На централној церемонији у Приштини, поводом обележавања 26 година од уласка НАТО снага на Косово, косовски премијер у оставци Аљбин Курти упозорио је да планови из 1999. године за поделу Косова нису у потпуности напуштени и да, како тврди, и даље живе на највишим нивоима власти у Београду.
У свом говору, Курти се ослонио на наводна сведочења бившег специјалног изасланика УН-а Мартија Ахтисарија, позивајући се на наводе из његове књиге „Задатак у Београду“. Како је рекао, Ахтисари је открио да су се тадашњи режими Русије и СР Југославије договорили да Русија заузме контролу над Приштином и Севером, како би се у случају проглашења независности, део територије задржао под српском доминацијом.
„Уколико би се, како Ахтисари пише, у року од две-три године Албанци одлучили на проглашење независности, Србија би уз помоћ руских трупа задржала велики део територије и колонизовала га искључиво Србима“, изјавио је Курти.
Курти је посебно указао на економски интерес у позадини таквог наводног плана: према његовим речима, циљ је био контрола над кључним ресурсима, попут рудника Трепча, топионице у Звечану и индустријских постројења уз доњи ток реке Ибар.
Оценио је да је план неуспешно окончан 1999. године, али упозорио да „нажалост није у потпуности мртав“. Као пример навео је напад у Бањској из септембра прошле године, рекавши да је, према косовским безбедносним службама, то наводно још један покушај реализације сличних циљева.
„Наш безбедносни апарат јасно је доказао да тај план преживљава, и да Београд наставља да тежи дестабилизацији севера земље“, рекао је.
Курти је подсетио и на дипломатски инцидент из јуна 1999. године, када су руске трупе пре НАТО-а заузеле приштински аеродром. Тај тренутак, како је навео, био је тачка потенцијалне етничке поделе Косова, која је избегнута захваљујући споразуму постигнутом у Хелсинкију 18. јуна исте године.
„Подела по етничкој линији била је реална опасност. План је пропао захваљујући чврстој међународној реакцији и координацији снага НАТО-а“, нагласио је Курти.
Он је том приликом изразио захвалност НАТО-у и државама чланицама које су, како је рекао, спречиле даље злочине 1999. године. Подсетио је да Алијанса данас има 32 чланице, а Косово жели да буде 33.
„Желимо да допринесемо демократском миру и западној безбедности. Наше способности показали смо и током недавне вежбе Дефендер Еуропе 25“, рекао је Курти.
У говору је поручио да слобода и безбедност не могу бити узимане здраво за готово, те да Косово, како он тврди, али и остали званичници, остаје трајно посвећено миру, једнакости и европској перспективи.
На данашњи дан пре 26 година, 12. јуна 1999, на основу Резолуције 1244 и после потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, прве НАТО трупе (КФОР) ушле су на Косово. Улазак је означио крај бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије, и почетак повлачења српске војске и полиције, које је пратило масовно исељавање Срба, нарочито из Метохије, и пораст етнички мотивисаних злочина.
За српску заједницу, 12. јун остаје дан егзодуса и губитка, док га Албанци славе као „Дан ослобођења“. Приштина ове године обележава 26. годишњицу низом свечаности, без церемоније у скупштини која ни пет месеци након избора није конституисана, али уз снажне поруке званичника – пре свега Аљбина Куртија и председнице Вјосе Османи.
Курти је и раније данас говорио о НАТО интервенцији као кључном тренутку који је „окончао геноцид Милошевићевог режима“ и отворио пут ка независности. Упозорио је да Београд и Москва покушавају да „препишу историју“ и релативизују НАТО интервенцију поредећи је с агресијом на Украјину.
