Специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине, Петер Соренсен, сутра долази на Косово, саопштила је косовска влада.
Из владе су навели да ће се он са косовским премијером, Аљбином Куртијем, састати у 8.30 часова у згради владе.
Осим да ће након њиховог састанка бити дата изјава за медије, остали детаљи посете нису саопштени, а то није саопштила ни званична Европска унија.
Није познато да ли ће Соренсен посетити и Београд.
Уочи примене закона
Иначе, европски изасланик у Приштину долази само дан уочи најављене пуне примене два косовска закона – о возилима и странцима, која директно погађају Србе на Косову који се школују, живе и раде на Косову а чија се лична документа воде на градове централне Србије, као и на саме Србе са Косова који возе аутомобиле на овлашћења и са регистрацијом градова у Србији.
Закон о странцима који је усвојен 2013. године, и закон о возилима који је усвојен 2017. а чија је примена најпре најављена за 1. новембар прошле године, потом је одложена на 15. јануар 2026., као дан почетка примене. Тада су косовске власти заправо најавиле период информативне кампање за оба закона, која се сада ближи крају.
Међутим, уочи самог 15. јануара, примена ових закона одложена је на 24 сата, а потом 16. јануара практично је одложена на још два месеца, када су власти у Приштини најавиле још једну информативну кампању, а након 15. марта и пуну примену оба закона.
Заправо се ради о еуфемизму за суштинско одлагање пуне примене овог закона, уз лобирање из међународне заједнице, и изражавање забринутости са српске стране. Група невладиних организација са Севера одбила је јутрос да учествује на иформативном састанку косовског МУП-а у Северној Митровици о примени ова закона.
„Одбијамо да будемо саучесници у процесу који није консултативан већ сведен на пуко информисање о већ донетим одлукама, поручили су цивилни активисти са Севера.
Иако је одлука Приштине о одлагању поздрављена као једина „рационална“ у том моменту, како је то поручила српска страна, од косовских власти, али и међународне заједнице, тражи се да заправо за ова два питања пронађе трајно решење.
Прву најаву примене ова два закона већ су критиковале српске цивилне организације са Косова тражећи већу посвећеност међународне заједнице, али забринутост су изразили УНМИК, као и представници у УН и то на седници Савета безбедности. Такође, група професора приштинског Универзитета са седиштем у Косовској Митровици затражила је мораторијум на примену Закона о странцима.
Са кампањом се почело већ сутрадан у оквиру које се лицима која улазе на територију Косова деле двојезични информативни флајери са детаљним објашњењима права, обавеза и могућих последица у случају кршења прописа. Одржана је информативна сесија са представницима матичних служби из свих општина на Косову, а косовски МУП успоставио је бесплатну линију преко које на три језика аутоматизована секретарица гласовно изговара информације о одредбама Закона о странцима и Закона о возилима.
Крајем јануара формиран је експертски тим који се бави питањем примене ова два закона односно утицајем на српску заједницу, а то су потврдили Српска листа, али и косовска влада. Но о овом тиму се готово ништа не зна, чак и уочи истека самог рока за информативну кампању.
Иначе, у јавности се као могуће последице примене Закона о странцима и возилима најчешће помињу проблеми са слободом кретања Срба на Косову, посебно за оне који користе возила са регистарским ознакама Србије или имају документа издата од стране институција Републике Србије, а живе, раде или се школују на Косову.
Такође се указује на ризик да би део Срба могао бити третиран као странци у сопственим срединама.
Додатна забринутост односи се на могућу правну несигурност и селективну или неуједначену примену прописа на самом терену.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
