Специјална изасланица Велике Британије за Западни Балкан Карен Пирс поручила је да у Бриселском и Охридском споразуму већ постоје јако добре идеје те да је једино важно да се они имплеметирају. Када је реч о односима Велике Британије са званичницима Србије, Пирс каже да су до сада били веома поуздан партнер, али да би односе требало унапредити и решити постојеће проблеме.
„Неки од тих проблема јесу регионални, попут Босне и Херцеговине и Косова, али нећемо стићи нигде, ако немамо отворен разговор са лидерима Србије“, навела је Пирс у интервјуу за ББЦ на српском.
Регионална питања су она на којима је радила и пре више од две деценије а, како је рекла, не мисли да је неопходан нови приступ и магични одговор који би дао решење за Босну и Херцеговину или за питање Косова и Србије.
Преговори Београда и Приштине већ месецима су блокирани, а од потписивања Охридског споразума у пролеће 2024. године није било значајнијих контаката лидера Србије и Косова, пише ББЦ на српском.
„Веома је важно да се споразуми примене – у Бриселском и Охридском споразуму већ постоје јако добре идеје, само је важно да се оне имплементирају. То нису теоретски споразуми већ се баве веома практичним питањима слободе кретања, приступу, учешћу и желели бисмо да охрабримо политичаре на обе стране да тако помогну људима и заједницама“, истиче Пирс.
У постојећим решењима, Карен Пирс види и излаз из кризе у БиХ, земљи чије су европске интеграције готово непостојеће, институције често блокиране, а руководство Републике Српске доноси низ одлука које се косе са надлежностима државе чији је тај ентитет део.
„Разумемо забринутост у Републици Српској о томе да ли ће моћи да управљају ентитетом и Дејтонски споразум им то омогућава, али Босна и Херцеговина може да напредује економски и ка чланству у ЕУ само као јединствена држава. Не желимо да одузмемо ништа од Републике Српске као ентитета, ни од босанских Срба као конститутивног народа у БиХ“, напомиње Пирс.
Ипак, она нема дилему ни где је адреса на коју ће се такође обратити са жељом да се успостави боље функционисање БиХ.
„Веома смо забринути због сецесионистичких потеза неких од лидера Републике Српске – то не помаже да Босна и Херцеговина чини даљи напредак и економски развој који би био од користи сваком грађанину. Због тога ћемо апеловати на наше пријатеље у Србији да помогну Босни и Херцеговини да се креће напред, а то значи да не подржавају сепаратистичке тенденције у Републици Српској“, наводи она.
На питање да ли су, у светлу протеста у Србији, актуелне српске власти поуздани партнер за Велику Британију, Карен Пирс нема већих дилема.
„Они су до сада били веома поуздан партнер и, као што је рекао шеф дипломатије и премијер Велике Британије, ми заиста желимо да унапредимо однос са Србијом, на чему добро ради и наша амбасада у Београду“, казала је Пирс.
На улицама Београда и других градова широм Србије протестовале су десетине хиљада људи, али су демонстрације обележиле и полицијске акције хапшења и разбијања протеста и барикада.
„Право на миран протест је веома важно, основно право, као и право на слободу говора, окупљања – то је све у срцу просвећене Европе“, наводи Пирс.
На питање да ли се та права у Србији у потпуности поштују, Пирс каже да је на грађанима Србије да то кажу, а не на њој.
„Сигурно је да ниво поштовања људских права треба да се побољша, а на Србији је и да реши питања учешћа грађана и реформи. Ако ми некако можемо да помогнемо, радо бисмо поделили искуства“, додаје она.
Карен Пирс била је координаторка за овај регион у британском Форин офису до 2006. године и каже да му се са великим ентузијазмом враћа. Како додаје, у две деценије поглед из Лондона на Балкан није се много променио већ је допуњен новим темама,
„Економије се добро развијају, али сам мислила да могу и боље током ових 20 година. Била сам и помало разочарана што сам затекла наративе о другим заједницама, суседима, у којима није начињено довољно напретка у помирењу којем сам се надала и у томе бих желела да помогнем”, каже она у разговору за ББЦ на српском током посете Београду.
Како је додала, стратешки, једна се ствар није променила, Велика Британија се залаже за мир и стабилност у региону.
„Нови сегмент је економска сарадња, желимо да помогнемо у развоју инфраструктуре, али и да сарађујемо по глобалним питањима миграција и организованог криминала“, додаје Пирс.
Карен Пирс постављена је на место специјалне изасланице Велике Британије за Западни Балкан у фебруару 2025. године, долазећи на функцију коју је претходно обављао Стјуарт Пич.
Пре повратка у балканску дипломатију, Карен Пирс била је прва жена на месту амбасадора Велике Британије у Сједињеним Државама, а у дугој дипломатској каријери представљала је званични Лондон и у Уједињеним нацијама.
Када се погледа списак задужења специјалне изасланице за Западни Балкан, поједине ставке делују очекивано: промоција демократске владавине и људских права, помирење у региону.
Ипак, високо се на тој листи пробила и борба против илегалних миграција и организованог криминала.
„У Европи нас посебно брину мигрантске руте и постоје бројни начини на које можемо са Србијом и земљама Западног Балкана да радимо на бољој контроли граница, размени безбедносних информација, података о криминалу, али и третману избеглица и миграната. Надамо се да ћемо успети да смањимо овај проблем јер би то донело доброг и Великој Британији и Балкану – никоме не иде у корист да кријумчари наставе да раде оно што раде“, казала је она.
Питања миграција врло ће се високо наћи и на дневном реду самита Берлинског процеса, механизма сарадње земаља Западног Балкана, Европске уније, њених чланица и Велике Британије.
Овогодишњи самит Процеса одржаће се током јесени у Лондону и биће прилика да европски и балкански лидери наставе разговоре и о миграцијама. Претходни су резултирали потписивањем низа споразума о размени информација о миграцијама и криминалу у новембру 2024. године.
