<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Став - Покрет за одбрану Косова и Метохије</title>
	<atom:link href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/category/%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/category/став/</link>
	<description>Покрет за одбрану Косова и Метохије</description>
	<lastBuildDate>Wed, 18 Nov 2026 19:21:30 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.5</generator>

<image>
	<url>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2020/06/cropped-zassrb-32x32.jpg</url>
	<title>Став - Покрет за одбрану Косова и Метохије</title>
	<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/category/став/</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Душан Прорковић: Мешање политичких карата у Бугарској</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorkovic-mesanje-politickih-ka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 18 Nov 2026 19:21:30 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107563</guid>

					<description><![CDATA[<p>Фото:  European Union</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorkovic-mesanje-politickih-ka/">Душан Прорковић: Мешање политичких карата у Бугарској</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="entry-excerpt">Бивша владајућа партија ГЕРБ која је „ведрила и облачила“ Бугарском, није имала свог председничког кандидата. Борисову није успело да пронађе правог човека за ту функцију, док Румен Радев, нови премијер, преузима полуге моћи</div>
<div class="entry-content">
<p>Практично од расписивања председничких избора у Бугарској, постојала је само једна дилема: да ли ће Илијана Јотова победити у првом или другом кругу гласања? Према истраживањима јавног мњења предност доскорашње потпредседнице била је убедљива, што је представљало логичну последицу расплета на претходним парламентарним изборима.</p>
<p>Напослетку, Илијана Јотова јесте победила у другом кругу гласања са 1,1 милион освојених гласова насупрот 750 хиљада њеног противкандидата, али је у првом кругу та разлика била свега 530-490 хиљада. Победа није била убедљива, а остварена је уз рекордно ниску излазност од 23 одсто у првом и 28 одсто у другом кругу, што даје опозицији у некој перспективи аргументе за причу о „крњој легитимности“ шефа државе.</p>
<h3><strong>Радев преузео полуге моћи</strong></h3>
<p>Када је реч о легалности, нова власт предвођена Руменом Радевим, преузима све полуге моћи, што је свакако важно за стабилност политичког система, а може бити и веома значајно за регионалне балканске односе. Истина, новој власти не иде на руку и што је после полудеценијске хаотизације остало доста тога несређеног у самој Бугарској, а велики изазов су и турбуленције у међународном окружењу.</p>
<p>Илијана Јотова је добро позната на Балкану, у политици је дуже од три деценије и прошла је све етапе у деловању, од страначког рада у Бугарској социјалистичкој партији до потпредседника државе. По узору на амерички систем, заједно са председником у Бугарској се бира и потпредседник. Наступајући у тандему са Руменом Радевим, Јотова је два пута побеђивала, 2016. и 2021. године и то доста убедљиво (иако су оба пута победе извојеване у другом кругу). Посматрајући из угла њеног досадашњег рада, као и прокламованих циљева Румена Радева, треба очекивати умереност у доношењу одлука и стрпљивост у њиховој реализацији.</p>
<p>Наравно, умереност и стрпљивост у данашњој европској политици нису на великој цени, од стране бриселске евробирократије и превише тога посматра се кроз призму вођења хибридног рата против Русије, па може бити разних већих или мањих притисака на ново руководство у Софији. Но, будућа дешавања у Европи не зависе искључиво од постављања ЕУ, у одређеном расплету чак не морају уопште зависити од ЕУ, па је зато и упитно колико ће било какви притисци донети икакав резултат.</p>
<figure id="attachment_121113" class="wp-caption alignnone" aria-describedby="caption-attachment-121113"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-large wp-image-121113" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2-1024x683.jpg" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" srcset="https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2-1024x683.jpg 1024w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2-300x200.jpg 300w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2-768x512.jpg 768w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2-705x470.jpg 705w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/04/rumen-radev-2.jpg 1200w" alt="" width="1024" height="683" /><figcaption id="caption-attachment-121113" class="wp-caption-text">Румен Радев, бивши председник, а садашњи премијер Бугарске (Фото: president.bg)</figcaption></figure>
