Викарни епископ патријарха српског Порфирија и владика новобрдски Иларион служио је литургију у манастиру Светих Архангела код Призрена. Он је у беседи поручио верницима да је праштање суштина хришћанског живота и нагласио да добро које чинимо није наше, већ Божије дело кроз нас, подсетивши да је истинско богатство вере често скривено у ономе што изгледа обично.
У својој беседи Владика Иларион подсетио је вернике на суштину хришћанског живота — опраштање. Говорећи о Христовој причи која открива дубоке поуке кроз свакодневна људска искуства.
“Хајде да се поучимо. Да се поучимо животним примером ове приче Христове, коју Он говори на потресан начин. Потресно је већ то да Бог долази у овај свет и људима прича причу као родитељ својој деци и кроз причу објашњава тајну живота. Не тајну овога пролазнога живота, него оног непролазног, вечног живота Царства Небеског. А говори то на основу онога што су људи доживели, што је из њиховог искуства. Па ће некима говорити о пастиру и овцама, некима о кукољу на њиви. А сада нам говори о нечему што су људи сигурно виђали, а то су неправда, грамзивост, окрутност, тврдоћа срца, непраштање. И говори управо о ономе што је окосница нашег духовног труда — а то је да опростимо, да би се и нама опростило”, рекао је Владика Иларион.
Говорећи о молитви „Оче наш“ и значају праштања, викарни епископ патријарха српског Порфирија, Владика Иларион, истакао је да добро које чинимо није наше, већ Божије дело кроз нас.
“У „Оче наш“ се молимо да опростимо дужницима својим и молимо Бога да нам опрости као што и ми опраштамо дужницима својим. А овде видимо да свако у себи може да препозна тог немилосрдног слугу сваки пут када осетимо тескобу срца. И када западнемо у заблуду да сматрамо да смо било шта добро учинили на земљи. Често ће човек да каже: „Ја сам само добро чинио, ја сам њему добро чинио, а он ми је узвратио на недоличан начин“. Из онога што Господ Христос говори, тај дуг, који је био мали, и постојао прематом човеку коме је опроштен већи дуг кроз ту причу се показује да ништа није његово, него је он дужник. Оно што добро чинимо, заправо Бог чини преко нас. Ми смо Божији сарадници у чињењу добра. Када чинимо добро, ми смо рука Божија, којом Бог преко нас чини добро. И тај дар и љубав коју имамо, све је дар Божији. Дар је и живот и све остало што имамо. На жалост, оно што је само наше, то је кад смо сами за себе, а то је себичност. Када не осећамо љубав, то је оно што је само наше, односно ништа”, каже у својој беседи викарни епископ патријарха српског Порфирија.
Подсећајући вернике да се истинско богатство вере често крије у ономе што изгледа „обично“, Владика Иларион је нагласио да ни сам Христос, у очима многих, није деловао нарочито привлачно, нарочито у тренуцима страдања и понижења на крсту.
“Тако и ми, јурећи за харизматичним личностима, за које сматрамо да крију дар вечнога живота, пролазимо поред светитеља који су превише обични за наш укус. Могуће да је у нечијим очима и Господ Христос изгледао тако. Пророк Исаија каже: „Не беше много у очима нашим.“ А посебно у време Његовог страдања и понижења на крсту”, рекао је Владика.
Владика новобрдски Иларион поручио је да хришћанин мора да се ослободи компликованих мисли и да своје односе заснује на праштању и једноставности пред Богом.
“Треба да опростимо једни другима и упростимо своје односе и да стојимо право пред Богом, да ништа између нас и Бога не постоји. Јер један је посредник бого-човек Исус Христос. А када смо са Њим, нема посредника између нас и Бога и да нема компликованих односа међу нама. Све компликоване помисли које кваре наше односе треба да одстрањујемо. То је врло деликатна борбаса помислима коју свако од нас мора да води, али она је пут ка простору Царства Небеског, у простор вечне слободе”казао је Владика новобрдски Иларион у својој беседи.
Беседом у манастиру Светих Архангела, Владика Иларион подсетио је вернике да је праштање темељ хришћанског живота и пут ка слободи у Царству Небеском
