Када би „Косово“ било земља на којој цветају људска права, демократија и владавина права, дакле све саме „европске вредности“, када би права Срба била узорно заштићена у сваком њиховом сегменту, када би деловала ефикасна привреда и расло материјално благостање, ЕП и тада не би смео да буде до те мере слободан и безобзиран да тражи од Србије признање „Косова“. То високо представништво грађана Европске уније (ЕУ) морало би да води рачуна о обавези поштовања међународног права, у конкретном случају Резолуције СБ УН 1244. Тај Парламент морао би, такође, да стално има у виду да је његова мисија ЕУЛЕКС на Косову и Метохији правно сумњива будући да није произашла из неког правног документа УН, већ на основи једног извешатаја некадашњег Генералног секретара Савета безбидности и председничког саопштења истог тела (октобар 2008).

Као и више пута преко својих резолуција о Србији, а сад и путем додатног саопштења, ЕП се оглушује не само о обавезујуће правне изворе, већ и о општу ситуацију у протекторату УН, чији је постао сумњиви асистент. Данас у Европи не постоји тежи случај масовног кршења људских права, полицијског и судског насиља над делом становништва, отимања његове привантне имовине, свакодневних насртаја на физички интегритет људи, него што је случај са положајем покрајинских Срба. На том простору делују двадесет и две амбасаде држава чланица ЕУ и њена делегација, читава војска разних дипломата и службеника, војни и полицијски службеници из земаља ЕУ у редовима КФОР-а, УНМКИК-а, ЕУЛЕКС-а, бројне невладине организације, мноштво обавештајаца, од најнижих до највиших, медијски извештачи и ко зна ко још. А ЕП делује као о томе  ништа не зна. Без обзира на видљиви процес организованог етничког чишћења Срба, имовинске отимачине и разарања (у последње време перфидне крађе) верских светиња и културних објеката, ЕП остаје слеп код безброј својих очију.

Из тих разлога, када је реч о том „кључниом приоритету“ тзв. европског пута Србије, ни резолуције ЕП ни њени потоњи адендуми не само да су политички једнострани и злонамерни, већ су суштински лажни. Њихове велефразе о тзв. вредностима ЕУ само прикривају једну профану политику неодговорне експанзије која, као извршно немоћна, само пропагандно излуђује ионако слабо европско јавно мњење.    

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Велефразе Европског парламента о Косову и Метохији се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Након конференције за новинаре на којој је и званично представљен Покрет, у препуној сали Банског двора организована је свечана трибина под називом „Слога биће пораз врагу“.

Дан касније под истим називом је у Културном центру „Патријарх Павле“ у Брчком одржан културно-духовни скуп као дио традиционалне манифестације „Видовдански дани“.

Током наведених догађаја јавности и присутним грађанима су се обратили наши угледни професори и интелектуалци који су из различитих перспектива коментарисали актуелну ситуацију на Косову и Метохији и указали на духовне, политичке, правне и економске аргументе који недвосмислено иду у прилог завјетном императиву очувања суверенитета Републике Србије у њеној јужној покрајини.

Протојереј-ставрофор Дарко Ђого, који је предсједник „Покрета за одбрану Косова и Метохије” у Републици Српској, рекао је да ће дјеловање Покрета у Српској бити слично оном у Србији.

– Циљ „Покрета за одбрану Косова и Метохије” у Републици Српској је непрекидно обнављање живота српске заједнице на Косову и Метохији у Републици Српској, али и подсјећање друштвене заједнице Републике Српске да је Српска једино могућа на Видовданским основама – истакао је Ђого.

Предсједник Покрета у Републици Србији Милош Ковић изјавио је да је овај покрет нестраначки или надстраначки и да га окупља ријешеност да се у јавности аргументима, на разуман и трезвен начин, брани став да је Косово и Метохија неодвојив дио Србије.

Према његовим ријечима, српски народ не смије да се одрекне Косова и Метохије које је дубоко духовно питање и суштинско питање идентитета и опстајања Срба у Косовском завјету, који је потврда Светосавског завјета којег су српском народу оставили преци. Било какво одвајање Косова и Метохије, његова подјела и разграничење, не долази у обзир – поручио је Ковић.

