Данас се обележава Међународни дан Рома. Овај дан је прилика да се покаже богата ромска култура, али да се исто тако укаже и на тежак положај ромске заједнице због дискриминације, сиромаштва, као и проблема са образовањем.
Међународни дан Рома је службено проглашен 1990. године у Сероцку у Пољској, месту четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније (ИРУ).
На конгресу је донета одлука да застава буде плаво-зелена двобојка са црвеним точком у средини, који представља напредак али и миграције Рома током историје. За химну је изабрана песма Ђелем, ђелем.
Ромској заједници стижу честитке, како од званичника, тако и из организација које се баве људским правима.
Министарство за људска и мањинска права Србије: Овај датум представља симбол борбе против дискриминације
Честитку поводом Светског дана Рома упутили су из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Србије. Честитку су најпре упутили председнику Националног савета ромске националне мањине Далибору Накићу, али и свим припадницима ромске заједнице у Србији.
„Овај дан је прилика да се подсетимо на културу, традицију и допринос Рома нашем друштву, али и на потребу за континуираним радом на унапређењу њиховог положаја“, навели су.
Према попису, 131.936 Рома у Србији, број далеко већи?
У Србији живи 131.936 припадника ромске националне мањине, према Попису становништва из 2022. године, иако се процењује да је њихов укупан број далеко већи, поручују из овог министарства.
Тврде да су Роми присутни у свим деловима Србије, док их највише живи у Београду, Војводини, Јужнобанатском округу, као и у деловима централне Србије, односно у Нишу, Крагујевцу, Бору, Зајечару и другим урбаним и руралним срединама.
Роми су, кажу даље, једна од најугроженијих и најдискриминисанијих друштвених група, са бројним изазовима у областима образовања, становања, запошљавања, социјалне заштите и здравства.
А у вези са тим, тврде да Влада Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог континуирано унапређују политике социјалне инклузије Рома кроз, пре свега, „Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022–2030“.
Посебна пажња, кажу, посвећује се деци и младима у области образовања, а све у циљу прекидања „међугенерацијског круга сиромашта“, те омогућило пуно ућешће у друштву.
Петковић: Срби и Роми заједно у борби за своја права
Директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић, честитао је свим грађанима ромске националности празник. Посебно је честитао онима, који су, како каже, остали да живе на Косову или се привремено налазе у централној Србији, као интерно расељена лица са Косова.
„Данас су, као и много пута у прошлости, Срби и Роми заједно у борби за остваривање својих људских и политичких права. Велики број Рома на Косову и Метохији делио је током рата у нашој јужној покрајини и по окончању сукоба судбину са српским народом и био мета напада и прогона, међутим Роми су остали верни држави Србији, а Србија је остала верна њима“, оценио је Петковић.
И док је изнео и оптужбе на рачун Приштине, односно да су Роми на Косову социјално и политички дискримисани од стране „неодговорних власти“, каже да их званични Београд третира као „равноправне грађане“.
„Уважавајући све изазове са којима се ромска заједница суочава, пред нама је још много посла у стварању друштва једнаких шанси. Сигуран сам да ћемо заједно допринети афирмацији вредности ромске заједнице, као саставног дела нашег друштва“, оптимистичан је Петковић.
Османи о залагању за јачање мањинских заједница
Међународни дан Рома честитала је и косовска председница, Вјоса Османи, која се данас састала са делегацијом Уједињене ромске партије Косова, предвођеном Албертом Кинолијем.
Током састанка, Османи је „високо оценила допринос представника ромске заједнице и ромске заједнице уопште у изградњи праведнијег, равноправнијег и инклузивнијег друштва, оценивши њихов глас као суштински важан у демократским процесима у земљи“, навели су из косовксог председништва.
Казала им је и да је посвећена јачању невећинских заједница, те је у том смислу поздравила рад Консултативног савета за заједнице и друге механизме.
Назначила је да образовање остаје један од главних приоритета у оснаживању ромске омладине, посебно девојчица и жена, кроз програме који повећавају приступ и инклузију у образовни систем.
Ипак, поручује да залагање за равноправност не треба да се фокусира само на образовање, већ и на стварање једнаких могућности за запошљавање и активно укључивање у јавни и институционални живот.
Извештај косовског Омбудсмана
Институција Омбудсмана на Косову оценила је у недавном извештају да се Роми, али и Ашкалије и Египћани суочавају са најтежим економским и социјалним стањем на Косову.
Током 2024. године Омбудсману је поднето 26 жалби од стране заједнице Ашкалија, 19 жалби од ромске заједнице и 13 жалби од египћанске заједнице.
„Случајеви који су истражени углавном се односе на наводе о кршењу права у вези са недостатком потребних услова смештаја и становања, узурпацијом имовине, цивилним уписом и одуговлачењем у судским поступцима“.
И док наводе да је косовско Министарство образовања, науке, технологије и иновација наставило да додељује стипендије ученицима виших средњих школа за ученике Рома, Ашкалија и Египћана, један од највећих проблема остаје образовање, односно напуштање обавезног школовања деце из ових заједница.
Исти проблем виде и у сектору запошљавања, како јавном, тако и у приватном.
Према стању на терену, оцењују даље, значајан део деце из заједница Рома, Ашкалија и Египћана је приморан да „просјачи на улицама градова Косова“, док су нека деца, како се наводи, „такође ангажована и прикупљањем рециклирајућих материјала“.
„Недостатак здравствене заштите је међу највећих изазова са којима се суочавају Роми, Ашкалије и Египћани на Косову, узимајући у обзир да је за неке ограничен приступ здравственој заштити пошто многе од ових заједница живе у дубоким, изолованим руралним подручјима где здравствене институције нису лако доступне“, оценили су из Институције Омбдусмана.
Тешки услови
Услови становања такође остају један од већих проблема.
„Заједнице Рома, Ашкалија и Египћана живе у кућама које немају инфраструктуру, немају приступ пијаћој води и електричној енергији. Други континуирани проблем је легализација њихових кућа или њихових станова. На основу теренских активности Омбудсмана, значајан део породица из заједница Рома, Ашкалија и Египћана живи на имовини која није у њиховом власништву“.
У закључку истичу да је током 2024. године, косовско Министарство администрације локалне самоуправе наставило је са изградњом кућа за невећинске заједнице, укључујући и заједнице Рома, Ашкалија и Египћана.
„Међутим, неки од апликаната из заједница Рома, Ашкалија и Египћана нису испунили међу главних критеријума, а то је сертификат имовине на име апликанта“.
