Краснићи је 26. фебруара проглашен кривим за убиство три и рањавање једног цивила српске националности јуна 1999. године у селу Бело Поље код Пећи.
Јавно тужилаштво за ратне злочине (ЈТРЗ) подигло је оптужницу против Краснићија крајем октобра 2024. године, а суђење је почело у јуну 2025. године.
Образлажући пресуду, председник већа је навео да су сведоци сагласно описали да је злочин починио мушкарац пуцајући из пиштоља са пригушивачем, те да су поједини сведоци окривљеног Краснићија препознали на предоченим фотографијама.
Иако су у исказима постојале одређене непрецизности и несагласности у погледу појединих детаља, суд је оценио да су оне минорне, имајући у виду проток времена и трауму коју су сведоци доживели као очевици догађаја.
Током поступка испитано је шест сведока и један вештак медицинске струке.
Фонд за хуматирано право (ФХП) из Србије саопштио је да је оптужница против Краснићија у већој мери заснована на исказима сведока уз ограничене материјалне и форензичке доказе, а да бранилац по службеној дужности није био у контакту са окривљеним.
У саопштењу се додаје да су суђења у одсуству у предметима ратних злочина на Косову све учесталија, те да се „стиче утисак да мотиви за покретање оваквих поступака делимично произлазе из правног реваншизма, а не искључиво из тежње за остваривањем правде за жртве“, пише Радио Слободна Европа (РСЕ).
ФХП додаје и да је Тужилаштво за ратне злочине Србије до сада подигло седам оптужница против особа које нису доступна правосуђу Србије, а да је од тога пет оптужница против држављана Косова за злочине почињене над неалбанским становништвом.
Тужилаштво за ратне злочине од 2014. године није подигло ниједну нову оптужницу за злочине на Косову против особа које су држављани Србије и тиме доступни правосуђу, додаје ФХП.
Матеја Агатоновић
