Западни Балкан деценијама уназад прати све алармантнија демографска статистика, посебно када је реч о природном прираштају. Ово је суморна слика региона на Светски дан становништва који је ове године посвећен потреби решавања демографских изазова. За стручњаке, од Тиране до Београда, различити су модели борбе зато што су кључан проблем велике миграције.
Пише: Ђорђе Баровић
УН су Светски дан становништва установиле 1987. године када је број становника достигао пет милијарди. Основни циљ кампање која се покреће сваког 11. јула јесте скретање пажње на горуће проблеме и изазове са којима се суочава глобална популација.
Пресликано на Западни Балкан ситуација је алармантна.
Број становника у Србији је, према процени Републичког завода за статистику, између 2015. и 2024. смањен за 437. 205 и то само на основу природног прираштаја.
Резултати пописа у Албанији из 2023. године указују да је због негативног природног прираштаја и високе стопе емиграције ово једна од земаља у свету чија се популација најбрже смањује.
Према подацима „Статиста“, немачке онлајн платформе специјализоване за прикупљање и визуелизацију података, Косово је међу првих десет земаља које доживљавају брз пад становништва.
И Агенција за статистику Косова (АСК) саопштила је након пописа да становништво Косова убрзано стари. Однос становништва старијег од 65 година према популацији од нула до 14 година удвостручио се од 2011. године, а учетворостручио од 1981. године, што, наводе, представља алармантан пораст.
У Северној Македонији је прошле године било више умрлих него рођених.
Као могуће решење, премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски је најавио увођење пореза за самце и неожењене.
Међутим, ова изјава је изазвала праву буру незадовољства у овој земљи због чега је Мицкоски морао да се извини.
„Наравно, таквог пореза нец́е бити. Извињавам се онима који су можда погрешно протумачили моју иницијативу. Али чињеница је да сам изузетно забринут због демографске ситуације у Македонији. И чињеница је да је као премијер моја одговорност да будем забринут због демографске будуц́ности моје домовине“, казао је Мицкоски.
Опорезивање нежења и „пољски модел“
Демограф из Скопља Кристијан Фидановски у разговору за Косово онлајн каже да је „опорезивање нежења“ лош потез.
„Био сам одмах против такве идеје. Такве казнене политике не решавају проблем. Напротив, потребно је побољшати животне услове родитеља, а не кажњавати оне који то нису“, истиче Фидановски.
Додаје да је погрешно правити директну везу између брака и наталитета. „У савременим друштвима деца се рађају и ван брака, често у стабилним, зрелим везама. Брак јесте важна институција, али не сме бити услов за родитељство“, прецизира овај демограф.
Поручује да је проблем демографије озбиљан, али не и нерешив.
„Потребна је комбинација социјалних, економских и здравствених политика које ће помоћи родитељима да остваре број деце који заиста желе. Не постоје брза решења, али кроз паметно осмишљене мере можемо успорити пад и ублажити последице“, сматра Фидановски.
Упозорава да је цео регион већ дуже време суочен са истим демографским проблемима, посебно негативним природним прираштајем.
Северна Македонија је све до 2019. бележила благи позитиван тренд природног прираштаја.
„Пандемија је погоршала стање, а негативни тренд остао је и након ње“, каже Фидановски и додаје да кључан проблем није само ниском наталитету, већ и у континуираној емиграцији, која додатно смањује број становника и убрзава старење популације.
У покушају да преокрену трендове, многе земље региона спроводе различите пронаталитетне политике, али резултати су, према мишљењу овог демографа – често скромни.
Као добар пример популационе политике апострофира Пољску.
Управо на примеру ове земље он је докторирао демографију.
„У Пољској, на пример, имамо пример прогресивне политике која је, иако започета од конзервативне владе, касније прихваћена и унапређена и променом власти. Главна вредност те политике није био директан пораст наталитета, већ значајно смањење сиромаштва међу децом“, каже Фидановски.
Суштина популационе политике у овој земљи је, наглашава, да се породицама, без обзира на њихове приходе дају „издашни дечји додаци“.
За разлику од тога, Мађарска и Србија спроводе пронаталитетне политике са снажним нагласком на треће и четврто дете.
„То може имати регресивне ефекте, јер користи највише доносе богатијим породицама, нарочито кроз пореске олакшице“, истиче Фидановски.
Наводи да је популациона политика у Мађарској фокусирана на порески систем и да има неке регресивне импликације.