Члан Предсједништва Покрета у Републици Србији Слободан Самарџић сматра да се оваква удружења требају објединити и направити јединствен фронт одбране Косова и Метохије.

– На Косову и Метохији, гдје данас постоје 22 амбасаде ЕУ, делегација ЕУ, амбасадори западних земаља, велики број невладиних организација из свијета, догађа се апартхејд, етничко чишћење или геноцид у једном дијелу Европе – истакао је Самарџић.

Професор на Правном факултету у Крагујевцу Зоран Чворовић повукао је паралелу у погледу правне одрживости и заштите интереса српског народа на Косову и Метохији и у Републици Српској, упоређивањем одредаба Резолуције 1244 и Дејтонског мировног споразума.

Професор правног факултета из Источног Сарајева Ђорђе Мариловић у својству члана Скупштине Покрета у Републици Српској је изјавио да је циљ дјеловање на идентитетском језгру и да је то важно за Републику Српску због односа са Србијом, те за грађане како би разумјели сународнике у јужној српској покрајини.

Као епилог овог дводневног сабрања „Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у Републици Српској се обратио следећим саопштењем:

„Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у Републици Српској, свјестан актуелног тешког положаја нашег народа и светиња на Косову и Метохији, као духовном и идентитетском језгру свих Срба, упућује братски позив свим српским институцијама, политичким субјектима и сваком Србину који живи у српским земљама или расијању:

• Да сви политички актери у Србији и Републици Српској у својим програмским начелима искажу јасан и недвосмислен став у вези са суверенитетом Републике Србије на Косову и Метохији, гарантованим Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 Савјета безбједности Уједињених нација, која је, као и Дејтонски споразум, тековина херојске борбе и отпора НАТО агресору. Одбраном Косова и Метохије бранимо и Републику Српску, а будућим генерацијама чувамо право и могућност да испуне Завјет, као што су то учинили наши преци прије стотину година;
• Уколико је актуелни процес придруживања Европској унији директно или индиректно условљен одрицањем од суверенитета Републике Србије на Косову и Метохији, прекинути га без обзира на цијену, а питање заштите суверенитета и права вратити под окриље Уједињених нација и Савјета безбједности као гаранта трајности Резолуције 1244;
• Без намјере да се мијешамо у унутрашње политичке процесе, уважавајући све политичке, идеолошке и друге разлике и борбу за праведно друштво, подсјећамо да само суверена и јака држава, утемељена на Завјету и другим националним вриjедностима, гарантује могућност изградње слободног и правно уређеног друшта;
• Да нас сурово искуство геноцида у Другом свјетском рату опомене на погубне посљедице неслоге и братомржње, а искуство Одбрамбено-отаџбинског рата и стварања Републике Српске ободри и подсјети да, када смо сложни, може да буде и оно „што бити не може“.

Нека нас живи подвиг нашег народа на Косову и Метохији, који у тешким околностима опстаје и брани своја вијековна огњишта и наше светиње, храбри и подсјећа да су завјетне вриједности изнад свих подјела и разлика, и да ће, како нас  и наша химна поучава, „слога бити пораз врагу, а најјачи Српству град“.

У Бањалуци, 16. 6. 2026.

Покрет за одбрану КиМ Република Српска

Чланак Представљен Покрет за одбрану КиМ у Републици Српској се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Конференција за медије одржана је у уторак, 16. јуна 2026. године, у Прес центру хотела „Босна“ у Бањој Луци. Учесници конференције:

• протојереј ставрофор др Дарко Р. Ђого, предсједник Покрета у Републици Српској
• проф. др Милош Ковић, предсједник Покрета у Републици Србији
• проф. др Слободан Самарџић, члан Предсједништва Покрета у Републици Србији
• доц. др Ђорђе Мариловић, члан Скупштине Покрета у Републици Српској

Циљ Покрета је сабирање народа, јачање свијести о значају Косова и Метохије и заједничко дјеловање у одбрани духовног, историјског и националног идентитета српског народа. СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!

