Извор: Коха (Текст је изворно преведен са албанског)
Северна Македонија и Албанија су прве земље региона Балкана за које је Европска унија извршила прве уплате финансирања из Плана раста за Западни Балкан. Извори из ЕУ наводе да ће ускоро бити извршена уплата и за Србију. То значи да је, према ЕУ, Србија испунила и посебан предуслов који се односи на конструктивно понашање у процесу нормализације односа са Косовом.
Косово није ратификовало у Скупштини „споразум о кредиту“ са ЕУ и док то не учини, не може да прими уплате. У међувремену, ЕУ и даље држи на снази казнене мере уведене Косову у јуну 2023. године.
Европска унија је саопштила да је извршила прве уплате Републици Албанији из Плана раста за Западни Балкан. Реч је о „предуплати“ у износу од 7 одсто укупних средстава која су у оквиру овог плана додељена Албанији. Албанији је већ исплаћено 64,5 милиона евра, од чега је 34 милиона кредита за буџет државе, док је остатак намењен инфраструктури.
Дан раније, ЕУ је саопштила да је реализовала и прве уплате за Северну Македонију.
Северна Македонија и Албанија су прве земље региона Балкана за које је ЕУ извршила прве уплате финансирања из Плана раста за Западни Балкан.
Извори из ЕУ, пише даље Коха, наводе да ће ускоро бити извршена уплата и за Србију. То значи да је, према ЕУ, Србија испунила и посебан предуслов који се односи на конструктивно понашање у процесу нормализације односа са Косовом.
Косово није ратификовало у Скупштини „споразум о кредиту“ са ЕУ и док то не учини, не може да прими уплате. Уједно, ЕУ и даље држи на снази казнене мере уведене Косову у јуну 2023. године.
За Косово и Србију, осим општих услова који важе за све у региону, предуслов је и конструктивно ангажовање у процесу нормализације односа.
Ако је ЕУ одлучила да изврши прве уплате за Србију, то значи да су Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) и Европска комисија оценили да је понашање Србије у процесу нормализације односа конструктивно. Ово, међутим, према неким европским дипломатама делује „спорно“, имајући у виду да је било неколико потеза Србије које је сама ЕУ окарактерисала као кршење обавеза из Споразума о путу ка нормализацији односа са Косовом.
У ЕУ наводе да су спремни да изврше уплате и Косову, али да је управо Косово то које није спровело своје унутрашње процедуре. Ипак, Косово у овом тренутку не може ни да спроведе те процедуре, с обзиром на то да нема конституисану Скупштину која би могла да ратификује Споразум. Дакле, док се Скупштина не конституише, Косово нема шансе да прими прве уплате из овог плана.
Ови споразуми имају карактер међународних споразума, због чега их мора ратификовати Скупштина Косова са двотрећинском већином гласова.
ЕУ је одлучила да се свима за које су одобрене агенде реформи и раста исплати „предуплата“ у износу од 7 одсто средстава додељених.. Сви у региону, осим Босне и Херцеговине, испунили су услов одобравања реформских агенда.
Укупни пакет износи 6 милијарди евра за све у региону за период од 2024. до 2027. године. Од те суме, 2 милијарде су бесповратна средства ЕУ, док је остатак у виду повољних кредита. Према незваничним проценама, Косово би могло да добије више од 880 милиона евра из овог плана раста.
Више од 250 милиона евра Косову би било додељено као бесповратна средства, док би остатак био у форми повољних кредита.
Према томе, Косову би на почетку било исплаћено 7 одсто као „предуплата“, што износи око 61 милион евра. По глави становника, Косово ће добити највише средстава у региону из овог пакета.
Албанија ће укупно добити 922 милиона евра, Северна Македонија 750 милиона евра, Србија 1,58 милијарди евра, Босна и Херцеговина 1,085 милијарди евра, док ће Црна Гора добити 383 милиона евра.