„Родитељи не плаћају порез до трец́ег детета све док су им деца малолетна. А, ако имате четворо деце, ослобођени сте плац́ања пореза до краја радног века као родитељ“, каже Фидановски.
У пракси родитељи у овој земљи су ослобођени 15 одсто од укупног пореза.
„То је у пракси много више новца за богатије породице. Дакле, из тих разлога, мени се лично тај приступ уопште не свиђа. Срби имају мање регресивну политику“, прецизира овај стручњак.
Као ману овакве популационе политике истиче „занемаривање реалности“ да већина родитеља жели једно или два детета.
„Политике које се фокусирају на велике породице неће значајно утицати на укупан наталитет“, уверен је Хидановски.
Популациона политика региона
И правник, мастер демографије из Београда Миодраг Пантовић се слаже да су све државе на Западном Балкану суочене са негативним демографским процесима, а да се Србија издваја по мерама како би се тај тренд зауставио и преокренуо.
„Све државе на подручју овог региона суочавају се са негативним демографским процесима, само су негде почели раније, а негде касније. Србија је међу првима ушла у негативни природни прираштај још 1991. године, као и Хрватска, а редом су после њих и друге државе у региону улазиле у процес депопулације“, објашњава Пантовић за Косово онлајн.
Каже да је једини изузетак Црна Гора која бележи позитиван прираштај, али да је толико низак да се очекује да ће и она ове године ући у негативан демографски процес, као и Албанија.
„У суштини, неће бити ни једне државе у региону која ће бити у позитивним демографским процесима“, уверен је Пантовић.
Истиче да свака од држава Западног Балкана покушава да кроз разне мере реши овај проблем.
„Ако се погледа количина новца, финансијских средстава која се користе, може се рећи да је Србија она која даје највише. Постоји сијасет мера које се односе на помоћ родитељима са децом: од родитељског додатка од првог до четвртог детета, мере које се односе на помоћ у покривању биомедицински потпомогнуте оплодње, мере које се односе на куповину првог стана… Србија је држава света која највећи део свог БДП издваја за мере популационе политике“, наводи Пантовић.
Када је реч о ситуацији на Косову овај демограф наглашава да је последњих деценија „евидентно огромно исељавање“.
„То се најлакше може видети по резултатима последњег пописа који су спровеле власти у Приштини“, наводи Пантовић.
Додаје да то показују и статистички подаци Немачке по којима се у последњих десет година удвостручио број особа које долазе са Косова.
„Са Косова су огромне миграције, али са друге стране они још имају позитиван природни прираштај на тој територији из разлога што је Косово и у време бивше Југославије имало највећи природни прираштај, не само на подручју Балкана, већ читаве Европе. До шездесетих година просечна жена на Косову је рађала петоро или шесторо деце, а у Србији ван Косова је рађала мање од двоје. То је био један од разлога за велику демографску екплозију која је била на Косову“, прецизира Пантовић.
Износи податак да су према попису из 1990. године Срби тада чинили око 70 посто становништва Србије, укључујући и податке са Косова, али их је било мање од пола рођених.
„Истовремено, Албанци су тада чинили око 16-17 процената, али су чинили готово трећину све живорођене деце на територији Србији. Колико је заправо наталитет на подручју Косова и Метохије код Албанаца био већи него у остатку државе“, сликовито објашњава Пантовић.
Сматра да су многе земље Западног Балкана закасниле са применом мера популационе политике што се сада одржава и на демографске процесе.
„Може се рећи да су те мере касније почеле у односу на Србију, па је то можда један од разлога што су тамо негативни процеси све већи и већи и виши него код нас“, запажа Пантовић.
Коментаришући идеју премијера Северне Македоније Христијана Мицкоског да би ова земља могла да се против тога бори увођењем пореза на самце, Пантовић каже да је у питању идеја која потиче још из Старог Рима.
„Били су познати чувени Августовски закони. Када се Рим, пре 2.000 година почео суочавати са ниским рађањем уведен је порез на самце, али и на породице које нису имале децу. Али, тај систем о коме премијер Македоније прича је немачки модел који је она наследила од Пруске који је Пруска користила још пре уједињења. Међутим, тај модел уопште није дао резултате“, каже Пантовић.
Отуда не сматра да би овакви порези били добро решење за популациону политику, већ „усклађивању рада и родитељства у породицама где би оба партнера на подједнак начин учествовала у подели кућног рада“.
