Нова амбасада у Куала Лумпуру, једно одликовање за премијера Малезије и на крају повластица за грађане Косова да без виза могу да путују нешто мање од 10.000 километара, у Брунеј, на север острва Борнео. Ово је резиме вишедневне посете косовске председнице Вјосе Османи југоистоку Азије. За саговорнике Косово онлајна несумњив покушај дипломатске офанзиве на АСЕАН – организацију која окупља десет земаља овог дела света од којих економски и политички најутицајнија Индонезија недвосмислено одбија признавање Косова.
Пише: Ђорђе Баровић
„Амбасада Косова у Куала Лумпуру је заиста важна прекретница у нашим билатералним односима и то ц́е свакако олакшати трговину, инвестиције, образовање, културу и туризам између наше две земље. Најважнија ствар је сарадња у области трговине и инвестиција, како би се искористио потенцијал Косова и његови јаки односи са Европском унијом“, изјавио је премијер Малезије Анвар бин Ибрахим.
Претходно, косовска председница Вјоса Османи одликовала га је Орденом независности.
Након тога Османи је посетила Брунеј где је са султаном ове земље Хасаналом Болкијахом потписала споразум о укидању виза.
Истакла је да је то „значајан корак у даљој сарадњи“.
За саговорнике Косово онлајна нема никакве дилеме да Приштина настоји да оствари далеко значајније кораке у АСЕАН-у, Асоцијације земаља југоисточне Азије основане 1967. у Банкоку, Тајланд.
Од десет држава чланица четири су признале Косово: Малезија, Сингапур, Тајланд и Брунеј. Шест земаља то није учинило: Индонезија, Филипини, Камбоџа, Лаос, Мјанмар и Вијетнам.
Трендови и солидарност
Некадашњи амбасадор Србије у Индонезији Слободан Маринковић који је уједно био и српски амбасадор при АСЕАН-у, каже у разговору за Косово онлајн да без обзира на дипломатске покушаје, остале земеље ове Асоцијације неће мењати мишљење.
Маринковић каже да Приштина покушава, користећи се „муслиманском солидарношћу“ да направи већи уплив на југоисток Азије, али и да прати „светске трендове“.
„Мислим да се они придружују светској тенденцији. Све велике силе, све озбиљне економије теже да отворе и остваре контакт са југоисточном Азијом. У конкретном примеру чини ми се да се користи она могућност муслиманске солидарности успостављене од самог настанка и првог признања такозване независности Косова“, објашњава Маринковић који је на нерезидентној основи био амбасадор и у Малезији и Брунеју, али и Вијетнаму, Камбоџи, Сингапуру, Тајланду и Филипинима.
Без обзира што је након Тајланда, Косово сада отворило амбасаду и у Малезији не очекује „озбиљније продоре“ Приштине у овај део света.
„Малезија је једна од првих земаља које су признале независност Косова и пошто у другим земаљама АСЕАН-а и југоисточне Азије врло тешко би могли да ураде слично. Иако им је ово после Тајланда друга амбасада, не могу као Косово да направе неке веће и озбиљније продоре. Прво, то су огромне земље, Малезија је једна од тих ‘азијских тигрова’ која наравно има тешкоћа, није као што је било пре 20 година. Али, и даље је то земља којој је доходат по глави становника више од 30.000 долара“, сматра Маринковић.
Уверен је да косовска дипломатија на сваки начин покушава да се афирмише у свету и да је „природно“ да покушава преко оних земаља које су признале независност.
„Њима је важно да се афирмишу у свету било где и иду тамо где могу. И природно је да су отишли у две муслиманске земље које су их признале да покажу и сопственој јавности да нешто чине, да праве афирмације те независности Косова, али великог помака суштинских односа ту не може да буде“, тврди овај дипломата.
Наглашава да је од десет чланица АСЕАН-а четири признало независност.
„И по мом дубоком уверењу то се неће даље ширити. Најважније нам је да Индонезија није признала независност Косова, као највећа муслиманска земља на свету. Али, није могла, иако је покушавала, да утиче на ове друге да то исто ураде. Кроз организацију Исламске конференције они су успели да сваке године понове подршку за такозвану независност, самосталност Косова по коју само Индонезија ставља озбиљне резерве и на тај начин одржава добре односе са нама и много нам помаже у том делу света“, казао је Маринковић.