Чланак Покрет за одбрану Косова и Метохије – Конференција за медије у Републици Српској | 16.06.2026 се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

ПОЗИВ НА КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА МЕДИЈЕ

Представљање  „Покрета за одбрану Косова и Метохије“ у  Републици Српској и најава свечане трибине „СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ“  

Позивамо  медијске куће  да присуствују  обраћању јавности поводом  оснивања Удружења грађана „Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у  Републици Српској.

Учесници конференције:

-протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, предсједник Покрета у Републици Српској

-проф. др Милош Ковић, предсједник Покрета у Републици Србији

-проф. др Слободан Самарџић, члан Предсједништва Покрета у Републици Србији

-доц. др Ђорђе  Мариловић, члан Скупштине Покрета у Републици Српској

Конференција за медије биће одржана у уторак, 16.6.2026. године, у Прес центру хотела «Босна», са почетком у 11 часова.

Добро дошли!

Контакт телефон: 065 52 68 73

Истог дана, у уторак 16. јуна у 19.00 часова, у Банском двору биће одржана трибина Слога биће пораз врагу.

Сутрадан, 17. јуна у Брчком, У КАЦ Патријарх Павле, у сарадњи са Конзервативним клубом, биће одржана још једна трибина.

Чланак Покрет за одбрану КиМ у Републици Српској се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Овим скупом започет је низ скупова које наведени коорганизатори планирају да реализују у сарадњи са ширим кругом других удружења, организација и самосталних интелектуалаца. Као исход овог процеса планирано је да произађе друштвени договор о обнови вредносног оквира српског народа који треба да буде формализован у облику Меморандума о обнови врлина српског народа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање читавог законодавног, политичког и  целокупног друштвеног оквира према тим врлинама и вредностима, односно према интересима српског народа а не према интересима страних и домаћих заступника неофеудалног и неоколонијалног концепта.

Скуп је одржан као почетни скуп у оквиру шире акције суверенистичких снага у Србији да се обновом вредносног оквира у српском народу започне друштвена трансформација која ће водити укидању колонијалног система који у Србији сада функционише.

Округли сто је отворен поздравним писмом академика Василија Крестића из којег издвајамо:

“Духовно јединство данас је једно од најзначајнијих питања српског народа. Да не би било забуне, истичем да под духовним јединством подразумевам свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима Срби живе и идеолошку и партијско-политичку припадност.

Сваки иоле објективнији и образованији посматрач национално-политичких кретања и збивања међу Србима у неколико протеклих деценија, мораће доћи до закључака који неће бити прожети оптимизмом. У многим областима живота, и на разне начине, међу Србима су испољене разлике које ваља уочити, о којима треба добро размислити и пронаћи начине и средства којима би се разлике, размимоилажења зауставила, а свест о јединству ојачала.

Обнова вредносног оквира српског народа у томе може значајно помоћи.”

Током скупа су представљена излагања већег броја учесника који су из перспектива сопствених експертиза сагледавали перспективу позиције Косова и Метохије у оквиру вредносног оквира српског народа.

проф. др Милош Ковић дао је историјски пресек кретања вредности и идеала међу Србима од средњег века, преко османске окупације, ратова за слободу до данашњих дана. Недостатак дијалога истакнут је као један од битних разлога данашњег стања у друштву. Обнова и редефинисање националног идентитета кроз повратак самосвести, обнову косовског завета, одбрану слободе, практични кораци које треба предузети били су кључне тачке излагања проф. Милоша Ковића.

Декан православно-богословског факултета у Фочи, отац Дарко Ђого у излагању на тему “Црква и обнова вредности у Срба” истакао је значај повратка врлина у српски народ  дефинишући врлину као основу опстанка и напретка, дајући и низ предлога о унапређењу вредности у свакодневном животу Срба, издвајајући потребу укључивања Завета у обред крсне Славе, затим значај егалитарности у оквиру српског народа и  улогу подршке Цркве за природну породицу и брак.

