ДЕФЕТИЗАМ НИЈЕ ДОЗВОЉЕН

На другу годишњицу отварања галерије Жарко Видовић, у градској општини Источна Илиџа града Источно Сарајево, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије (ПоКиМ), удружења Баштионик, Избор је наш и Јадовно 1941.  из Бања Луке, Удружења за одбрану ћирилице из Требиња и Београда, Конзервативног клуба из Брчког, Српског демократског савеза (СДС), Народне мреже и Здравог друштва из Београда и Српског националног форума (СНФ) са КиМ, као и више самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у оквиру циклуса скупова „Обнова вредносног оквира српског народа“ одржан је дводневни округли сто на тему: „Вредности и границе.“

Овим скупом настављен је низ скупова које организатори планирају да реализују у сарадњи са широким кругом удружења, организација и истакнутих појединаца. Циљ је да се, насупрот насилној подели српског народа на различите државе, настале на рушевинама Југославије, упркос покушајима да се отимањем Косова и Метохије распарча и Србија, и да се укине Република Српска, постигне договор о обнови вредносног система целокупног српског народа, који би требало да буде формализован у облику посебног документа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање законодавних, политичких и  друштвених оквира унутар којих данас живи српски народ.

Округли сто је, као домаћин скупа у име Покрета за одбрану Косова и Метохије у Републици Српској, отворио Декан православно-богословског факултета у Фочи, протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. Он је у излагању на тему “Српска црква и српске вриједности” изнео да, за разлику од живљења завета наших предака, данас постоји дискрепанца између тога за шта тврдимо да живимо и онога како живимо, услед чега се тај раскол преноси и на цело друштво. Истакао је да је потребно наћи пут до достижних врлина и да је боље обновити десет процената изгубљених вредности него причати о апсолутној врлини, док настављамо да губимо вредности.

Након уводног говора прочитано је поздравним писмо академика Василија Крестића из којег издвајамо: “Наши политичари, којима је стало до тога да постанемо пуноправни чланови Европске уније, спремно тргују нашим жртвама. Такође се бојим се да се налазимо пред озбиљним опасностима од нових националних подела поводом предстојећег коначног решења о питању државотворне припадности Косова и Метохије.  Волео бих да се стрепње не остваре, али ако се оне догоде више је него сигурно да ће наше духовно јединство поново бити у тешком искушењу. Стога што немамо способну друштвену елиту која би одредила смер нашег развоја, дужни смо да осмишљено радимо на њеном изграђивању.”

Председник Покрета за одбрану Косова и Метохије, проф. др Милош Ковић, је у излагању „Историја Срба – Између интеграције и дезинтеграције“ нагласио да је политичка историја српског народа, од његових првих помена до данас, историја интеграције и дезинтеграције, уједињавања и распарчавања простора на којима он, често са другим народима, вековима живи. Указао је на чињеницу да данас живимо само једну од фаза тог непрекидног процеса. Будућа интеграција је зато само питање времена. Проф. Ковић је закључио да избор трасе пута ка интеграцијама може бити упитан, али циљ не.

Проф. др Слободан Самарџић, је у свом излагању поставио питање: „Шта за српски народ данас значи изрека ‘ко нема прошлост нема ни будућност’“. Он је посебно нагласио значај разумевања везе између идентитета, својства и самосвести, закључујући да је обнова самосвести основа за борбу против поништавања, којем је српски народ изложен са више страна.

Проф. др Душан Крцуновић, са Филозофског факултета у Никшићу, председавајући Покрета за одбрану КиМ у Црној Гори, је у оквиру теме „Православне вриједности и отпор оикофобији“ навео да оикофобни приступ човеку, који подразумева мржњу према сопственом предању и заједници, у савременом друштву подстиче глобалистички приступ да волиш онога ко је далеко, и да га више волиш што је даље, потпуно супротно суштински православном „љуби ближњега свога као самога себе. Данашње друштво и окружење траже модеран и креативан приступ у борби против оикофобије.

Проф. др Даница Грујичић, је кроз тему „Здравље нације као вредност“ представила критику актуелног стања у Републици Србији у којем је распад вредносног система у друштву довео до распада здравственог система што је резултирало распадом здравља појединца, па је тако сваки човек у ситуацији да здрављем плаћа распад вредносног система, улазећи у зачарани круг у којем распад система доводи до распада појединца, што опет продубљује распад система итд. Излагањем професорице Грујичић, завршен је први дан скупа.

Други дан рада започет је присуством литургији у Храму Светог Василија Острошког у Источној Илиџи и обиласком Спомен-храма Светог Великомученика Димитрија. Потом је настављен радни део, излагањима искустава удружења и истакнутих појединаца у свакодневном раду на одбрани и обнови вредности српског народа.