Упитан због чега тврди да неће доћи до промене односа и нових признања Косова, овај дипломата сматра да „суштински разлози“ за непризнавање код тих земаља „јаки и разјашњени“.
„Суштински разлози непризнавања Косова код земаља који их нису признали и даље су доста јаки и потпуно разјашњени. Било којом активности од стране Косова не може да се промени однос снага. Остаће то на нивоу Малезије и те амбасаде Косова“, уверен је Маринковић.
Потенцијал и савезници
И политички аналитичар Артан Мухаџири је скептичан да Косово има потенцијал и изврши притисак за нова признања земаља на југоистоку Азије, али истиче да би неки њен велики савезник у томе могао да помогне.
„Веома је тешко рец́и, јер је аспект признања много теже постиц́и. А постоји и много спољних притисака, јер је Косово мало и није моц́но у економском смислу, у војном смислу. Дакле, не може дати неку велику понуду или извршити велики притисак на државе како би добиле признање независности. Међутим, могу постојати неки спољни фактори који могу иц́и у корист Косова, посебно ако неки други велики савезник помогне да се изврши притисак на ове државе како би промениле став према независности Косова“, истиче Мухаџири за Косово онлајн.
Подсећа да је једно од тих важних признања стигло из Израела.
„Што је био веома важан геополитички и геостратешки аспект, али не мислим да је Косово много користило, посебно у политичком и војном аспекту од велике силе, каква је Израел“, наглашава овај аналитичар.
Ипак, позитивно оцењује отварање косовске амбасаде у Малезији, али и укидање виза за Брунеј.
„У принципу, веома је добро што се овај тренд догодио јер је Косово готово непостојец́е у том делу света, а постоје државе са изузетно високим економским потенцијалом од којих би Косово могло имати користи“, уверен је Мухаџири.
Додаје да је много важније од отварања амбасаде у Малезији оно што би требало да уследи.
„Дакле, мора бити много програма, мора бити много идеја како искористити ове односе, а то остаје да се види. Међутим, мислим да Косово вец́ има планове, идеје како би максимално профитирало од ових нових путева политичке сарадње“, закључио је Мухаџири.
Подршка и иронија
Спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић нема дилему да Косово покушава да у дипломатској офанзиви на југоисток Азије дође до нових признања, а посебно у Асоцијацији земаља југоистичне Азије.
„Османи је дошла у Малезију, а потом у Брунеј у настојању, а то је отворено и казала, да што је могуће више земаља Југоисточне Азије приволи или анимира за признање једностране независности Косова. То је циљ косовске дипломатије који у Малезији у Брунеју наилази на плодно тле. Малезија је значајна муслиманска земља, она је међу првима признала прокламацију о независности Косова, а онда је прва азијска земља која је отворила канцеларију за везу у Приштини. Малезијске полицијске и војне снаге су биле у саставу УН. То је континуиран процес“, наглашава Коркоделовић.
Додаје да Османи наставља спољно-политичку борбу Приштине за новим признањима и да ће то покушати кроз председавање Малезије АСЕАН-ом које се завршава крајем ове године.
Додаје да је реч о веома значајној економској, политичкој и дипломатској групација земаља југоисточне Азије.
„У овом тренутку ми добро стојимо. Колико дуго, то је питање, јер постоји десет чланица“, објаснио је он.
Подсећа да је Малезија једна од најснажнијих муслиманских држава у овом делу света која је била активна и током распада СФРЈ, посебно током рата у Босни.
„Својеврсна иронија је да Малезија безусловно признаје Косово, а сама се, барем у три покрајине: Џохор, Саравак и Сабах суочава са сецесионистичким покретима. Истовремено са Филипинима има велики спор око територије која се звала Северни Бурнео, данашњи Саравак. Филипини тврде да је то њихово. Тако да Малезија има нерешене територијалне и етничке проблеме, а веома се залаже у другим сличним споровима“, каже Коркоделовић.
Наглашава да је за Србију од кључног значаја што је највећа, и економски и политички најутицајнија земља овог дела света – Индонезија принципијелна у непризнавању Косова.
„Србија има ту добру позицију да је залагањима наше дипломатије постала партнер Асеана. Косово то до сада није постало. Можда Малезија сада то иницира“, сматра Коркоделовић.