Проф. др Душан Крцуновић нагласио је улогу Петра Петровића Његоша у вредносном устројавању Срба и значај за будућност народа, истичући част и стид као основе формирања вредности на нивоу личности као и потребу интегрисања вредности у образовни систем, а наводећи да је неопходно да политика буде у служби културе а не обратно. Књижевник Славиша Павловић изнео је “Храброст и врлине као лек од заблуда” и неопходност чињеничног одређења према историји, а посебно према периоду комунизма.  Адвокат Владан Глишић критички се осврнуо на политичку класу и њену неспремност да се бране вредности српског народа. Др Слободан Јанковић разматрао је повезаност међународних односа и вредносног оквира Српског народа. Редитељ Миљан Глишић говорио је о значају медија као простор за преношење основних културних и идентитетских вредности. Миодраг Којић је представио резултате Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, указујући на значај организованости и упорности за реализацију и заштиту националних вредности. Представник удружења „Јадовно 1941.“ Момчило Мирић поставио је пред скуп идеју о култури памћења о страдању Срба као вредности на којој бранимо свој опстанак.

Другог дана, скупу су се обратили учесници са Косова и Метохије. Најпре је професор Мирослав Милосављевић саопштио је запажања професора Владимира Димитријевића (који је из здравствених разлога био спречен да присуствује) о дигиталној реформи и кризи вредности која води ка нестанку школства у Србији.  Проф. др Александар Ћорац је дао преглед места и значаја високог школства, науке и технолошког развоја за обнову вредносног оквира код Срба, док је  проф. др Александар Ђикић представио како су и које традиционалне механизме Срби употребљавали за јачање својих вредности и опстајање кроз векове на простору Метохије. Скуп је окончан дијалогом који је уследио после надахнутих обраћања проф. др Митре Рељић и проф. др Валентине Питулић. Проф. др Митра Рељић је говорила о идентитету и интегритету језика као заштитника наших културних вредности, а проф. др Валентина Питулић о значају усменог предања за одбрану идентитета Срба на Косову и Метохији.

Поред радног дела, скуп је имао и свој духовни део, па су учесници обишли манастир Бањску и  цркву Светог Димитрија у Косовској Митровици, као и запуштено српско православно гробље из 17.века, на Кукавичјем брду.

Скуп је завршен усвајањем одговарајућих закључака битних за обнову вредносног оквира српског народа, међу којима се издвајају предлози да је повратак ауторитета у све сегменте српског друштва од кључног значаја за повратак врлина и да издаја мора бити кажњавана.

Косово и Метохија, по Духовима, јун 2026.г.

Информативна служба СНФ

Чланак Обнова вредносног оквира српског народа – Издаја мора бити кажњавана се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Најновији договор предвиђа у примени поменутог закона прелазни рок за важење дозволе за боравак и запослење универзитеског особља и студената који не живе у Покрајини. Та дозвола ће важити 12 месеци са неизвесним продужетком. Што се Срба у Покрајини тиче, они су дужни, као и до сада, да регулишу своја документа као држављани „Косова“, за шта им се оставља рок од три месеца.  

Ова такозвана решења у основи не доводе у питање одавно предвиђену интеграцију српских институција образовања и здравства у албански систем. То је, према договору Соренсена и Куртија, неспорна ствар у поступку. У изјави европског изасланика јасно се каже, штавише, да је питање те интеграције „у потпуности на линији споразума из претходних дијалога и других регионалних обавеза према ЕУ“. Другим речима, српска страна је у тзв. дијалогу о нормализацији односа преузела обавезу прихватања интеграције у систем „Косова“ две последње српске институције у Покрајини. У том смислу, договор између Соренсена и Куртија подразумева само привремено решење о документима људи који у својству запослених учествују у раду тих институција, а не статуса самих институција.

Српска јавност обавештена је о овим егзистенцијално важним питањима преко јавног иступа двојице несрпских учесника. Тек потом, представници режима пружили су  полуистиниту интерпретацију, прикривајући суштински део споразума постигнутих много пре 14. марта о.г. у Приштини. Ти споразуми су сачињени више пута у сусретима албанских сецесиониста, представника ЕУ и српског режима. Тада је је била донета одлука о предаји последњих српских институција у Покрајини. Уместо целовите истине о најважнијој ствари, која се тиче опстанка српског образовања и здравства, унапред договореном интервенцијом изасланика ЕУ добили смо сет олакшавајућих правила о условљеном кретању професора и студената из остатка Србије у Покрајину. Ето још једне „победе“ српског преговарачког тима и његовог челника у сукцесивној предаји Косова и Метохије.

