Обнова вредносног оквира српског народа – Вредности и границе
ДЕФЕТИЗАМ НИЈЕ ДОЗВОЉЕН
На другу годишњицу отварања галерије Жарко Видовић, у градској општини Источна Илиџа града Источно Сарајево, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије (ПоКиМ), удружења Баштионик, Избор је наш и Јадовно 1941. из Бања Луке, Удружења за одбрану ћирилице из Требиња и Београда, Конзервативног клуба из Брчког, Српског демократског савеза (СДС), Народне мреже и Здравог друштва из Београда и Српског националног форума (СНФ) са КиМ, као и више самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у оквиру циклуса скупова „Обнова вредносног оквира српског народа“ одржан је дводневни округли сто на тему: „Вредности и границе.“
Овим скупом настављен је низ скупова које организатори планирају да реализују у сарадњи са широким кругом удружења, организација и истакнутих појединаца. Циљ је да се, насупрот насилној подели српског народа на различите државе, настале на рушевинама Југославије, упркос покушајима да се отимањем Косова и Метохије распарча и Србија, и да се укине Република Српска, постигне договор о обнови вредносног система целокупног српског народа, који би требало да буде формализован у облику посебног документа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање законодавних, политичких и друштвених оквира унутар којих данас живи српски народ.
Округли сто је, као домаћин скупа у име Покрета за одбрану Косова и Метохије у Републици Српској, отворио Декан православно-богословског факултета у Фочи, протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. Он је у излагању на тему “Српска црква и српске вриједности” изнео да, за разлику од живљења завета наших предака, данас постоји дискрепанца између тога за шта тврдимо да живимо и онога како живимо, услед чега се тај раскол преноси и на цело друштво. Истакао је да је потребно наћи пут до достижних врлина и да је боље обновити десет процената изгубљених вредности него причати о апсолутној врлини, док настављамо да губимо вредности.
Након уводног говора прочитано је поздравним писмо академика Василија Крестића из којег издвајамо: “Наши политичари, којима је стало до тога да постанемо пуноправни чланови Европске уније, спремно тргују нашим жртвама. Такође се бојим се да се налазимо пред озбиљним опасностима од нових националних подела поводом предстојећег коначног решења о питању државотворне припадности Косова и Метохије. Волео бих да се стрепње не остваре, али ако се оне догоде више је него сигурно да ће наше духовно јединство поново бити у тешком искушењу. Стога што немамо способну друштвену елиту која би одредила смер нашег развоја, дужни смо да осмишљено радимо на њеном изграђивању.”
Председник Покрета за одбрану Косова и Метохије, проф. др Милош Ковић, је у излагању „Историја Срба – Између интеграције и дезинтеграције“ нагласио да је политичка историја српског народа, од његових првих помена до данас, историја интеграције и дезинтеграције, уједињавања и распарчавања простора на којима он, често са другим народима, вековима живи. Указао је на чињеницу да данас живимо само једну од фаза тог непрекидног процеса. Будућа интеграција је зато само питање времена. Проф. Ковић је закључио да избор трасе пута ка интеграцијама може бити упитан, али циљ не.
Проф. др Слободан Самарџић, је у свом излагању поставио питање: „Шта за српски народ данас значи изрека ‘ко нема прошлост нема ни будућност’“. Он је посебно нагласио значај разумевања везе између идентитета, својства и самосвести, закључујући да је обнова самосвести основа за борбу против поништавања, којем је српски народ изложен са више страна.
Проф. др Душан Крцуновић, са Филозофског факултета у Никшићу, је у оквиру теме „Православне вриједности и отпор оикофобији“ навео да оикофобни приступ човеку, који подразумева мржњу према сопственом предању и заједници, у савременом друштву подстиче глобалистички приступ да волиш онога ко је далеко, и да га више волиш што је даље, потпуно супротно суштински православном „љуби ближњега свога као самога себе. Данашње друштво и окружење траже модеран и креативан приступ у борби против оикофобије.
Проф. др Даница Грујичић, је кроз тему „Здравље нације као вредност“ представила критику актуелног стања у Републици Србији у којем је распад вредносног система у друштву довео до распада здравственог система што је резултирало распадом здравља појединца, па је тако сваки човек у ситуацији да здрављем плаћа распад вредносног система, улазећи у зачарани круг у којем распад система доводи до распада појединца, што опет продубљује распад система итд. Излагањем професорице Грујичић, завршен је први дан скупа.
Други дан рада започет је присуством литургији у Храму Светог Василија Острошког у Источној Илиџи и обиласком Спомен-храма Светог Великомученика Димитрија. Потом је настављен радни део, излагањима искустава удружења и истакнутих појединаца у свакодневном раду на одбрани и обнови вредности српског народа.
Испред удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић се надовезао на излагање проф. Ковића тако да је у свом излагању „Ко не научи њему се понови“ изнео став о израженој изложености Републике Српске дезинтеграцији која од њеног настанка није била већа него сад, што резултира стањем које се може назвати окупацијом. Указао је и на чињеницу да безбедност народа не познаје границе.