Испред удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић се надовезао на излагање проф. Ковића тако да је у свом излагању „Ко не научи њему се понови“ изнео став о израженој изложености Републике Српске дезинтеграцији која од њеног настанка није била већа него сад, што резултира стањем које се може назвати окупацијом. Указао је и на чињеницу да безбедност народа не познаје границе.

Дане Чанковић је у излагању „Искључиви материјализам – негација вредности“ напоменуо да човек више нема вредност зато што је човек него зато што има нешто материјално, добро више није добро само по себи него ако доноси корист, истина више није вредна зато што је истина него ако је исплатива, док су част, жртва, верност, породица, вера, слобода и достојанство постали „трошак“.

Никола Антић је на примеру поступања пуковника Душана Пурића у Великом рату показао значај вредности у најтежим тренуцима рата, и колико поштовање вредности од надређених бива значајно за оне који га следе. Истакао је значај вредности за развој стратегије националне безбедности.

Објашњавајући значај „Обнове вредносни кроз рад удружења“ Предраг Адамовић из удружења “Баштионик” изнео је да више вриједи један примјер практичне примјене поштовања вриједности него сати приче о њој. Најбољи примјер одбране вриједности је да у пракси спроводимо оно за шта тврдимо да јесу наше вриједности.

Милош Суботић је у име Конзервативног клуба из Брчког у теми „Појединац у борби за заједничке вредности“ представио значај борбе за вредности на нивоу сваког појединца. Констатовао је да су чланови Клуба на трену схватили да им нико у тој борби неће помоћи ако сами не учествују у њој. Посебно је истакао значај културне интеграције, истичући да је примена вредности од стране појединца пут ка одбрани вредности целог народа.

У име два удружења за заштиту ћирилице, једног из Требиња и другог из Београда, Весна Антић и Миодраг Миша Којић изложили су тему „Српска и Србија у обручу латинице – могућност законске одбране ћирилице“ констатујући да је рад разних удружења само делимична замена за ангажовање државе у заштитити и изградњи вредности. Истакли су да је на свим позицијама где је то могуће у борби за вредности потребно тражити пут сарадње уместо конфликта. Упорност у одбрани вредности је обавеза, а дефетизам забрањена реч.

Декан Правног факултета у Источном Сарајеву, проф. др Димитије Ћеранић у оквиру теме „Заштита природне породице кроз савремено законодавство“ је изнео мишљење да смо и ми сами често недоследни у поштовању вриједности те позвао на доследност у њиховој примени, како бисмо то могли и од других тражити. Изнео је примјер одбране вриједности у породичном законодавству РС, и истакао да право не потиче из разума већ из осјећаја достојанства, а да су реч и завет изнад потписа.

Професор Ђорђе Мариловић, са истог факултета, указао је на значај јавних добара као заједничке вриједности у теми „Управљање јавним добрима“. Назначио је да су природна добра од Бога дата заједници и појединцу у њој, али не на начин да их појединац експлоатише на штету заједнице. Указао је да бисмо, пре него нападнемо друге, требали да потражимо кривца у себи за стање јавних добара, јер очигледно нисмо развили свијест да ћемо, ако брод на којем смо тоне, и ми потонути са њим.

Адвокат Владан Глишић испред Народне Мреже, је у излагању „Политичка класа и изградња националних вредности“ истакао да се обнова вредносног оквира нашег народа може спровести користећи светосавско промишљање и за актуелне теме.  Да данашња борба за демократију треба да представља борбу за хришћанску заједницу равноправних, за аутентичну демократију уместо демонократије.

У свом излагању „Зашто “не ћутати” ?“, проф. др Миљан Попић са Универзитета у Источном Сарајеву, дао је осврт на ову дилему кроз речи и дела Жарка Видовића. Надопуњујући претходно излагање констатовао је да је “не ћутати” пут ка жртви и  заједници равноправних, јер заједница у логосу не постоји у ћутању.

У име Српског националног форума са Косов и Метохије, темом „Шта нас чека без вредности“ проф. др Александар Ђикић и проф. др Александар Ћорац дали су историјски пресек распада вредносног система у народу и политичким руководствима на Косову и Метохији, а што је на крају резултирало потпуним урушавањем позиција и интереса, и народа и државе, на том подручју, закључивши да зло треба сатирати у зачетку, јер ако дозволимо да порасте најчешће буде касно.