Ово није била само операција за привремено дисање Приштинског универзитета у Косовоској Митровици, него и операција спасавања редова Вучића, без чијег несебичног жртвовавања Косово и Метохија никада не би пало у руке његових данашњих окупатора.               

Чланак Саопштење Покрета за одбрану КиМ: Споразум Соренсен-Курти је наставак договорене „интеграције“ Срба у „косовски систем“ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Најновији договор предвиђа у примени поменутог закона прелазни рок за важење дозволе за боравак и запослење универзитеског особља и студената који не живе у Покрајини. Та дозвола ће важити 12 месеци са неизвесним продужетком. Што се Срба у Покрајини тиче, они су дужни, као и до сада, да регулишу своја документа као држављани „Косова“, за шта им се оставља рок од три месеца.  

Ова такозвана решења у основи не доводе у питање одавно предвиђену интеграцију српских институција образовања и здравства у албански систем. То је, према договору Соренсена и Куртија, неспорна ствар у поступку. У изјави европског изасланика јасно се каже, штавише, да је питање те интеграције „у потпуности на линији споразума из претходних дијалога и других регионалних обавеза према ЕУ“. Другим речима, српска страна је у тзв. дијалогу о нормализацији односа преузела обавезу прихватања интеграције у систем „Косова“ две последње српске институције у Покрајини. У том смислу, договор између Соренсена и Куртија подразумева само привремено решење о документима људи који у својству запослених учествују у раду тих институција, а не статуса самих институција.

Српска јавност обавештена је о овим егзистенцијално важним питањима преко јавног иступа двојице несрпских учесника. Тек потом, представници режима пружили су  полуистиниту интерпретацију, прикривајући суштински део споразума постигнутих много пре 14. марта о.г. у Приштини. Ти споразуми су сачињени више пута у сусретима албанских сецесиониста, представника ЕУ и српског режима. Тада је је била донета одлука о предаји последњих српских институција у Покрајини. Уместо целовите истине о најважнијој ствари, која се тиче опстанка српског образовања и здравства, унапред договореном интервенцијом изасланика ЕУ добили смо сет олакшавајућих правила о условљеном кретању професора и студената из остатка Србије у Покрајину. Ето још једне „победе“ српског преговарачког тима и његовог челника у сукцесивној предаји Косова и Метохије.

Ово није била само операција за привремено дисање Приштинског универзитета у Косовској Митровици, него и операција спасавања редова Вучића, без чијег несебичног жртвовања Косово и Метохија никада не би пало у руке његових данашњих окупатора.      

Чланак Саопштење Покрета за одбрану КиМ: Споразум Соренсен-Курти је наставак договорене „интеграције“ Срба у „косовски систем“ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Покрет за одбрану Косова и Метохије данас је одржао прес-конференцију под називом “Довршетак издаје – напуштање и уништење Приштинског универзитета” у Прес центру Удружења новинара Србије, у Београду. Повод за сазивање конференције је приближавање термина (15. март) када ће на снагу ступити Закон о странцима, који су донеле приштинске власти и који представља снажан удар на образовне и здравствене институције српског народа на Косову и Метохији.

На конференцији су говорили чланови Покрета, професори универзитета, Милош Ковић, Александар Ћорац, Часлав Копривица и Слободан Самарџић, указујући на погубне последице овог процеса, али и на ћутњу наше академске и политичке јавности у погледу насиља над последњим остацима српске државе на КиМ.

У свом делу излагања, професор др Милош Ковић указао је на формално-правну страну процеса, где се од професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици тражи нека врста акредитације и потврде о својој „вези са академским институцијама које признаје такозвана Република Косово“. „Иако је члан Европске асоцијације универзитета, Универзитет у Митровици, наравно, није у том систему. И овим ће он практично бити уништен, а на њему има 7.000 студената и 1.000 наших колега, са преко 100 наставних програма.“

Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије. Овај удар приштинских власти на Универзитет ће, како сматра професор Ковић, бити разоран за „нашу заједницу на Космету“. Он је навео и да је овај Закон само део ширег процеса укидања српских институција на КиМ, и да су сада на ред дошли школство и здравство.