Дане Чанковић је у излагању „Искључиви материјализам – негација вредности“ напоменуо да човек више нема вредност зато што је човек него зато што има нешто материјално, добро више није добро само по себи него ако доноси корист, истина више није вредна зато што је истина него ако је исплатива, док су част, жртва, верност, породица, вера, слобода и достојанство постали „трошак“.
Никола Антић је на примеру поступања пуковника Душана Пурића у Великом рату показао значај вредности у најтежим тренуцима рата, и колико поштовање вредности од надређених бива значајно за оне који га следе. Истакао је значај вредности за развој стратегије националне безбедности.
Објашњавајући значај „Обнове вредносни кроз рад удружења“ Предраг Адамовић из удружења “Баштионик” изнео је да више вриједи један примјер практичне примјене поштовања вриједности него сати приче о њој. Најбољи примјер одбране вриједности је да у пракси спроводимо оно за шта тврдимо да јесу наше вриједности.
Милош Суботић је у име Конзервативног клуба из Брчког у теми „Појединац у борби за заједничке вредности“ представио значај борбе за вредности на нивоу сваког појединца. Констатовао је да су чланови Клуба на трену схватили да им нико у тој борби неће помоћи ако сами не учествују у њој. Посебно је истакао значај културне интеграције, истичући да је примена вредности од стране појединца пут ка одбрани вредности целог народа.
У име два удружења за заштиту ћирилице, једног из Требиња и другог из Београда, Весна Антић и Миодраг Миша Којић изложили су тему „Српска и Србија у обручу латинице – могућност законске одбране ћирилице“ констатујући да је рад разних удружења само делимична замена за ангажовање државе у заштитити и изградњи вредности. Истакли су да је на свим позицијама где је то могуће у борби за вредности потребно тражити пут сарадње уместо конфликта. Упорност у одбрани вредности је обавеза, а дефетизам забрањена реч.
Декан Правног факултета у Источном Сарајеву, проф. др Димитије Ћеранић у оквиру теме „Заштита природне породице кроз савремено законодавство“ је изнео мишљење да смо и ми сами често недоследни у поштовању вриједности те позвао на доследност у њиховој примени, како бисмо то могли и од других тражити. Изнео је примјер одбране вриједности у породичном законодавству РС, и истакао да право не потиче из разума већ из осјећаја достојанства, а да су реч и завет изнад потписа.
Професор Ђорђе Мариловић, са истог факултета, указао је на значај јавних добара као заједничке вриједности у теми „Управљање јавним добрима“. Назначио је да су природна добра од Бога дата заједници и појединцу у њој, али не на начин да их појединац експлоатише на штету заједнице. Указао је да бисмо, пре него нападнемо друге, требали да потражимо кривца у себи за стање јавних добара, јер очигледно нисмо развили свијест да ћемо, ако брод на којем смо тоне, и ми потонути са њим.
Адвокат Владан Глишић испред Народне Мреже, је у излагању „Политичка класа и изградња националних вредности“ истакао да се обнова вредносног оквира нашег народа може спровести користећи светосавско промишљање и за актуелне теме. Да данашња борба за демократију треба да представља борбу за хришћанску заједницу равноправних, за аутентичну демократију уместо демонократије.
У свом излагању „Зашто “не ћутати” ?“, проф. др Миљан Попић са Универзитета у Источном Сарајеву, дао је осврт на ову дилему кроз речи и дела Жарка Видовића. Надопуњујући претходно излагање констатовао је да је “не ћутати” пут ка жртви и заједници равноправних, јер заједница у логосу не постоји у ћутању.
У име Српског националног форума са Косов и Метохије, темом „Шта нас чека без вредности“ проф. др Александар Ђикић и проф. др Александар Ћорац дали су историјски пресек распада вредносног система у народу и политичким руководствима на Косову и Метохији, а што је на крају резултирало потпуним урушавањем позиција и интереса, и народа и државе, на том подручју, закључивши да зло треба сатирати у зачетку, јер ако дозволимо да порасте најчешће буде касно.
Закључно излагање имао је проф. др Слободан Владушић, на тему „Пут за опоравак националног идентитета“, указујући на низ подела у српском друштву, на последице поделе на космополите и патриоте, на сукобе социјалних група који резултирају низом друштвених расцепа, које власти подстичу. Треба прихватити да је стање заједнице слабо, али да овакви скупови указују на буђење народа. Завет је дефинисао као пут за (ре)констукцију вредности, а вредности као пут за потирање (лечење) друштвених расцепа.
Скуп је завршен усвајањем одговарајућих смерница битних за обнову вредносног оквира српског народа. Поред осталог, посебно је наглашено да жртва за заједницу мора да буде поштована и да у истинском родољубљу дефетизам није дозвољен.
Источна Илиџа,
о Св. новомученицима Јасеновачким, 2026.г.
ПоКиМ