Закључно излагање имао је проф. др Слободан Владушић, на тему „Пут за опоравак националног идентитета“, указујући на низ подела у српском друштву, на последице поделе на космополите и патриоте, на сукобе социјалних група који резултирају низом друштвених расцепа, које власти подстичу. Треба прихватити да је стање заједнице слабо, али да овакви скупови указују на буђење народа. Завет је дефинисао као пут за (ре)констукцију вредности, а вредности као пут за потирање (лечење) друштвених расцепа.

Скуп је завршен усвајањем одговарајућих смерница битних за обнову вредносног оквира српског народа. Поред осталог, посебно је наглашено да жртва за заједницу мора да буде поштована и да у истинском родољубљу дефетизам није дозвољен.

Источна Илиџа,

о Св. новомученицима Јасеновачким, 2026.г.

ПоКиМ

Чланак Обнова вредносног оквира српског народа: Округли сто – Вредности и границе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Генерал Младић носио је на својим леђима и војни и поствојни (далеко од мирнодопског) терет. Онај први био му је много лакши од другог. Ако је рат завршио као победник, послератно време му је наменило доживотно губилиште – најпре скривање у сопственој држави, а потом монтирани судски процес у туђини и, коначно, казаматску смрт. Генералов петнаестогодишњи боравак у мрачном Хагу састојао се од сијасета подметања, уцена и смутњи у режији планетарних кадија (дакле и тужилаца и судија), тајних служби и јавних глобалистичких лумпен-политичара, медијских кућа по узору на си-ен-ен-овштину и свега што је изазвало болесно дејство једне светске лажи: да су Срби криви за рат у Босни и Херцеговини, да тај рат има и карактеристике геноцида и да је његов симбол Ратко Младић. Створен је сурогат-мит о геноциду у Сребреници и преобликован у норму казнене  политике (вербалног деликта) да би се тим квази-моралним и квази-правним насиљем заувек поништила пресудна улога НАТО држава у разарању Југославије.

Вечно почивајући у својој земљи, генерал Младић ће остати узор српског војника који је у одсудном часу спреман да плати сваку цену у одбрани свога народа и државе. Глобална лаж о њему, као производ глобалне медијске манипулације, може бити утицајна онолико колико и зло време које ју је створило, али и тада ће остати оно што је  увек била – велика лаж.

Вјечнаја памјат генералу Ратку Младићу! 

У Београду, На Велику Госпојину 2026.           

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Саопштење поводом упокојења генерала Ратка Младића се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Када би „Косово“ било земља на којој цветају људска права, демократија и владавина права, дакле све саме „европске вредности“, када би права Срба била узорно заштићена у сваком њиховом сегменту, када би деловала ефикасна привреда и расло материјално благостање, ЕП и тада не би смео да буде до те мере слободан и безобзиран да тражи од Србије признање „Косова“. То високо представништво грађана Европске уније (ЕУ) морало би да води рачуна о обавези поштовања међународног права, у конкретном случају Резолуције СБ УН 1244. Тај Парламент морао би, такође, да стално има у виду да је његова мисија ЕУЛЕКС на Косову и Метохији правно сумњива будући да није произашла из неког правног документа УН, већ на основи једног извешатаја некадашњег Генералног секретара Савета безбидности и председничког саопштења истог тела (октобар 2008).

Као и више пута преко својих резолуција о Србији, а сад и путем додатног саопштења, ЕП се оглушује не само о обавезујуће правне изворе, већ и о општу ситуацију у протекторату УН, чији је постао сумњиви асистент. Данас у Европи не постоји тежи случај масовног кршења људских права, полицијског и судског насиља над делом становништва, отимања његове привантне имовине, свакодневних насртаја на физички интегритет људи, него што је случај са положајем покрајинских Срба. На том простору делују двадесет и две амбасаде држава чланица ЕУ и њена делегација, читава војска разних дипломата и службеника, војни и полицијски службеници из земаља ЕУ у редовима КФОР-а, УНМКИК-а, ЕУЛЕКС-а, бројне невладине организације, мноштво обавештајаца, од најнижих до највиших, медијски извештачи и ко зна ко још. А ЕП делује као о томе  ништа не зна. Без обзира на видљиви процес организованог етничког чишћења Срба, имовинске отимачине и разарања (у последње време перфидне крађе) верских светиња и културних објеката, ЕП остаје слеп код безброј својих очију.

Из тих разлога, када је реч о том „кључниом приоритету“ тзв. европског пута Србије, ни резолуције ЕП ни њени потоњи адендуми не само да су политички једнострани и злонамерни, већ су суштински лажни. Њихове велефразе о тзв. вредностима ЕУ само прикривају једну профану политику неодговорне експанзије која, као извршно немоћна, само пропагандно излуђује ионако слабо европско јавно мњење.    

