Ни 26 година од завршетка рата на Косову не постоје тачни подаци колико је Рома те 1999, али и у каснијим година убијено, а ови злочини немају ни судске епилоге. Косово је тада напустило између 120.000 и 150.000 Рома и веома мали број њих се вратио. Тренутно су суочени са тихим егзодусом, али и немогућношћу да остваре основна људска права, саопштено је на конференцији о страдању Рома током сукоба на Косову 1999. која је данас одржана у Београду.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић нагласио је да су Роми 1999, али и каснијих година преживели егзодус.
„Тај егзодус се наставља и данас. Та страдања на простору КиМ, нажалост, говоре о томе да ромску заједницу нико није ни заштитио, ни сачувао. Напротив, били су отворено остављени као мета тој тзв. ОВК која је и у њима видела проблем. Роми су страдали онако како су страдали и Срби и остале неалбанске заједнице. Али и део Албанаца је страдао зато што су били идентификовани као неко кога они не виде као део њиховог циља“, изјавио је Одаловић и додао да и даље постоји значајан број Рома који се и даље воде као нестали.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша изјавио је да су Роми уз српску заједницу на Косову тренутно најугроженија популација становништва.
„Изузетно сам добро упућен у све недаће које су задесиле тада ромску популацију и оно са чим се сусрећу данас. Не можемо ни у ком случају да заборавимо и онај део ромске популације који и данас живи на Косову јер они и даље, поред српског народа који је највише угрожен, исто имају изузетно тежак положај. Њима је потребна помоћ и подршка Владе Србије и добиће је“, казао је Бериша.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић поручила је да „заједничка историја бола“ Срба и Рома не сме никога да остави у тишини због чега је и важно да се не допусти ревизија историје и да се инсистира на неговању културе сећања.
„Ова заједничка историја бола не сме нас оставити у тишини. Она мора да нас уједини у саосећању, али и у деловању. Наш задатак данас јесте да не допустимо ревизију историје, да негујемо културу сећања и да младим генерацијама пренесемо истину – истину која лечи, али и опомиње. Зато је важно да заједно радимо на изградњи друштва у којем су мир, правда и поштовање различитости темељ заједничке будућности“, истакла је Парлић.
Она је подсетила да Србија кроз своје институције системски пружа подршку ромске и ашкалијске заједнице који су остали на Косову како кроз образовни систем и социјалну и здравствену заштиту, тако и кроз пројекте станоградње, унапређење услова живота као и културне и интеграционе програме.
„Србија тежи да обезбеди достојанствен живот сваком појединцу, поштујући различитости и негујући заједништво. Брига о ромској и ашкалијској заједници није само институционална обавеза – она је одраз опредељења државе да гради друштво једнаких шанси, у којем су поштовање, солидарност и људско достојанство темељне вредности“, нагласила је Парлић.
Поручила је да се нада да ће Роми успети уз помоћ Владе Србије да направе попис жртава и злочина.
„Уколико нема Рома у причама о страдањима на Косову, онда ни мир не припада свима“, казала је Парлић.
Председник Центра за едукацију Рома и етничких заједница Љуан Коко изјавио је за Косово онлајн да је суштина конференције о страдању Рома на Косову 1999. жеља да се истакне судбина убијених, киднапованих и несталих.
„Нажалост, ни после 26 година не знамо колико је Рома погинуло. Више од 120.000 Рома је напустило Косово и више од 80 одсто тих људи се налази сада на Западу“, казао је Коко.
Додаје да међу овом заједницом и даље владају страх и потиштеност.
„Нама је сада најважније да ту „гласну тишину“ прекинемо, да се дигнемо у име невиних жртава које су страдале само зато што су Роми“, истакао је Коко.
Додаје да се данас понавља ситуација из 1999. године.
„Видимо кроз шта данас пролази српска заједница која је остала на Косову. Остатак такве једне трагичне судбине поделила је и ромска заједница“, прецизирао је он.
Дописник Политике и сарадник Косова онлајн Жељко Шајн истиче да су Роми 1999. године на Косову доживели културни геноцид о коме Запад и даље ћути.
„То је за њих маргинално питање и није постављено на одређени квалитетан начин. У склопу тог ћутања ми добијамо све више тај културни геноцид који се одвија у свим правцима, а пре свега на политичком плану“, казао је Шајн.
Додао је да се истовремено врши и „етничко чишћење“ Косова.
„У том склопу имамо велики број исељавања Рома, заједно са великим бројем исељавања Словена, Срба, чији су темељи духовне и световне културе постављени управо ту“, нагласио је Шајн и додао да Роми данас доживљавају судбину коју су доживели у Другом светском рату.
Председник Удружења Рома Центар Немачка Кенан Емини истиче да су Роми те 1999. на Косову доживели највећи егзодус после Другог светског рата.
„То је била катастрофа јер 150.000 Рома је протерано са Косова и сада су расути. Изгубили смо наше огњиште, а то је повезано и са нашом културом, идентитетом“, наглашава Емини.
Подсећа да у западним земљама Роми нису никада били признати као избеглице и упозорава да о погрому Рома Европа и данас ћути.
„Нема неког великог интересовања на Западу. Нато земље су биле инволвиране у све и њима не иде у корист да се прича о томе. Али зато смо ми ту, ромска комуна, и јако је битно да се о овоме прича не само у Србији, већ и у дијаспори“, истакао је Емини.
Предузетник из Урошевца који живи у Немачкој Владо Вучковић истиче да су Роми у овом граду те 1999. године преживели прави егзодус у коме су убијани на најсуровије начине, имовина им је пљачкана и спаљивана.
Објашњава да је у Немачкој од деведесетих и да је у Урошевцу имао читав низ кафића и продавница. Све му је те 1999. опљачкано и спаљено.
„Роми са Косова су јако богати људи, вредни. Нису просјаци. И то су они користили. Комшиница ми се јавила када су у мом дворишту крали и капом и шаком. Послао сам из Немачке 25 тона разног техничког материјала. Све су покрали. Свака кућа је покрадена, уништена и на крају запаљена. Моју кућу од 460 квадрата су запалили, кафић и два локала такође“, каже Вучковић.
Најгору судбину је доживео његов пословни партнер Екрем Шабани чија кућа се налазила поред основне школе.
„Био је у Београду и навели су га да дође на Косово, наводно му се појавила вода у подруму. Када је дошао испред куће пребили су га на мртво. И није било доста. Однели су га на сточну пијацу и са два трактора га расцепили. Верујте, то свако дете зна. До данас о њему не знамо ништа, барем да га сахранимо“, наглашава Вучковић.
Додаје да су Шабанова деца у више наврата покушавала да дођу до истине, али да су наилазили на затворена врата институција у Приштини.
