проблема друштва којем припада, али фокусирана на своју основну задаћу – ону ради које је установљена. Стога вас молим да институцију коју представљате, својим радом и залагањем, учините снажном и опремљеном колико можете више и да будете што боље увјежбани. Тиме ћете и своју земљу представити у лијепом свјетлу, па ћемо сви бити поносни на њу. А ако буде нападнута, тиме ћете је успјешно и бранити.
Као припадници Оружаних снага БиХ, ви сте симбол јединства нашег народа и државе. Нека вам овај благословљени мјесец донесе додатно међусобно разумијевање, снагу и постојаност у вашој часној мисији.
Молим Узвишеног Аллаха да вас заштити и подари вам здравље, снагу и мудрост у обављању ваших задатака. Нека вам дани поста буду испуњени Аллаховом милошћу, а ноћи зикром и духовним миром. Аллах је заштитник оних који вјерују и Он их изводи из тмина на свјетло… (Ел-Бекаре, 257)
Драги присутни, даме и господо!
Ове године нам је, с првим даном поста дошао и 1. март, Дан независности БиХ, након којег је услиједило и њено међународно признање. У мају и јулу ове године обиљежит ћемо годишњицу УН-ове резолуције о Сребреници и 30 година од геноцида у Сребреници.
Као што знамо, Међународни суд правде у Хагу је пресудио да су против БиХ и њених грађана, скоро годину дана прије проглашења независности, у аугусту, а потом у децембру 1991, направљена два злочиначка плана која су се спроводила све до потписивања Вашингтонског и касније Дејтонског мировног споразума.
Босанскохерцеговачко друштво и патриоте БиХ су побиједили удружене злочиначке планове, а два суда УН-а су пресудила да је у Сребреници почињен геноцид.И поред тога, наставили смо живјети са својим комшијама и сусједима, а УН-ова резолуција о Сребреници, из маја прошле године, била је најбоља међународна потврда истине о БиХ.
И овај први март ћемо обиљежити достојанствено; и ове године ћемо се тога дана подсјетити демократског свијета који је, појединачно и колективно, признао државу БиХ која је данас поносна чланица свјетске заједнице и УН-а. Данас, више него икад, требамо захвалити свима онима који су омогућили да наша БиХ буде међународно призната држава, али и онима који су, у условима два удружена злочиначка подухвата и неправедног ембарга, успјели сачувати међународни субјективитет наше државе. Држимо у нашем сјећању храбре синове ове земље и њихову жртву, немојмо то никада заборавити.
Данас, више него икад, требамо позивати да се поштује независност и међународни субјективитет БиХ и закони ове државе. Искуство рата и геноцида мора бити опомена свима, а наведене чињенице доказ да је БиХ неуништива и да су било који насртаји на њен суверенитет и независност, унапријед осуђени на пораз. Позивамо све оне који сањају да у БиХ могу правити друге државе да се уразуме и окрену просперитету, разуму, али и миру и заједничкој будућности. Наш народ је спреман прихватити ријечи кајања и руку помирења, али није спреман прихватити увреде и понижења и руку од оних који негирају ратне злочине и геноцид и који величају ратне злочинце.
Будућност је у разумијевању и међусобном поштовању, а не у сецесијама и реализацијама великодржавних планова на уштрб БиХ.
Наш пут смо сви заједнички изгласали у БиХ, то је пут према еуроатлантским интеграцијама. Стога, позивамо државне институције БиХ да се максимално ангажирају и заложе на том путу: да се придружимо заједници демократског свијета, мада знамо с каквим се геополитичким изазовима данас сусреће цијели свијет. А, закони ове државе се морају поштивати и примјењивати.
Међународни субјективитет БиХ су подржале најјаче државе данашњице, а истину о догађајима у БиХ од 1991. до краја 1995. године осигурале институције међународне заједнице. И једно и друго је, пак, опстало и опстат ће, само уз наш снажан и патриотски ангажман и памет. Заједнички живот у БиХ, браћо и сестре, нема алтернативу. Све друго је несрећа, деструкција и самоуништење.
Потребна нам је генерација људи, вођа, који неће на домовину гледати само кроз призму особне амбиције него ће је оснажити особном моралношћу и позивом на службу. Потребно нам је вођство и вође који ће вјеровати да се свијет може промијенити, не убијањем и подјелама, него стварањем и надметањем у добру. Вјерујем да се препреке на путу могу савладати снагом вјере.
Данас морамо преузети ризик да бисмо сутра постигли мир и успјех.
Свако рађање захтијева трудове, а иза сваког успјеха стоје многи покушаји, из којих морамо учити. Оно што ће бити, није у нашем знању, не постоји стручњак за оно што ће тек доћи. Ипак, ми живимо у нади да ћемо остварити сан наших предака и да ће и наша дјеца, као и ми, орати своју земљу и живјети у миру с другима; од других учити и друге надахњивати својом вјером, својом спремношћу на жртву у одбрани наших вриједности и својом истрајношћу. Нека нам увијек буду на уму ове Божије ријечи: Ако Аллахову вјеру помогнете, Он ће вас помоћи и стопе ваше учврстити.(Мухаммед, 7)
Позивам вас да рамазан проведете у пуној преданости Богу и искористите га за ментално и духовно снажење. Пост је по природи величанствен и води свему величанственом. Он одгаја, дисциплинира, јача вољу и издржљивост, подстиче уредност и одговорност, чисти и развија човјечност. А све то блиско је вашем послу и задатку.
Господару наш, молимо Те да нас благо уведеш у рамазан и отвориш нам путеве према његовим благодатима. И да нам примиш свако добро које учинимо у њему. Амин”.
(Вијести.ба / Мина / Вијести, 27.02.2025)
