Више од две трећине Срба на Косову, њих 68,36 одсто, очекује даље погоршање ситуације, док чак 70 одсто Албанаца види Заједницу српских општина као претњу Косову, показују резултати истраживања „Перцепције компромиса у процесу нормализације односа између Косова и Србије – тешка питања пред нама“, који су данас представљени у Приштини.
Аутор истраживања, политиколог Огњен Гогић навео је да 79,19 одсто испитаника оцењује положај српске заједнице на Косову као лош или веома лош, док је виши истраживач у Косовском центру за безбедносне студије Рамадан Иљази рекао да 74 одсто испитаника сматра да је Србија одговорна за лоше односе Срба и Албанаца на Косову.
Истраживање јавног мњења спровела је НВО ЦАСА уз подршку уз подршку Фондације за отворено друштво.
У делу истраживања, рађеног анкетом, учествовало је 300 испитаника српске националности са севера и југа Косова, док су у другом делу своје ставове изнели Албанци.
Када је реч о српским испитаницима, чак 82,65 одсто њих оцењује да се положај српске заједнице погоршао у последњим годинама, док 68,36 процената очекује додатно погоршање ситуације у будућности.
„Срби на северу Косова негативније оцењују положај него Срби на југу. Такође, 76,87 одсто испитаника не сматра да кососвке институције раде у интересу свих грађана, док 56,46 одсто сматра да је учешће Срба у инсттуцијама важно за побољшање квалитетат живота. Више од 50 одсто Срба сматра да је напуштање институција на северу било оправдано, али када направимо поделу север-југ, север у већој мери сматра да је одлука оправдана него Срби на југу. Да ли се положај Срба побољшао или погоршао кад су Срби напустили институције, око 94 одсто сматра да се погоршао. Да ли Срби треба да се врате у институције, трећина је рекла – ‘да, али под одређеним условима’, попут формирања ЗСО – што је рекао сваки други испитаник, док 34 процената сматра да повратак треба да буде колективан“, рекао је Гогић.
Додао је да је прихватање косовског правног оквира условљено гаранцијама за доследну примену закона, па тако 43,54 одсто испитаника сматра да Сри треба да прихвате косвски правни оквир, док 31,74 одсто сматра да би то било оправдано ако Срби учествују у изради закона и доношењу одлука.
Гогић је навео и да је исељавање идентификовано као највећи изазов.
Са друге стране, један од главних аутора истраживања Рамадан Иљази, представљаљући податке извештаја који су рађени са Албанцима, а који се тичу дијалога и нормализације односа, указао је да преовладава уверење да су односи са Србијом напети и да је одговорност лежи на српској страни, у шта је уверено чак 74 одсто испитаника, док свега 15 одсто њих жели пријатељске односе.
Према његовим речима, свега пет одсто Албанаца верује да ће доћи до нормализације односа, њих 67 процената мисли да нормализације нема, док 27 процената није сигурно да ли ће се односи нормализовати или не.
„Истовремено, 14 одсто испитаника сматра да дијалог мора бити приоритет владе, док на питање да ли Влада Косова треба да спроведе споразуме из дијалога, 18 одсто одговорило да би они требало да буду спроведени због интереса Косова, 35 одсто сматра да је потребно ако и Србија учини исто, док 12 одсто сматра да их не треба спорвести“, неки су од података које је изнео Иљази.
Додаје да свега 29 одсто испитаника види компромис као неопходан за мир.
Када је реч о Заједици српских општина, 70 одсто Албанаца види је као претњу суверенитету Косова и доживљава је у негативном облику, истиче Иљази.
„Заједницу српских општина би подржало 64 одсто испитаника, али уколико се испуне услови, међу којима је главни – признање Косова од Србије. Такво мишљење дели 33,5 одсто испитаника“, рекао је Иљази.
Извршни директор НВО ЦАСА Миодраг Мики Маринковић истакао је да ово тема којом се истраживање бави није лака за заједнице, те да је било много притисака, наводећи да ће коначни закључци из српске и албанске заједнице дати шири преглед који би помогао у нормализацији односа.
Маринковић истиче да постоје три главна закључка која објашњавају зашто је процес нормализације и даље крхак и оспораван.
„Недостатак плурализма у јавном мњењу. Сви су спремни за компромис – ако друга страна да нешто, што нам говори да јавно мњење има закључане ставове, не размишљају шта свака заједница може добити. Ова динамика се може видети као могућност, али потребан је отворен дијалог. Други закључак је да на Косову нема јавне дебате по питању нормализације односа, јавно мњење се формира на основу политицких одлука, пуно је предрасуда, недостаје паралелна дебата. Фокус нашег рада мора јасно да иде у том правцу. Трећи закључак је отвореност ка компромису кроз реципроцитет. Поред свих статистика, јасно је да грађани нису спремни на компромис, већ траже реципроцитет. То је резултат тренутног дијалога, рефлексија историјског неповерења међу грађанима. Али, ако се приступи на прави начин, све се може решити“, рекао је Маринковић.
Извршна директора косовске Фондације за отворено друштво Љура Љимани истакала је да је важно да се чују гласови Срба и Албанаца како би се постигао компромис.
„За нас је битно да су гласови Срба и Албанаца присутни, како би се постигао компромис. Постоји пуно скептицизма по питању ЗСО, Срби на Косову виде тешку и напету ситуацију, постоји неповерење у институције Косова. Нормализација не може да се догоди само у Бриселу, већ међу грађанима, у школама, супер-маректима, институцијама…“, навела је Љимани.
