Прелиминарни резултати парламентарних избора 9. фебруара на Косову не стварају прилику ниједној политичкој странци да формира јединствену владу. Политички аналитичари сматрају да, на основу досадашњих резултата, постоје три сценарија за формирање нове владе, а у чак два сценарија, место председника могло би да постане део „ценкања“ за нову владу, пише РСЕ.
Садашњој председници Вјоси Османи мандат престаје 7. априла 2026. године.
На основу прелиминарних резултата које је објавила Централна изборна комисија, Покрет Самоопредељење, који је добио највише гласова, обезбедио је 47 места у Скупштини Косова, док му је за формирање владе потребно најмање 61 место.
Политички аналитичари сматрају да се коначни изборни резултат може минимално променити након пребројавања гласова ван Косова и условних гласова.
Али, на основу досадашњих резултата, кажу да постоје три сценарија за формирање нове владе.
Први сценарио подразумева владу коју формира Покрет Самоопредељење са несрпским заједницама, представником српске заједнице и послаником из три претходне опозиционе странке.
Коалиција покрета Самоопредељење са једном од актуелних опозиционих партија, Демократском партијом Косова или Демократским савезом Косова, као и са несрпским заједницама, види се као други сценарио за формирање нове владе и стварање парламентарне вец́ине.
И, као трец́и сценарио, разматра се коалиција између три политичке партије, ДПК, ДСК, ААК и невец́инских несрпских заједница.
Демуш Шаша из Косовског института за европску политику каже да, уколико Покрет Самоопредељење успе да формира нову владу са несрпским мањинама, питање места председника Косова нец́е бити на „политичком столу за преговарање“.
Али, у друга два сценарија то се, према његовим речима, нец́е моц́и избец́и.
„У ова друга два сценарија, Покрет Самоопредељење ц́е бити заједно са још једном албанском странком, или опозиција све заједно. Овде је, дакле, и место председника укључено у расправе. „Једноставно зато што ц́е бити укључено више глумаца и сваки ц́е, с правом, тражити свој део колача“, каже Шаша.
Он, међутим, истиче да место председника Косова нец́е бити примарни интерес политичких субјеката у калкулацијама да буду укључени у формирање нове владе, вец́ део евентуалног договора.
„Њихов примарни интерес биц́е извршна власт. Чини ми се да ц́е се питање председника више третирати као те бенефиције другог реда“, оцењује Шаша.
Како ц́е изгледати наредна Скупштина Косова?
Белгзим Камбери из Института за социјалну политику „Мусине Коколари“ у Приштини види ситуацију другачије.
Према његовим речима, само „велика коалиција“ може довести до тога да питање следец́ег председника земље буде укључено у политички договор.
Камбери наглашава да, уколико нову владу формирају Покрет Самоопредељење са несрпским мањинама или садашње опозиционе странке са несрпским мањинама, потребни гласови за избор председника су неизвесни.
Неслагање једног или два владајуц́а посланика у том случају би, према његовим речима, пропало изборе у трец́ем кругу гласања.
Он оцењује да је мало вероватно да ц́е питање председништва после избора постати део било каквог договора за коалицију, осим у случају да се постигне нека „велика коалиција“.
„Питање председника, у овој констелацији, може да се реши само великом коалицијом за владу. Када кажем ‘велика коалиција’, мислим на Самоопредељење са ДПК или Самоопредељење са ДСК. Ово ми се тренутно чини најмање вероватном могуц́ношц́у, осим ако не постоји велики међународни притисак, у овом случају америчке администрације“, каже Камбери.
У последње четири године, Покрет Самоопредељење је управљао несрпским мањинама. После избора 9. фебруара, Самоопредељење, ДПК и ААК су изјавили да искључују могуц́ност међусобне коалиције. Пре избора, ДСК је такође одбацио могуц́ност коалиције са Самоопредељењем.
Камбери сматра да су сви политички субјекти незадовољни резултатима постигнутим на изборима 9. фебруара, јер, према његовим речима, ни кандидат за премијера из Самоопредељења ни из опозиције не би могли да направе стабилну владу.
Према његовим речима, „ценкање” за место председника постало би више препрека него оруђе за формирање нове владе.
Штавише, каже, политичке партије ц́е питање избора председника сачувати за касније, као полугу за могуц́е политичке акције за годину дана.
„Мени се више чини да смо у ситуацији да странке праве своје калкулације за кратак политички изборни мандат, годину дана, док не дођемо у ситуацију да бирамо председника и да тек онда израчунају шта им највише одговара. Дакле, да ли да одведу земљу на изборе или да Косову дају новог председника?“, закључио је Камбери.