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Велефразе Европског парламента о Косову и Метохији се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Након конференције за новинаре на којој је и званично представљен Покрет, у препуној сали Банског двора организована је свечана трибина под називом „Слога биће пораз врагу“.

Дан касније под истим називом је у Културном центру „Патријарх Павле“ у Брчком одржан културно-духовни скуп као дио традиционалне манифестације „Видовдански дани“.

Током наведених догађаја јавности и присутним грађанима су се обратили наши угледни професори и интелектуалци који су из различитих перспектива коментарисали актуелну ситуацију на Косову и Метохији и указали на духовне, политичке, правне и економске аргументе који недвосмислено иду у прилог завјетном императиву очувања суверенитета Републике Србије у њеној јужној покрајини.

Протојереј-ставрофор Дарко Ђого, који је предсједник „Покрета за одбрану Косова и Метохије” у Републици Српској, рекао је да ће дјеловање Покрета у Српској бити слично оном у Србији.

– Циљ „Покрета за одбрану Косова и Метохије” у Републици Српској је непрекидно обнављање живота српске заједнице на Косову и Метохији у Републици Српској, али и подсјећање друштвене заједнице Републике Српске да је Српска једино могућа на Видовданским основама – истакао је Ђого.

Предсједник Покрета у Републици Србији Милош Ковић изјавио је да је овај покрет нестраначки или надстраначки и да га окупља ријешеност да се у јавности аргументима, на разуман и трезвен начин, брани став да је Косово и Метохија неодвојив дио Србије.

Према његовим ријечима, српски народ не смије да се одрекне Косова и Метохије које је дубоко духовно питање и суштинско питање идентитета и опстајања Срба у Косовском завјету, који је потврда Светосавског завјета којег су српском народу оставили преци. Било какво одвајање Косова и Метохије, његова подјела и разграничење, не долази у обзир – поручио је Ковић.

Члан Предсједништва Покрета у Републици Србији Слободан Самарџић сматра да се оваква удружења требају објединити и направити јединствен фронт одбране Косова и Метохије.

– На Косову и Метохији, гдје данас постоје 22 амбасаде ЕУ, делегација ЕУ, амбасадори западних земаља, велики број невладиних организација из свијета, догађа се апартхејд, етничко чишћење или геноцид у једном дијелу Европе – истакао је Самарџић.

Професор на Правном факултету у Крагујевцу Зоран Чворовић повукао је паралелу у погледу правне одрживости и заштите интереса српског народа на Косову и Метохији и у Републици Српској, упоређивањем одредаба Резолуције 1244 и Дејтонског мировног споразума.

Професор правног факултета из Источног Сарајева Ђорђе Мариловић у својству члана Скупштине Покрета у Републици Српској је изјавио да је циљ дјеловање на идентитетском језгру и да је то важно за Републику Српску због односа са Србијом, те за грађане како би разумјели сународнике у јужној српској покрајини.

Као епилог овог дводневног сабрања „Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у Републици Српској се обратио следећим саопштењем:

„Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у Републици Српској, свјестан актуелног тешког положаја нашег народа и светиња на Косову и Метохији, као духовном и идентитетском језгру свих Срба, упућује братски позив свим српским институцијама, политичким субјектима и сваком Србину који живи у српским земљама или расијању:

• Да сви политички актери у Србији и Републици Српској у својим програмским начелима искажу јасан и недвосмислен став у вези са суверенитетом Републике Србије на Косову и Метохији, гарантованим Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 Савјета безбједности Уједињених нација, која је, као и Дејтонски споразум, тековина херојске борбе и отпора НАТО агресору. Одбраном Косова и Метохије бранимо и Републику Српску, а будућим генерацијама чувамо право и могућност да испуне Завјет, као што су то учинили наши преци прије стотину година;
• Уколико је актуелни процес придруживања Европској унији директно или индиректно условљен одрицањем од суверенитета Републике Србије на Косову и Метохији, прекинути га без обзира на цијену, а питање заштите суверенитета и права вратити под окриље Уједињених нација и Савјета безбједности као гаранта трајности Резолуције 1244;
• Без намјере да се мијешамо у унутрашње политичке процесе, уважавајући све политичке, идеолошке и друге разлике и борбу за праведно друштво, подсјећамо да само суверена и јака држава, утемељена на Завјету и другим националним вриjедностима, гарантује могућност изградње слободног и правно уређеног друшта;
• Да нас сурово искуство геноцида у Другом свјетском рату опомене на погубне посљедице неслоге и братомржње, а искуство Одбрамбено-отаџбинског рата и стварања Републике Српске ободри и подсјети да, када смо сложни, може да буде и оно „што бити не може“.

