Археолози најављују нова истраживања у катакомбама испод манастира Крка, у истоименом Националном парку. Недалеко Кистања, на мање од два метра испод земље, у пећини коју су обликовали природа и човјек, већ су пронађени гробови из 4. стољећа, а сада се планира истражити и један њезин још увијек неистражен дио.
Нашли су мртви овдје мир. А за вјечност утиснути су у зиду и “графити” раних кршћана који приповиједају, објављују, навјештају. Слика и ријеч фотографски ће се забиљежити. Па анализирати.
За овдашњу прошлост струка каже: вишеслојна је. Планира се напокон је раслојити и смјестити на временску црту.
– Оно што знамо да су покојници укапани један изнад другога, да је пронађен један мали балзамариј, што дефинитивно упућује на то да би се могло радити о античким, односно касноантичким гробницама, рекла је за ХРТ изв. проф. др. сц. Јосипа Барака Перица, Одјел за археологију Свеучилишта у Задру.
Девет гробова отворено је поткрај 80-их. Недирнут је још један. Крије, надају се археолози, нова открића.
– Овдје у куту се налази вјеројатно посљедњи, неистражени гроб у катакомбама, један од тих старих гробова, цца од 4. до 6. стољећа, након Криста, казао је Томислав Зојчески, археолог.
Подземно гробље и манастир чији га темељи пресијецају јединствен су локалитет. Вјековно духовно средиште православних вјерника изазива знатижељу и истраживача и чувара баштине.
– Да кажем неким модерним језиком, ово је био кршћански хотспот у оно вријеме, одакле се ширила кршћанска вјера и ријеч о самом господу Исусу Кристу, рекао је отац Севастијан, игуман манастира Крка.
– Манастир чува живо предање, једина локација у Хрватској, за којој се тврди да је овдје боравио апостол Павле и да је овдје проповиједао. То је предаја, она је потврђена код далматинских повјесничара још у 17. и 18. стољећу, казао је др. сц. Марко Синобад, Конзерваторски одјел у Шибенику.
Реконструирају археолози живот на овом светом мјесту. Које изнова изненађује.
– До сада се није знало за праповијесни период на простору Манастира. Ти фрагменти, са сачуваним украсима припадају хварској култури. Значи те уломке датирамо до отприлике 4000 година прије Криста, рекао је Ева Бућа, археологиња.
А давна повијест у ходнику под земљом може се дословно опипати. Знанственици стога истичу, вјечно почивалиште незнаних мора се суставно истражити.