Осврнуо се и на опште стање на северу Косова и Метохије, посебно у Северној Митровици, где су сада изграђена два нова моста, које без препрека Албанци свакодневно прелазе. Али не само то, него и преузимају локале и купују станове у српском делу града.

 

 

Ипак, „оно што је страшно и што је главни повод ове конференције, јесте ћутање у Србији. Ћутање пре свега режима у Београду, чији никакав конкретан потез не видимо да се ово спречи, него видимо намеру, исказану преко Српске листе, да се само одложи примена овог закона. (…) А најстрашније је ћутање академске заједнице. Ћуте универзитети, ћуте факултети, ћуте институти, и колеге појединачно. Апелујемо на академску заједницу Србије, Српске и Црне Горе да дигну свој глас и не остављају Универзитет у Косовској Митровици на цедилу“, закључио је Ковић.

Професор др Александар Ћорац који предаје на Универзитету у Косовској Митровици одговорио је на неке критике које се упућују српском народу на Косову и Метохији како је „и сам крив, јер подржава власт у Београду“. Објаснио је да је дуга историја отпора Срба са Косова и Метохије, од 1959. године када је под директивом Петра Стамболића данашњи север КиМ уведен у састав покрајине и када је група побуњених Срба осуђена на затворске казне, па преко широког народног покрета који је запалио Антибирократску револуцију, све до новијих времена, 1999. и 2013. године.

„Народ и професори универзитета су тада налазили снаге да се супротставе издаји. Тако је било све до овога данас. А питање за нас све на КиМ и у остатку Србије је шта се друштву десило па да данас нема те снаге?“ пита професор Ћорац.

 

Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав, него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије

 

На ћутање академске јавности у Србији упозорава и професор др Часлав Копривица, који наводи да, кад је у питању однос према Универзитету у Косовкој Митровици, не би требало да се ради само о „унутерцеховској солидарности“, него и националној, јер су студенти и професори нападнути зато што су Срби. Па је тиме „академска јавност двоструко позвана да реагује на ове догађаје“.

Копривица наводи и да је власт у Србији и сама напала државне универзитете, што је кренуло од октобра 2024. године, те је „у том погледу, ово што ради Приштина, један посебан модалитет онога што има намеру да спроводи ова власт у Србији, при чему су Курти и његова братија асистенти председнику Србије, који преко својих прислушника напада све универзитете у земљи“.

Професор је указао и на својеврсне двоструке стандарде наших интелектуалних кругова где се, у два наврата, због колегиница и колега из Новог Сада подигла готово читава академска заједница, скупивши за колегу чак више од 800 потписа подршке. Док се сада, када „није реч о једном човеку, него о преко 1.000 наставника и 7.000 студената“, ћути.

 

 

„Ова ситуација је у моралном смислу неподношљива, ако се не одупиремо агресији, покушају да нас нема, онда ми губимо последњу нит достојанства коју има онај који је угрожен и на ивици понора(…) Последње достојанство које има жртва јесте да проговори о ономе што јој се дешава. Говорење о својој патњи је саставни део одупирања. Онај ко не каже да пропада и да нестаје, његова жртва и не постоји. (…) Ово је ствар свих нас, грађана Србије и свих Срба. Жртвовање универзитета у Приштини је удар на све“, закључио је Копривица.

Покрет за одрбрану Косова и Метохије је ступио у контакт и са управом Универзитета у Београду, о чему је на конференцији јавност обавестио професор др Слободан Самарџић. Он је казао да су имали преписку са ректором Владаном Ђокићем и да су са њим обавили разговор, изневши му три предлога, те да чекају формалну потврду прихватања истих.

 

Покрет за Одбрану Косова и Метохије обавио је разговор са ректором БУ Владаном Ђокићем, изневши му три предлога

 

Ти предлози су:

1) Да се алармира Европска асоцијација универзитета, чији је члан Универзитет у Косовској Митровици члан;
2) Да се што пре сазове Конференција универзитета у Србији, у чему посебну одговорност сноси Универзитет у Београду;
3) Да се ова тема подигне и разгласи у јавности.