Нека нас живи подвиг нашег народа на Косову и Метохији, који у тешким околностима опстаје и брани своја вијековна огњишта и наше светиње, храбри и подсјећа да су завјетне вриједности изнад свих подјела и разлика, и да ће, како нас  и наша химна поучава, „слога бити пораз врагу, а најјачи Српству град“.

У Бањалуци, 16. 6. 2026.

Покрет за одбрану КиМ Република Српска

Чланак Представљен Покрет за одбрану КиМ у Републици Српској се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Конференција за медије одржана је у уторак, 16. јуна 2026. године, у Прес центру хотела „Босна“ у Бањој Луци. Учесници конференције:

• протојереј ставрофор др Дарко Р. Ђого, предсједник Покрета у Републици Српској
• проф. др Милош Ковић, предсједник Покрета у Републици Србији
• проф. др Слободан Самарџић, члан Предсједништва Покрета у Републици Србији
• доц. др Ђорђе Мариловић, члан Скупштине Покрета у Републици Српској

Циљ Покрета је сабирање народа, јачање свијести о значају Косова и Метохије и заједничко дјеловање у одбрани духовног, историјског и националног идентитета српског народа. СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!

Чланак Покрет за одбрану Косова и Метохије – Конференција за медије у Републици Српској | 16.06.2026 се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

ПОЗИВ НА КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА МЕДИЈЕ

Представљање  „Покрета за одбрану Косова и Метохије“ у  Републици Српској и најава свечане трибине „СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ“  

Позивамо  медијске куће  да присуствују  обраћању јавности поводом  оснивања Удружења грађана „Покрет за одбрану Косова и Метохије“ у  Републици Српској.

Учесници конференције:

-протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, предсједник Покрета у Републици Српској

-проф. др Милош Ковић, предсједник Покрета у Републици Србији

-проф. др Слободан Самарџић, члан Предсједништва Покрета у Републици Србији

-доц. др Ђорђе  Мариловић, члан Скупштине Покрета у Републици Српској

Конференција за медије биће одржана у уторак, 16.6.2026. године, у Прес центру хотела «Босна», са почетком у 11 часова.

Добро дошли!

Контакт телефон: 065 52 68 73

Истог дана, у уторак 16. јуна у 19.00 часова, у Банском двору биће одржана трибина Слога биће пораз врагу.

Сутрадан, 17. јуна у Брчком, У КАЦ Патријарх Павле, у сарадњи са Конзервативним клубом, биће одржана још једна трибина.

Чланак Покрет за одбрану КиМ у Републици Српској се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Овим скупом започет је низ скупова које наведени коорганизатори планирају да реализују у сарадњи са ширим кругом других удружења, организација и самосталних интелектуалаца. Као исход овог процеса планирано је да произађе друштвени договор о обнови вредносног оквира српског народа који треба да буде формализован у облику Меморандума о обнови врлина српског народа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање читавог законодавног, политичког и  целокупног друштвеног оквира према тим врлинама и вредностима, односно према интересима српског народа а не према интересима страних и домаћих заступника неофеудалног и неоколонијалног концепта.

Скуп је одржан као почетни скуп у оквиру шире акције суверенистичких снага у Србији да се обновом вредносног оквира у српском народу започне друштвена трансформација која ће водити укидању колонијалног система који у Србији сада функционише.

Округли сто је отворен поздравним писмом академика Василија Крестића из којег издвајамо:

“Духовно јединство данас је једно од најзначајнијих питања српског народа. Да не би било забуне, истичем да под духовним јединством подразумевам свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима Срби живе и идеолошку и партијско-политичку припадност.

Сваки иоле објективнији и образованији посматрач национално-политичких кретања и збивања међу Србима у неколико протеклих деценија, мораће доћи до закључака који неће бити прожети оптимизмом. У многим областима живота, и на разне начине, међу Србима су испољене разлике које ваља уочити, о којима треба добро размислити и пронаћи начине и средства којима би се разлике, размимоилажења зауставила, а свест о јединству ојачала.

Обнова вредносног оквира српског народа у томе може значајно помоћи.”

Током скупа су представљена излагања већег броја учесника који су из перспектива сопствених експертиза сагледавали перспективу позиције Косова и Метохије у оквиру вредносног оквира српског народа.

проф. др Милош Ковић дао је историјски пресек кретања вредности и идеала међу Србима од средњег века, преко османске окупације, ратова за слободу до данашњих дана. Недостатак дијалога истакнут је као један од битних разлога данашњег стања у друштву. Обнова и редефинисање националног идентитета кроз повратак самосвести, обнову косовског завета, одбрану слободе, практични кораци које треба предузети били су кључне тачке излагања проф. Милоша Ковића.