<p>Уосталом, резултат председничких избора још једанпут је потврдио да, у пуном смислу те речи, „тврдо“ прозападно оријентисаних бирача има око пола милиона, можда и још максимално толико може мотовисати да у условима какве озбиљне кризе изађу на гласање.</p>
<p>Андреј Ђуров био је најбољи могући председнички кандидат ког је тај блок могао понудити, још је захватио и део некадашњих бриача ГЕРБ-а и напослетку завршио на поменутим „квотама“. Са становишта политичке социологије очигледно постоји проблематизовање односа ка ЕУ унутар бугарског друштва, мада у Бриселу о томе не желе да разговарају или се праве да то не виде. Пошто је тема непопуларна, нема ни адекватних истраживања која би допринела проналажењу одговора на питање због чега се то дешава?</p>
<p>Поред лимитираних домета прозападно декларисаног блока, још две ствари се могу уочити. Прво, партија ГЕРБ која је „ведрила и облачила“ Бугарском деценију и по, није имала свог председничког кандидата. Бојку Борисову није успело да пронађе кандидата кадрог да победи ни у претходна два изборна циклуса, када је председничке изборе дочекивао на власти. Први и последњи пут ГЕРБ је имао победника 2011. године, када је победио Росен Плевнелијев. Овде је нагласак на последњи пут, пошто је сада отворено може ли ГЕРБ уопште преживети опозициони статус.</p>
<p>Сва образложења о томе зашто нису имали кандидата просто су неубедљива, чак и за оне најшире „гласачке масе“. Овакав исход занимљив је због свеобухватног сагледавања узрока и последица настајања, трајања и нестајања балканских стабилократских режима. Као и разматрања процене шта ће иза њих остати? Како ће их историја запамтити?</p>
<h3><strong>Лом код Бојка</strong></h3>
<p>Једноставно, није нормално да се овакви „ломови“ у бирачком телу одигравају тако кратко након губитка власти. За Бојка Борисова све ово је највероватније и прекасно научена лекција шта се може десити услед суштинског неразумевања „народног незадовољства“ и непостојања осмишљеног „плана Б“ за транзицију власти. Не тако давно, Борисов је свакако могао сам иницирати постепене промене, полако се удаљавати од извршних функција и препуштати руковођење неком другом, остављајући иза себе партију са солидним рејтингом и одличном инфраструтуром.</p>
<p>Друго, у великој мери изненађује одличан резултат Костадина Костадинова од 12,5 одсто. Несумњиво, потенцијал Костадинова је и виши, у регуларним условима он би се равноправно борио да кандидатом прозападног блока, али за њега регуларних услова – нема.<br />
Као антисистемски кандидат означен је за претњу „европским вредностима“ и тешко је описати ко га је све и како „саплитао“ током претходне две кампање за парламентарне изборе. На крају крајева, циљано су формиране и неке мање странке и интересне групе са задатком да му „откидају“ гласове. При томе, ове циљане активности против Костадинова нису иницијално потекле из Софије и бугарских политичких структура, тај посао су радили далеко озбиљнији „играчи“.</p>
<figure id="attachment_123923" class="wp-caption alignnone" aria-describedby="caption-attachment-123923"><img decoding="async" class="size-large wp-image-123923" src="https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov-1024x683.jpg" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" srcset="https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov-1024x683.jpg 1024w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov-300x200.jpg 300w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov-768x512.jpg 768w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov-705x470.jpg 705w, https://standard.rs/wp-content/uploads/2026/11/kostadinov.jpg 1200w" alt="" width="1024" height="683" /><figcaption id="caption-attachment-123923" class="wp-caption-text">Костадин Костадинов, лидер бугарске конзервативне партије „Препород“ (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/Костадин Костадинов)</figcaption></figure>