„То је оно конкретно што смо могли да урадимо у овој прилици“, наводи Самарџић и додаје да ултимативна идеја у будућем односу према Приштини мора бити „да се више ништа не сме потписати“.

 

(Нови Стандард, 24.02.2026)

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Три предлога за реакцију на „Закон о странцима” се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

На први поглед делује ирационално када министар за европске интеграције на страном терену иступа са тезом о потреби „великог компромиса“ који би обезбедио „потпуну нормализацију односа“ између Србије и „Косова“. Као да је данас Србија решила сва спорна унутрашња питања и ослободила маневарски простор да се дефинитивно ратосиља терета који стоји на отвореном путу у ЕУ.

С обзиром на чињеницу да је у односима између Србије и ЕУ признање „Косова“ као независне државе „кључни приоритет“ (израз који се користи у свим одговарајућим документима ЕУ), таква одлука Србије не би ни за јоту померила њене шансе за чланство у ЕУ. Иако је званична Србија прихватила обавезу да призна „Косово“ путем тзв. свеобухватне нормализације (чл. 23 Платформе ЕУ за преговоре о приступању… и одговарајући Закључак Владе Србије од 21. јануара 2014, као и Споразум о путу за нормализацију… из 27. фебруара 2023), на први поглед изгледа нејасно зашто министар за европске интеграције отвара то питање у време када унутар земље влада свеколики хаос. Међутим, између ове две ствари – изненадног истицања теме о „потпуној нормализацији“, с једне, и стања државног нереда, с друге стране, ипак постоји узајамна веза.

Већ готово деценију и по Вучићев главни улог у односима са Сједињеним Државама и Европском унијом јесте самовољно жртвовање Косова и Метохије. Како тај процес није довршен до данас махом захваљујући албанском ултиматуму по начелу „све за ништа“, Вучић је кондицију верности својим заштитницима одржавао секундарним жртвама – излагањем природних богатстава и људских ресурса (тзв. социјалног капитала) земље западним компанијама и по моделу предаје Косова и Метохије: ја вама земљу, ви мени подршку шта год радио у областима које се вас не тичу. Та друга, за његов интерес корисна, страна тог односа размене, са растом унутрашње кризе и велике дестабилизације земље постаје за западне партнере све нелагоднија. Њихов главни пропагандни инструмент за јавно мњење Србије – тзв. европске вредности које се своде на фразе о владавини права, демократији и људским правима, у Србији немају жељени политички ефекат, напротив. Ван домена тог сировог идеолошког убеђивања, Вучићев режим изгубио је за западну страну најважније обележје – стабилност у земљи.

Политички режим успостављен у Србији 2012. године, последњих месеци први пут је добро уздрман. У датој ситуацији, вођа се обраћа својим све више сумњичавим заштитницима не би ли, ма колико у невреме, повратио њихово поверење. Улог је поново Косово и Метохија, тј. његово очекивање да ће новом иницијативом покренути тај заустављени точак, истовремено рачунајући да, услед нереда у земљи, завршница његове велеиздаје неће ни допрети до свести домаће јавности.  При свему томе, он рачуна на осетљивост водећих људи у ЕУ и на чињеницу да ни у овој ствари, која је давала велике изгледе, политика ЕУ није поентирала дефинитивним успехом.

Челник актуелног режима рачуна на још један моменат. То је искуствена чињеница да водећи западни политичари неће подржати политичку промену у Србији уколико не обезбеде одговрајућу персоналну замену за Вучића. У тренутку великих политичких неизвесности у земљи, овај поступак не би ишао лако. Не ради се чак ни о недостатку људи на широкој политичкој сцени Србије, који би били спремни да „јуначки“ пресеку Гордијев чвор признањем „Косова“. Реч је пре о специфичној црти свепоступајућег вође, који је Косово и Метохију довео до руба легалног одрицања и који на том рубу може да балансира дуго, све до дефинитивног нестанка Србије са карте данашњих држава.