Декан православно-богословског факултета у Фочи, отац Дарко Ђого у излагању на тему “Црква и обнова вредности у Срба” истакао је значај повратка врлина у српски народ  дефинишући врлину као основу опстанка и напретка, дајући и низ предлога о унапређењу вредности у свакодневном животу Срба, издвајајући потребу укључивања Завета у обред крсне Славе, затим значај егалитарности у оквиру српског народа и  улогу подршке Цркве за природну породицу и брак.

Проф. др Душан Крцуновић нагласио је улогу Петра Петровића Његоша у вредносном устројавању Срба и значај за будућност народа, истичући част и стид као основе формирања вредности на нивоу личности као и потребу интегрисања вредности у образовни систем, а наводећи да је неопходно да политика буде у служби културе а не обратно. Књижевник Славиша Павловић изнео је “Храброст и врлине као лек од заблуда” и неопходност чињеничног одређења према историји, а посебно према периоду комунизма.  Адвокат Владан Глишић критички се осврнуо на политичку класу и њену неспремност да се бране вредности српског народа. Др Слободан Јанковић разматрао је повезаност међународних односа и вредносног оквира Српског народа. Редитељ Миљан Глишић говорио је о значају медија као простор за преношење основних културних и идентитетских вредности. Миодраг Којић је представио резултате Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, указујући на значај организованости и упорности за реализацију и заштиту националних вредности. Представник удружења „Јадовно 1941.“ Момчило Мирић поставио је пред скуп идеју о култури памћења о страдању Срба као вредности на којој бранимо свој опстанак.

Другог дана, скупу су се обратили учесници са Косова и Метохије. Најпре је професор Мирослав Милосављевић саопштио је запажања професора Владимира Димитријевића (који је из здравствених разлога био спречен да присуствује) о дигиталној реформи и кризи вредности која води ка нестанку школства у Србији.  Проф. др Александар Ћорац је дао преглед места и значаја високог школства, науке и технолошког развоја за обнову вредносног оквира код Срба, док је  проф. др Александар Ђикић представио како су и које традиционалне механизме Срби употребљавали за јачање својих вредности и опстајање кроз векове на простору Метохије. Скуп је окончан дијалогом који је уследио после надахнутих обраћања проф. др Митре Рељић и проф. др Валентине Питулић. Проф. др Митра Рељић је говорила о идентитету и интегритету језика као заштитника наших културних вредности, а проф. др Валентина Питулић о значају усменог предања за одбрану идентитета Срба на Косову и Метохији.

Поред радног дела, скуп је имао и свој духовни део, па су учесници обишли манастир Бањску и  цркву Светог Димитрија у Косовској Митровици, као и запуштено српско православно гробље из 17.века, на Кукавичјем брду.

Скуп је завршен усвајањем одговарајућих закључака битних за обнову вредносног оквира српског народа, међу којима се издвајају предлози да је повратак ауторитета у све сегменте српског друштва од кључног значаја за повратак врлина и да издаја мора бити кажњавана.

Косово и Метохија, по Духовима, јун 2026.г.

Информативна служба СНФ

Чланак Обнова вредносног оквира српског народа – Издаја мора бити кажњавана се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Најновији договор предвиђа у примени поменутог закона прелазни рок за важење дозволе за боравак и запослење универзитеског особља и студената који не живе у Покрајини. Та дозвола ће важити 12 месеци са неизвесним продужетком. Што се Срба у Покрајини тиче, они су дужни, као и до сада, да регулишу своја документа као држављани „Косова“, за шта им се оставља рок од три месеца.  

Ова такозвана решења у основи не доводе у питање одавно предвиђену интеграцију српских институција образовања и здравства у албански систем. То је, према договору Соренсена и Куртија, неспорна ствар у поступку. У изјави европског изасланика јасно се каже, штавише, да је питање те интеграције „у потпуности на линији споразума из претходних дијалога и других регионалних обавеза према ЕУ“. Другим речима, српска страна је у тзв. дијалогу о нормализацији односа преузела обавезу прихватања интеграције у систем „Косова“ две последње српске институције у Покрајини. У том смислу, договор између Соренсена и Куртија подразумева само привремено решење о документима људи који у својству запослених учествују у раду тих институција, а не статуса самих институција.