<p>Упркос томе, показује се да незанемарљив део бирача подржава овакву политику, као и да је сам Костадинов умешно артикулише што јесте капитал за нека будућа гласања. Нарочито ако се има у виду да је део „антисистемских гласача“ отишао ка Румену Радеву још на прошлим парламентарним изборима.</p>
<p>Поред тога што су послужили за преузимање свих полуга моћи од стране нове власти (парламентарне већине), председнички избори у Бугарској наговестили су и нову расподелу снага на унутрашњој политичкој сцени. Та расподела вршиће се у наредним годинама, током трајања мандата новог премијера и нове председнице.</p>
<p>Но, показали су и да апатија у бугарском друштву и даље траје услед које је излазност била ниска, а и да нове власти немају много времена за предузимање конкретних мера, па је због тога фаворизована Јотова морала добро да се потруди за победу у другом кругу.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Наслов и опрема текста: Нови Стандард</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p><em>(Спутњик/<a href="https://standard.rs/2026/11/18/mesanje-politickih-karata-u-bugarskoj/https://standard.rs/2026/11/18/mesanje-politickih-karata-u-bugarskoj/">Нови Стандард, 18.11.2026</a>)</em></p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorkovic-mesanje-politickih-ka/">Душан Прорковић: Мешање политичких карата у Бугарској</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Слободан Самарџић: Сасвим нова историјска ситуација</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-sasvim-nova-istori/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 16 Nov 2026 14:26:37 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107511</guid>

					<description><![CDATA[<p>Слободан Самарџић (Извор: Видовдан.орг)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-sasvim-nova-istori/">Слободан Самарџић: Сасвим нова историјска ситуација</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>У Србији је политички плурализам за три и по деценије уписао пуни круг. Од његовог  фактичког и законског настанка почетком 1990. до дефинитивног распада страначког система на октобарским изборима о.г, политички плурализам много је дуже храмао у аутократском окружењу него што је тапкао у демократском. У свом дужем периоду (1990-2000. и 2012-2026), није поседовао два нужна предуслова за своје нормализовање – регуларне изборе и правнодржавни оквир. У периоду од 2000-те до 2012. регуларни избори одвијали су се упоредо са настајањем правне државе (владавине права). Тај процес нагло био је прекинут обновљеном аутократијом која се сигурним корацима кретала ка тиранији. У поретку симулираног плурализма опозиционе странке нису имале своје место, а поредак је одржавала квазистраначка каста са својим сателитима.</p>
<p>То безнадежно хибернирано стање прекинуто је деловањем нестраначког и неинституционалног, али масовног и  необично смисленог друштвеног покрета. После дугог периода политичког спонтанитета покрету се указала се шанса за промену режима у виду ванредних избора. Студентски и општедруштвени покрет били су довољно самоуверени да без премишљања уђу у изборни процес за који се унапред знало да ће бити уобичејено нерегуларан. Исход је показао да су били у праву. Режим је био поражен и то са прилично великом разликом.</p>
<p>И шта сад? Како од још једног новог почетка подизати срушену кућу Државе? Штавише, како пре градње санирати терен пун рушевина пораженог режима.  </p>
<p>У Србији је последњих трију година све била атипично, па је атипично и постизборно стање. У Скупштину долазе представници новог и старог поретка, једног још неизграђеног и једног с обе ноге у тек протеклом времену. Шта у таквим околностима значи стабилизација стања у држави и друштву, што се с нестрпљењем очекује. Ако кренемо од прве новолегалне институције – Скупштине, њен најпречи задатак је формирање Владе, из простог разлога што ће тек тада прорадити релација законодавство-извршавање, та жила куцавица сваког политичког поретка. Упоредно са деловањем правосуђа, класична тројка система поделе власти бавиће се санацијом државе и друштва после деценије и по њиховог разарања. Али, бавиће се и собом, својом унутрашњом енигмом – ко смо ми тако атипични у једном атипичном политичком окружењу.</p>