„Не постоји универзално решење. Мој лични став је да је питање наталитета више питање културолошког него финансијског момента. Јер, најнижи наталитет је у најбогатијим државама света. Изгледа да што боље живите, вама је наталитет нижи“, сматра Пантовић.
Миграције и економски проблеми
Социолог из Приштине Артан Мухаџири не спори да Косово бележи пад наталитета, али да и даље има позитиван природни прираштај.
Узроке види у миграцијама и економским проблемима.
„Национална популациона политика се променила у последњим деценијама. Раније је било око 30.000 новорођенчади годишње, али прошле године је рођено 10.888 деце. То јесте и даље позитиван тренд, али је приметно да је мањи него раније“, истиче Мухаџири за Косово онлине.
Наглашава да постоји више разлога који су допринели мањем наталитету, а да су кључни миграције и економски проблеми.
„Према званичним подацима прошле године је око 32.000 људи емигрирало са Косова. Ту су такође и економски проблеми и недостатак јасне перспективе што је готово свуда на Балкану. Све су то фактори који су утицали да је на Косову овај ниво наталитета. Према подацима са пописа Косово има 1, 6 милиона становника, а причало се да их је више. Ипак, ово је званичан податак“, прецизира овај социолог.
Наводи да Влада Косова има неколико пројеката којима жели да поспеши популациону политику.
„Пре свега да помогне младим паровима у економском смислу. Такође, повећана је помоћ која се даје деци и породиљама. Речено је и да ће се градити стамбени блокови за младе парове слабијих економских могућности како би купили станове по веома ниским ценама. Али, то се није догодило“, каже Мухаџири.
„Традиција великих породица“
Шефица Катедре за педагогију и психологију на Факултету социјалних наука Универзитета у Тирани Арјана Мучај упозорава да за разлику од Албаније која бележи све мањи природни прираштај, у земљама региона где живе Албанци приметан је наставак „традиције очувања великих породица“.
„Ако изађемо ван територије Албаније и анализирамо ситуацију у суседним регионима где живе Албанци, видимо да албанско друштво тамо наставља са менталитетом или традицијом онога што се назива ‘очување велике породице’. Ово такође објашњава зашто је у земљама региона где постоји албанско становништво број новорођене деце повец́ан, дакле не опада“, каже Мучај у разговору за Косово онлајн.
Сматра да је све лошија демографска слика у Албанији последица тенденције да су млади много више окренути професионалним каријерама, уместо заснивању породица и добијању потомства.
С друге стране, у окружењу, Албанци много више значаја придају традицији.
„То значи да је број рођене деце у овим регијама већи него у Албанији. Бројке то веома јасно показују. Имамо случај Македоније, где влада предузима кораке како би пружила више могуц́ности младим Македонцима да оснују породице и имају децу, бринуц́и се да ц́е се однос становништва по етничким групама променити на овом месту”, истиче Мучај.
Додаје да према подацима Завода за статистику Албаније у овој земљи мајке у просеку уместо двоје деце, рађају само једно.
„На то утиче много фактора. Први је одлагање младих за ступање у брак. Раније је било више традиционалних бракова, док се сада више практикује заједнички живот и често парови у таквим заједницама не желе да имају децу, овако се осећају слободније како би се посветили каријери. Дакле, подређују стварање породице, оним што називамо ‘породичним језгром“, свом професионалном развоју“, објашњава Мучај.
Као други важан фактор истиче миграцију коју означава као највећи проблем за цео Западни Балкан.
„Одлазак становништва, посебно младих, може позитивно утицати на рађања у земљама у које емигрирају, али њихов одлазак из земље ц́е такође утицати на смањење броја порођаја. Не само то, вец́ утиче и на менталитет жена. Девојке много већи значај дају образовању, каријери него рађању деце“, сматра овај стручњак.
Коментаришући демографску слику Албаније, Мучај каже да без обзира на мање новорођених, однос рођених и умрлих у Албанији последњих година не бележи драстичне осцилације.
Разлог види у чињеници да се повећава животни век становништва, али и животног стандарда.
„Повец́ање животног века дефинитивно утиче на однос између рођења и умрлих, међутим не знам да ли су ово и подаци Завода за статистику Албаније. Такође, важан фактор је и повећање животног стандарда. Не заборавимо да смо раније трец́е доба категоризовали од 65 година па надаље. Данас имамо промену, јер више немамо период од 65 година, вец́ је то подељено на два нивоа. Један ниво је од 65 до 80 година и од 80 година и више. Ово показује повец́ање животног века становништва”, закључује овај стручњак.