Српска јавност обавештена је о овим егзистенцијално важним питањима преко јавног иступа двојице несрпских учесника. Тек потом, представници режима пружили су  полуистиниту интерпретацију, прикривајући суштински део споразума постигнутих много пре 14. марта о.г. у Приштини. Ти споразуми су сачињени више пута у сусретима албанских сецесиониста, представника ЕУ и српског режима. Тада је је била донета одлука о предаји последњих српских институција у Покрајини. Уместо целовите истине о најважнијој ствари, која се тиче опстанка српског образовања и здравства, унапред договореном интервенцијом изасланика ЕУ добили смо сет олакшавајућих правила о условљеном кретању професора и студената из остатка Србије у Покрајину. Ето још једне „победе“ српског преговарачког тима и његовог челника у сукцесивној предаји Косова и Метохије.

Ово није била само операција за привремено дисање Приштинског универзитета у Косовоској Митровици, него и операција спасавања редова Вучића, без чијег несебичног жртвовавања Косово и Метохија никада не би пало у руке његових данашњих окупатора.               

Чланак Саопштење Покрета за одбрану КиМ: Споразум Соренсен-Курти је наставак договорене „интеграције“ Срба у „косовски систем“ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Најновији договор предвиђа у примени поменутог закона прелазни рок за важење дозволе за боравак и запослење универзитеског особља и студената који не живе у Покрајини. Та дозвола ће важити 12 месеци са неизвесним продужетком. Што се Срба у Покрајини тиче, они су дужни, као и до сада, да регулишу своја документа као држављани „Косова“, за шта им се оставља рок од три месеца.  

Ова такозвана решења у основи не доводе у питање одавно предвиђену интеграцију српских институција образовања и здравства у албански систем. То је, према договору Соренсена и Куртија, неспорна ствар у поступку. У изјави европског изасланика јасно се каже, штавише, да је питање те интеграције „у потпуности на линији споразума из претходних дијалога и других регионалних обавеза према ЕУ“. Другим речима, српска страна је у тзв. дијалогу о нормализацији односа преузела обавезу прихватања интеграције у систем „Косова“ две последње српске институције у Покрајини. У том смислу, договор између Соренсена и Куртија подразумева само привремено решење о документима људи који у својству запослених учествују у раду тих институција, а не статуса самих институција.

Српска јавност обавештена је о овим егзистенцијално важним питањима преко јавног иступа двојице несрпских учесника. Тек потом, представници режима пружили су  полуистиниту интерпретацију, прикривајући суштински део споразума постигнутих много пре 14. марта о.г. у Приштини. Ти споразуми су сачињени више пута у сусретима албанских сецесиониста, представника ЕУ и српског режима. Тада је је била донета одлука о предаји последњих српских институција у Покрајини. Уместо целовите истине о најважнијој ствари, која се тиче опстанка српског образовања и здравства, унапред договореном интервенцијом изасланика ЕУ добили смо сет олакшавајућих правила о условљеном кретању професора и студената из остатка Србије у Покрајину. Ето још једне „победе“ српског преговарачког тима и његовог челника у сукцесивној предаји Косова и Метохије.

Ово није била само операција за привремено дисање Приштинског универзитета у Косовској Митровици, него и операција спасавања редова Вучића, без чијег несебичног жртвовања Косово и Метохија никада не би пало у руке његових данашњих окупатора.      

Чланак Саопштење Покрета за одбрану КиМ: Споразум Соренсен-Курти је наставак договорене „интеграције“ Срба у „косовски систем“ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Покрет за одбрану Косова и Метохије данас је одржао прес-конференцију под називом “Довршетак издаје – напуштање и уништење Приштинског универзитета” у Прес центру Удружења новинара Србије, у Београду. Повод за сазивање конференције је приближавање термина (15. март) када ће на снагу ступити Закон о странцима, који су донеле приштинске власти и који представља снажан удар на образовне и здравствене институције српског народа на Косову и Метохији.

На конференцији су говорили чланови Покрета, професори универзитета, Милош Ковић, Александар Ћорац, Часлав Копривица и Слободан Самарџић, указујући на погубне последице овог процеса, али и на ћутњу наше академске и политичке јавности у погледу насиља над последњим остацима српске државе на КиМ.

У свом делу излагања, професор др Милош Ковић указао је на формално-правну страну процеса, где се од професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици тражи нека врста акредитације и потврде о својој „вези са академским институцијама које признаје такозвана Република Косово“. „Иако је члан Европске асоцијације универзитета, Универзитет у Митровици, наравно, није у том систему. И овим ће он практично бити уништен, а на њему има 7.000 студената и 1.000 наших колега, са преко 100 наставних програма.“

Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије. Овај удар приштинских власти на Универзитет ће, како сматра професор Ковић, бити разоран за „нашу заједницу на Космету“. Он је навео и да је овај Закон само део ширег процеса укидања српских институција на КиМ, и да су сада на ред дошли школство и здравство.