<p>Ова дилема проистиче из историјске чињенице нестанка страначког система Србије. Наше рефлексије о модерној и савременој политици чврсто су везане постојање странака. Оне су извор реалног функционисања политичког система какав год он био. Не само у  типолошком смислу већ, више од тога, у свакодневној политичкој стварности која увек представља простор стварања, спорења и сукобљавања свега у друштву што осећа, мисли и дела политички. Од како постоји тзв. масовна демократија, заправо демократија општег права гласа, странке су одувек чинилац представљања, сажимања и осмишљавања друштвених интереса у политичкој сфери. Стога, ако њих нема, не у сингуларном него у плуралном смислу, онда је реч или о аутократском поретку или о неком системски нерегулисаном стању.</p>
<p>Последњи избори у Србији били су лабудова песма страначког система. Страначка опозиција нестајала је са политичке сцене упоредо са растом хегемоније владајуће странке и последичног успостављања поретка личне власти. Јачање диктатуре онемогућава нормално деловање опозиције, а тиме и функционалан политички плурализам.</p>
<p>Друга тенденција овог процеса јесте неспособност опозиције да се према режиму постави ако не као јединствен а онда као опозитно синхронизован политички чинилац. О томе добро сведочи уредно учествовање опозиционих странака на пет неуредних избора који се одржаше у свега девет година. Једини изузетак из овог уврнутог правила био је бојкот дела опозиције избора из 2010. године. Тај  бојкот, иако опозиционо крњи, показао је слабу тачку изборних манипулација режима – његову „способност“ да поседује деведесет одсто посланика, што није одговарало ни великој подршци Европске уније. Добро се памти брза реакција А. Вучића непосредно после тако супериорне победе, када је најавио скоре ванредне изборе. Схватио је да је преиграо самог себе, премда без последица по свој режим. Дакле, није важно, идемо на друге ванредне изборе (2022), а затим и на треће (2003). Тако и би.</p>
<p>За разлику од половичног бојкота 2000. године, наредна два избора били су пословично уредно неуредни. Томе су допринели ЕУ и ОЕБС-ОДИР својим мисијама убеђивања опозиције да ће инсистирати на изборним правилима и препорукама, које су власти оберучке прихватале а предано кршиле. Остављене на цедилу поводом асистенција поменуте европске двојке, а трајно неспособне да се заједнички супротставе режимским манипулацијама, све познате странке решиле су да своје опозиционо деловање, а и смисао свог постојања, сведу на борбу за опстанак. И то свака за себе. У најважнијим тренуцима ове одлуке, приликом избора, њихов циљ је био прелазак цензуса. То је био њихов допринос одржавању вишеденијског царства страначког квазиплурализма у Србији. Његов последњи трзај није био само изборни пораз режима него и изборно поништење страначког система уопште.</p>
<p>Исто се односи и на судбину доскора свевладајуће странке. Она је престала да буде политичка странка својим брзим преображењем у политичку касту криминалног типа са великом подструктуром најсиромашнијег друштвеног слоја. Опозициони статус у новом парламенту није њено природно окружење. Осим тога, њено природно одумирање убрзаће законско испитивање њених челника због масовног кршења Устава и закона и одговарајуће казне које их очекују.</p>
<p>После избора који су окончали деценију и по поретка личне власти, Србија се нашла пред „дилемом истовремености“ (израз-концепт немачког политиколога Клауса Офеа, коришћен у анализи прелаза посткомунистичких држава из диктатуре у демократију). Реч је о случају када се победничке владе после дугорочних диктатура сусретну са проблемима чија решавања подразумевају различите временске релације. Стицајем историјских прилика, нова власт сва та питања мора да решава симултано, тј. одмах, у истом времену. У  данашњој Србији сведоци смо исте врсте задатка. Дакле, на првом месту су проблеми који за своје решавање захтевају време најмање целог владиног мандата. То су по нашем виђењу следећи:</p>
<p>– превођење невидљиве, политички дириговане и тотално корумпиране привреде у законску, имајући у виду и обнову њеног институционалног окружења;</p>
<p>&#8211; симултана селекција и обнова правосуђа;</p>
<p>&#8211; стварање нових политичких странака и минимална консолидација страначког живота;  ново законодавство.</p>
<p>Потом следе проблеми који траже време бар половину владиног мандата:     </p>
<ul>
<li>заштита националних интереса на Косову и Метохији и доношење посебног закона о суштинској аутономији Покрајине;</li>
