Косово, Албанија и Хрватска раде на спровођењу сарадње у области одбране, о којој су се договорили пре око пет месеци, када су министри одбране потписали заједничку декларацију 18. марта у Тирани, пише РСЕ. Куповина одбрамбених капацитета прва је обавеза из декларације на коју су се министри одбране обавезали.
Министарства одбране Косова и Албаније потврдила су за Радио Слободна Европа да стручне групе раде на плану спровођења декларације.
Министар одбране Косова у техничком мандату Ејуп Маћедонци изјавио је да је 18. јула у Тирани одржан састанак имплементационе групе „ради разраде плана на оперативном нивоу“.
Министарство одбране Албаније, које је било домаћин церемоније потписивања споразума, саопштило је да ће у септембру ове године министарствима Албаније, Косова и Хрватске бити представљен водич који је у завршној фази израде, ради одобрења.
У декларацији коју су потписали Маћедонци, министар одбране Албаније Пиро Венгу и министар одбране Хрватске Иван Анушић, утврђене су четири тачке сарадње – промоција одбрамбених капацитета и сарадња у релевантној индустрији, повећање интероперабилности кроз образовање, обуке и војне вежбе, одговор на хибридне претње и јачање отпорности и пуна подршка евроатлантским интеграцијама.
У тексту декларације наводи се да је ова сарадња усмерена ка осигуравању добре позиције за суочавање с претњама и остваривање циљева у области одбране и безбедности.
Куповина одбрамбених капацитета је прва обавеза из декларације на коју су се министри одбране обавезали.
У том контексту, према речима Маћедонција, циљ је да се изврши јединствена поруџбина уместо три одвојене од сваке стране.
„На пример, систем (наоружања) који три државе желе да купе од САД-а, наручимо као једну куповину, користећи законодавство сваке земље, али да количина и рок испоруке буду заједнички. Јер када се од САД купује већа количина, цена је нижа, а испорука бржа“, рекао је Маћедонци за РСЕ.
Ове набавке предвиђене су да се финансирају из националних буџета.
Маћедонци очекује да ће партнерске државе у овом споразуму помоћи Косову на путу ка евроатлантским интеграцијама, посебно у вези са чланством Косова у Нато програму Партнерство за мир.
Маћедонци каже и да ће искористити наредни састанак у оквиру Америчко-јадранске повеље (А5), који се очекује у октобру ове године, да позове регионалне партнере да се придруже иницијативи.
Чланице Америчко-јадранске повеље су Албанија, Хрватска, Северна Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, док Косово има статус посматрача.
Очекивања од споразума
Поред сарадње у области војне индустрије, планира се и реализација билатералних и трилатералних војних вежби, као и сарадња у регрутацији кадрова, уз повећање могућности за образовање кроз војне академије. Такође се очекује заједнички ангажман у борби против хибридних претњи, укључујући сајбер претње, кампање дезинформација, као и злонамерни страни утицај који може угрозити или утицати на националну и регионалну безбедност.
Предвиђено је да се у оквиру овог споразума размењују информације и обавештајни подаци како би се спречили заједнички изазови.
Маћедонци наводи да је овај споразум поздрављен у Пентагону, током његове посете Сједињеним Америчким Државама у јуну ове године.
„Сматрали су то добром приликом за регионалну сарадњу у суочавању са изазовима“,, рекао је он, додајући да су подршку добили и од више чланица Натоа, не прецизирајући о којим државама је реч.
Међутим, против ове сарадње, како наводи РСЕ, успротивила се Србија, чији је председник Александар Вучић изјавио да се тиме крши субрегионални споразум из 1996. године.
Овај споразум, који се односи на дозвољене квоте наоружања, тада су потписали два ентитета Босне и Херцеговине – Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска – као и Хрватска и Савезна Република Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора.
Неколико дана након потписивања декларације о сарадњи у области одбране између Косова, Албаније и Хрватске, Србија и Мађарска су потписале документ којим се конкретизује стратешки споразум о одбрамбеној сарадњи постигнут 2023. године.
Вучић је тада изјавио да верује како ће овај споразум довести до даљег приближавања ка стварању војног савеза између Србије и Мађарске.