Осврнуо се и на опште стање на северу Косова и Метохије, посебно у Северној Митровици, где су сада изграђена два нова моста, које без препрека Албанци свакодневно прелазе. Али не само то, него и преузимају локале и купују станове у српском делу града.

 

 

Ипак, „оно што је страшно и што је главни повод ове конференције, јесте ћутање у Србији. Ћутање пре свега режима у Београду, чији никакав конкретан потез не видимо да се ово спречи, него видимо намеру, исказану преко Српске листе, да се само одложи примена овог закона. (…) А најстрашније је ћутање академске заједнице. Ћуте универзитети, ћуте факултети, ћуте институти, и колеге појединачно. Апелујемо на академску заједницу Србије, Српске и Црне Горе да дигну свој глас и не остављају Универзитет у Косовској Митровици на цедилу“, закључио је Ковић.

Професор др Александар Ћорац који предаје на Универзитету у Косовској Митровици одговорио је на неке критике које се упућују српском народу на Косову и Метохији како је „и сам крив, јер подржава власт у Београду“. Објаснио је да је дуга историја отпора Срба са Косова и Метохије, од 1959. године када је под директивом Петра Стамболића данашњи север КиМ уведен у састав покрајине и када је група побуњених Срба осуђена на затворске казне, па преко широког народног покрета који је запалио Антибирократску револуцију, све до новијих времена, 1999. и 2013. године.

„Народ и професори универзитета су тада налазили снаге да се супротставе издаји. Тако је било све до овога данас. А питање за нас све на КиМ и у остатку Србије је шта се друштву десило па да данас нема те снаге?“ пита професор Ћорац.

 

Професор Ковић је упозорио да ово није само удар на Универзитет као такав, него и на последње остатке нашег народа на простору целог Косова и Метохије

 

На ћутање академске јавности у Србији упозорава и професор др Часлав Копривица, који наводи да, кад је у питању однос према Универзитету у Косовкој Митровици, не би требало да се ради само о „унутерцеховској солидарности“, него и националној, јер су студенти и професори нападнути зато што су Срби. Па је тиме „академска јавност двоструко позвана да реагује на ове догађаје“.

Копривица наводи и да је власт у Србији и сама напала државне универзитете, што је кренуло од октобра 2024. године, те је „у том погледу, ово што ради Приштина, један посебан модалитет онога што има намеру да спроводи ова власт у Србији, при чему су Курти и његова братија асистенти председнику Србије, који преко својих прислушника напада све универзитете у земљи“.

Професор је указао и на својеврсне двоструке стандарде наших интелектуалних кругова где се, у два наврата, због колегиница и колега из Новог Сада подигла готово читава академска заједница, скупивши за колегу чак више од 800 потписа подршке. Док се сада, када „није реч о једном човеку, него о преко 1.000 наставника и 7.000 студената“, ћути.

 

 

„Ова ситуација је у моралном смислу неподношљива, ако се не одупиремо агресији, покушају да нас нема, онда ми губимо последњу нит достојанства коју има онај који је угрожен и на ивици понора(…) Последње достојанство које има жртва јесте да проговори о ономе што јој се дешава. Говорење о својој патњи је саставни део одупирања. Онај ко не каже да пропада и да нестаје, његова жртва и не постоји. (…) Ово је ствар свих нас, грађана Србије и свих Срба. Жртвовање универзитета у Приштини је удар на све“, закључио је Копривица.

Покрет за одрбрану Косова и Метохије је ступио у контакт и са управом Универзитета у Београду, о чему је на конференцији јавност обавестио професор др Слободан Самарџић. Он је казао да су имали преписку са ректором Владаном Ђокићем и да су са њим обавили разговор, изневши му три предлога, те да чекају формалну потврду прихватања истих.

 

Покрет за Одбрану Косова и Метохије обавио је разговор са ректором БУ Владаном Ђокићем, изневши му три предлога

 

Ти предлози су:

1) Да се алармира Европска асоцијација универзитета, чији је члан Универзитет у Косовској Митровици члан;
2) Да се што пре сазове Конференција универзитета у Србији, у чему посебну одговорност сноси Универзитет у Београду;
3) Да се ова тема подигне и разгласи у јавности.

„То је оно конкретно што смо могли да урадимо у овој прилици“, наводи Самарџић и додаје да ултимативна идеја у будућем односу према Приштини мора бити „да се више ништа не сме потписати“.

 

(Нови Стандард, 24.02.2026)

Чланак Покрет за одбрану КиМ: Три предлога за реакцију на „Закон о странцима” се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.