<li>регулисање односа са Европском унијом, имајући у виду обостране проблеме у текућој политици придруживања/приступања и потребу редефинисања односа;</li>
<li>симултана селекција и обнова сектора унутрашње безбедности;</li>
<li>сређивање односа са бившим републикама СФРЈ;</li>
</ul>
<p>И, најзад, будућа влада имаће посла са сијесетом текућих питања која траже највишу једну мандатну годину, као што су:</p>
<ul>
<li>борба против ендемског криминала;</li>
<li>реформа и уређење јавних предузећа;</li>
<li>снадбевање с енергентима и реформа електропривреде;</li>
<li>промена медијске сцене;</li>
<li>текућа спољна политика и друго.</li>
</ul>
<p>Периодизација решавања ових и других питања може бити и другачији, али то не мења ствар када је реч о природи проблема који стоје пред новом владом, тј. властима.</p>
<p>Крај свих ових објективних изазова, Србија данас располаже новим политичким актерима насталим из студентског покрета који је у неповољном изборном процесу збрисао штеточинску власт. Новонастала политичка структура располаже високим легитимитетом и ауторитетом, великим корпусом знања из многих области јавног живота, али и прилично скромним политичким искуством. Стање у много чему различито од странкама које су деловале претходних деценија. Сада, поред објективне тешкоће која произилази из различитих временских структура решавања бројних проблема, постоји и тешкоћа адаптације новог делатног субјекта у чијим  ће се рукама наћи политичка власт. У Србији се отвара нова позорница политичког која стоји у озбиљном дисконтинуитету са искуством из прошлих деценија. То је најмања цена подухвата обарања прошлог режима, али и једина отворена прилика да Србија стане на чврсто тле своје обновљене државности.</p>
<p>Србија данас има на располагању ретку изборну победу, заслужену скупштинску већину и изборни програм њене Студентске листе. Тај документ је прихватљив у својој програмској ширини, начелној јасности и довољној уопштености која омогућава општу сагласност победничког бирачког тела. Све остало припада блиској политичкој будућности у којој од једне атипичне опште ситуације треба крочити на неповратан пут ка стабилном поретку и добром управљању јавним животом. Ако је то задатак Српске листе и њених институција, онда постаје јасно да она има одговорнију и временски дужу мисију него што се могло претпоставити. Њен посао утемељења је сложенији и тежи од пуког прелаза ка професионалном политичком животу и његовим учесницима. После пораза једних који су јавну политику претворили у приватну ствар и других који су нестали у олуји злог времена, нови политички актери могу настати само из искуства нове српске политике.</p>
<p>За почетак, њу одликује посвећеност Уставу Србије и изборни програм који је у чврстој вези са њим. Све остало је ствар политичког процеса кога је немогуће сагледати у конкретним акцијама нових делатника. Те активности треба тек да се догоде, а оно што је неупитно јесте неочекивано успешан почетак. Зато, понајмање што се од заинтересоване и знатижељне јавности може затражити јесте добронамерно пружање шансе онима који су у три тешке године осветлали образ Србије.       </p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-sasvim-nova-istori/">Слободан Самарџић: Сасвим нова историјска ситуација</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Челић: Имовинска права Срба на КиМ систематски се крше, неопходна обнова аутономије Универзитета</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/celic-imovinska-prava-srba-na-kim-sist/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 12 Nov 2026 15:14:15 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107362</guid>

					<description><![CDATA[<p>Душко Челић (Фото: Видео принт)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/celic-imovinska-prava-srba-na-kim-sist/">Челић: Имовинска права Срба на КиМ систематски се крше, неопходна обнова аутономије Универзитета</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p class="lead storyMainLead">Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић каже да је више од милион катастарских парцела на Косову и Метохији било узурпирано и упозорава да правосудни систем привремених институција у Приштини не пружа делотворну заштиту имовинских права Срба. Оцењује да су захтеви дела професора за смену руководства Универзитета на ком ради легитимни и истиче да је обнова универзитетске аутономије неопходна за одбрану од притисака Приштине. Сматра да нова власт у Београду мора да заустави исељавање младих, сачува преостале српске институције и преиспита досадашњи ток бриселског дијалога.</p>