Није нимало случајно ни то што се Старовићево обећање европским „поспремачима“ српске историје и српских живота временски поклапа са агилношћу Ђурићеве најновије изабранице Клаудије Тени која, заједно са демократском конгресменком (против Срба се лако удружити), упућује апел председнику САД и сугерише му посету „двема стратешки важним земљама Западног Балкана“ не би ли удесио њихово „међусобно признање“. Ако се сетимо да је хвалисавац из Беле куће у првом мандату издејствовао признање „Косова“ од стране Израела и узмемо у обзир да се Марко Ђурић (који, чак по исказима Вучићевог промотера, ради о глави Србији) онде добро сналази, не треба искључити могућност да се жеља Тенијеве и оствари. Посетом „двема државама“ Трамп би повећао изгледе да добије жељену Нобелову награду за мир (којег ли апсурда!), а Вучићев плебс би тек тад клицао вођи, јер, није шала, довео је и америчког председника. Иза те хуке и престоничког таламбасања, издајнички Вучићев наум био би приведен крају.

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Срамно нуђење признања за нову залиху западне подршке се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чудна је политичка географија овог хепенинга. Он се догађа у Америци, где посланица ЕУ прима Данца, ЕУ изасланика за Србију и „Косово“, а њихови шефови посланстава у САД учествују у том „планетарном  сусретању“. Jедини смисао догађаја јесте у томе да се некаквом симулацијом процеса испуни непријатна временска празнина у тзв. нормализацији односа Србије и „Косова“, тј. њиховом међусобном признању.

Треба истаћи да званична Србија не сноси одговорност за настанак тог временског вакуума дугог више од пола године. Пред западним посредницима није режим крив што је у Србији дошло до масовне побуне, јер за њих та збивања само одлажу спровођење прихваћених обавеза услед турбулентног стања у земљи. По њиховим схватањима, Вучић не сноси објективну, а још мање субјективну, одговорност за ситуацију у Србији, иако им она не иде на руку. Другачије су прилике са Куртијем. Овде  је на делу и субјективна и објективна одговорности за одуговлачење тзв. преговора о нормализацији. Али, ту је западна политика блокирана, јер је феномен „косовскa независност“ дело те политике и, у складу с тим, сви лидери покрајинских Албанаца уживају статус западних штићеника ма колико се зна да је реч о ратним злочинцима и политичким монструмима.

Оно што се 8. јула збило у Вашингтону открива највиши степен зависности и поданичког односа самог врха београдског режима према западним политичарима. Држава која не признаје независност силом отцепљеног дела своје територије, ни под којим условима не би допустила свом амбасадору у САД да се нађе у друштву са тзв. амбасадором дела своје територије. Само је Србија под вођством Александра Вучића доживела такво понижење. Логика је злочина да, када се учини први, па још некажњен, злочинство постаје правило понашања. Званична Србија је од 2012. године извршила читав низ противдржавних поступања када је реч о Косову и Метохији. После серије некажњених уставних прекршаја, државни званичници рутински се крећу несхватљивим дипломатским стазама и богазама. Није онда чудо што истим путевима воде целу државу.

Најзад, има нечега мрачно-симболичког у слици са скупа у Вашингтону. Да се неким случајем не зна који је догађај у питању, рекло би се да је друштво на слици управо завршило посао од суштинске користи за своје земље. Њихова лица, наиме, зраче осмесима задовољства. И лице амбасадора Шутановца. Човек не може а да се не запита: о чему се ради? Ако је добио наређење из своје централе да присуствује овом бесмисленом скупу, чији је повод био састанак шефице делегације ЕУ у САД са једним специјалним изаслаником ЕУ, није ваљда добио и наређење да се тим поводом фотографише, па још и да се насмеје.

Разуме се да је сам догађај део мрачне слике деловања домаћег режима и његове дипломатије. Али, бизарни детаљ који помињемо говори о дубини пада ове државе. У Америку је, у својству амбададора, недавно послат бивши високи „дужносник“ црвено-жуте коалиције и горљиви заговорник прикључења Србије НАТО пакту, што само потврђује да су „најжући“ из те коалиције и Вучићева десна рука. Тој особи 8. јула о.г. било је све потаман. Отуда и искрен осмех.

Председништво Покрета               

Чланак Покрет за одбрану Косова и Метохије: У складу са политиком пузећег признања се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.