Сарадник Историјског института у Приштини, историчар Бедри Мухадри оценио је да Западни Балкан карактерише заједничка историја која се огледала у борби свих народа за стицањем националне слободе, а да ЕУ покушава да минимализује значај нације као основе државности и да се то најбоље види на примеру Северне Македоније.
„Заједничка карактеристика националних идентитета Западног Балкана огледа се у заједничкој историји шест народа. Албанци, Срби, Црногорци, Македонци и Бошњаци – били су дуго времена под влашћу и администрацијом Османског царства. Ови народи су се непрекидно борили за стицање националне слободе“, изјавио је Мухадри за Косово онлајн.
Коментаришући незадовољство власти Северне Македоније што су у извештају Европског парламента о напретку ове земље ка ЕУ изостављени кључни термини националног идентитета, овај историчар сматра да је у питању покушај да се „минимизира значај нације као основе државности“.
„Европска унија, у извештају о напретку за Македонију уклањањем термина ‘Македонија’ и ‘македонски језик’, покушава да минимизира значај нације као основе државности. Македонска национална свест, која је настала почетком 20. века, представља основу за политичко и правно самоопредељење“, тврди Мухадри.
Али, наглашава и да се „државна географија Северне Македоније“ састоји од аутохтоних народа као што су Албанци или Бугари и да би власти у овој земљи требало да их признају као „осниваче државе“.
„Државни оквир Македоније би требало да буде изграђен на етничким концептима народа. Држава Македонија треба да призна народе који су оснивачи те државе“, прецизирао је Мухадри.
Етнички идентитети
Сматра да би ЕУ требало да признаје етничке идентитет, али да не зна да ли је пример Северне Македоније покушај да се на „мала врата“ слична „правила игре“ уведу и за националне идентитете других кандидата са Запаног Балкана.
„Европска унија свакако треба да признаје етничке идентитете и да се на основу принципа етничке кохезије народи третирају равноправно у уставима држава. Конкретно, овде се мисли на Македонију, чија је историја изграђена од стране више етничких народа. Е сада, да ли је то покушај укидања идентитета кандидата са Балкана не знам са сигурношћу. Европска унија, која је у суштини изграђена на принципу равноправности својих чланица у питањима која се тичу њихових држава, покушава да пронађе решење кроз модус вивенди, тј. у складу са политичким приликама тог тренутка. Етноконцепт ‘Македонија’ потиче са почетка 20. века, док је историја Македоније добро документована и у њеним историјским процесима значајну улогу су имали Албанци и Бугари“, казао је овај историчар.
Прецизира да су сви народи на Западном Балкану свој етнички идентитет формирали у периоду између 13. и 15. века.
„Албанци, Срби и Бошњаци су свој етнички идентитет формирали још у 13-15. веку, Црногорци у 15 веку, док је македонски етницитет, односно македонска национална свест, почела да се формира на територији данашње Северне Македоније након Илинденског устанка 1903. године. Иако је устанак имао карактер побуне против османске власти, у њему су учествовали Албанци, Бугари и они који су себе идентификовали као македонску националну свест“, тврди овај историчар.
Када је реч о нацијама, Мухадри наводи да су албанска, српска, бошњачка и црногорска нација формиране у Средњем веку, док се македонска нација, односно македонска национална свест, темељи на географском појму.
„Територија се звала Македонија. Црногорци су такође дубока албанско-словенска симбиоза произашла из словенских племана који су дошли у 12. веку и на основу географског концепта су формирали црногорску нацију“, наводи овај историчар.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
