Адвокати одбране у случају Бањска истакли су да су у завршној речи демантовали Специјално тужилаштво, као и да су указали на недостатке у оптужници у којој је, како кажу, чињенични опис непрецизан, изнет у множини и у којој се ни годину и по дана после подизања не могу утврдити конкретне радње оптужених.
Адвокатица Јована Филиповић која у случају заступа Душана Максимовића, истакла је да је у завршној речи на сваку реч тужилаштва доставила доказ који негира тврдње.
„Показали смо да је ово само једна велика конструкција догађаја, онако како је то одговарало Специјалном тужилаштву да се у односу на Душана Максимовића предмет настави и да дођемо до ове фазе. Ниједан доказ не показује било какву његову умешаност у догађај који се десио у Бањској 24. септембра 2023, а понајмање не активно учешће. Дакле, сви докази и све оно што смо навели и што истичемо у току целокупног поступка воде једино ка једној ослобађајућој пресуди. Али видећемо да ли ће ово судско веће имати и снаге, и воље, и смелости пре свега, да у једном оваквом поступку донесе пресуду која ће бити ослобађајућа“, рекла је Филиповић.
Како је додала, Максимовић није био учесник групе, те да међу стотинама хиљада доказа који су пронађени није постојао ниједан ДНК који би се поклопио са његовим
„Сви докази које спомиње специјални тужилац упорно говоре супротно. Чак оно што је јако разочаравајуће јесте управо то да су још један телефон завели под истим именом као и Душанов, са апсолутно истим ознакама. Све је то највероватније стављено у један фолдер и тако су настале неке фотографије за које се Душан изјаснио да му нису познате и да сигурно нису биле у његовом телефону. Дакле, једино што смо могли видети јесте да је овај предмет био само воља тужиоца да га конструише као да Душан има било какве везе. Најпре су га повезивали са Толићем, па су установили да на тим фотографијама није Толић. Затим, пошто то звучи помпезно и медијски привлачно, споменуто је име Милана Радоичића, да је пронађена нека његова фотографија. Међутим, видели смо да је управо то фотографија из медија, дакле медијски чланак, а не фотографија коју је евентуално Душан начинио нити било шта слично. И у том смислу надамо се, као што сам већ рекла, ослобађајућој пресуди“, додала је Филиповић.
Адвокат Милош Делевић навео је да је циљ сваког кривичног поступка утврђивање истине, а да оно што је рекао тужилац у завршној речи нема везе са истином.
„Оптужује ове људе за кривично дело тероризам и кривична дела – тешка дела против уставног поретка без иједног доказа. Ја не кажем да је Владимир Толић невин, међутим, није крив за ова кривична дела која му се стављају на терет. Бањска је само кулминација безбедносне и политичке кризе која је била на северу Косова годинама пре Бањске. Почело је са регистарским таблицама, са напуштањем институција, касније је био и сукоб испред општине Звечан, барикаде, спискови за хапшење и тако даље. Зато кажем да ово што су урадили Владимир Толић и Благоје Спасојевић има елементе кривичног дела оружана побуна из члана који је инкриминисан, члана 150 Кривичног законика, за учешће у оружаној побуни – запрећена казна минимум пет година, док је за организатора запрећена казна минимум десет година. И то је праведна и правична казна за ове људе“, казао је Делевић.
Каква год да буде пресуда, биће првостепена пресуда, нагласио је Делевић.
„Имамо право жалбе Апелационом суду, имамо право да поднесемо у року захтев за заштиту законитости Врховном суду, имамо четврти степен – Уставну жалбу. Ми ћемо ово што смо наводили данас износити до краја овог кривичног поступка“, додао је Делевић.
Адвокат Љубомир Пантовић истакао је да је јавност данас имала прилику да се увери о каквој оптужници је реч.
„Ради се о једној јако лошој оптужници где је чињенични опис апсолутно непрецизан, изнет у множини и где и дан данас, годину и по дана после подизања те оптужнице, не можете да утврдите шта је ко од окривљених урадио. Дакле, сав опис је изнет у множини. Данас смо изнели и примере из косовске судске праксе, где Врховни суд Косова и Апелациони суд изричито траже да радња сваког окривљеног мора бити конкретно описана у чињеничном опису и да уопштени опис у оптужници није прихватљив и не доказује кривичну одговорност“, навео је Пантовић.
Како је нагласио, није негирао да је његов брањени био учесник догађаја у Бањској, али да се не зна да ли је он предузео неку радњу, и ако јесте, о каквим се радњама ради.
„Ако сте приметили, ја сам на почетку завршне речи рекао нешто о страшном притиску, и медијском и притиску шире јавности, где су од почетка поступка, без да је изведен иједан доказ, громогласно многи тражили доживотну казну затвора за окривљене, а знамо добро да је сваки окривљени невин док суд правноснажно не докаже његову кривицу и не пресуди. Овде смо имали прилику да прошле недеље, у завршној речи једног од колега која је трајала шест минута, пет пута чујемо предлог, позив суду да окривљене казни најтежом казном. Тако да је ово суђење протекло у таквој атмосфери. Охрабрен сам чињеницом да је процесно поступак вођен врло, врло коректно, што сам данас и рекао“, закључио је Пантовић.
Пресуда у случаја Бањска биће изречена 24. априла. Претходно је тужилаштво у завршној речи затражило доживотну казну затвора за оптужене.