<div id="left">
<div class="boxLeft leftLatest mobileHide">
<div class="related-news news-tabs">
<p>Европска комисија у најновијем извештају указује на проблеме у заштити имовинских права Срба на Косову и Метохији, док се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици суочава са унутрашњим неслагањима и захтевима дела професора за смену руководства.</p>
<p><script type="text/javascript" src="//services.brid.tv/player/build/brid.min.js"></script></p>
<div id="videoBox-2905114" class="brid"> </div>
<p><script type="text/javascript"> $bp("videoBox-2905114", {"id":"34612","width":"600","height":"343","video":"2905114","autoplay":0,"shared":true});</script></p>
<div id="story-text">
<p>Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић каже да проблем узурпације српске имовине на Косову и Метохији траје од јуна 1999. године, након повлачења српских војних и безбедносних снага и масовног исељавања Срба. Истиче да је физичко насиље над српским становништвом праћено и одузимањем имовине.</p>
<p>&#8220;Негде од око два и по милиона катастарских парцела на Косову и Метохији, колико иначе чине целокупни катастар на тој територији, преко милион је, према подацима УНМИК-а, било узурпирано. То је негде преко 39 процената, дакле незапамћен обим узурпирања земљишта&#8221;, наглашава Челић.</p>
<p>Челић наводи да подаци УНМИК-а указују и на велики број уништених и узурпираних стамбених објеката. Упозорава да се, према његовој оцени, процес узурпације додатно убрзава након 2023. године, посебно услед пооштравања мера Приштине на северу Косова и Метохије.</p>
<p>&#8220;Према опет подацима УНМИК-а, негде 2007. године, још увек је било уништено више од 10.500 кућа, а више од 29.000 стамбених јединица је узурпирано&#8221;, истиче Челић и наглашава да је последњих месеци актуелно уништавање и узурпација српске имовине на Газиводама, у Косовској Митровици и Звечану.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>&#8220;Судови, уместо заштите, инструмент кршења права Срба&#8221;</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Говорећи о истраживањима представљеним у књизи &#8220;Голгота својине – заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије&#8221;, Челић каже да се сусреће са бројним спорним одлукама судова привремених институција у Приштини и специјализованих органа УНМИК-а. Оцењује да је положај Срба у погледу заштите имовине неупоредив са правном праксом у уређеним државама.</p>
<p>&#8220;Наишао сам и на отворено дискриминаторске одлуке. Не бих могао такво стање да поредим ни с једним стањем ни у једној уређеној земљи у Европи, а рекао бих и у свету&#8221;, наглашава Челић.</p>
<p>Челић указује да су Срби у заштити својих права упућени искључиво на правосудни систем привремених институција у Приштини. Сматра да тај систем не гарантује остваривање основних људских права, због чега је и заштита приватне својине изузетно отежана.</p>
<p>&#8220;Косовски судови данас веома често поступају не само неефикасно, него и отворено дискриминаторски када је реч о заштити имовинских права Срба на Косову и Метохији&#8221;, упозорава Челић.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>&#8220;Захтеви за смену руководства Универзитета легитимни, аутономија неопходна&#8221;</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Коментаришући захтев 24 професора за оставке руководства Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Челић оцењује да је реч о легитимном захтеву, у складу са слободом изражавања мишљења. Сматра да <strong><a href="https://www.rts.rs/vesti/izbori-2026/6074125/rik-nakon-ponovljenih-izbora-studentska-lista-osvojila-5301-odsto-glasova-ujedinjena-srbija-3898-.html">политичке промене у Београду</a></strong> охрабрују део академске заједнице да отвори питање одговорности универзитетског руководства.</p>
<p>&#8220;Вероватно у складу с овим политичким променама сада након избора, да се један број академске заједнице и охрабрио, да је то на крају крајева и у складу са слободом изражавања мишљења&#8221;, наводи Челић.</p>
<p>Сматра да се проблеми у функционисању Универзитета морају посматрати и кроз последице бриселског процеса, који, према његовој оцени, постепено смањује присуство државе Србије на Косову и Метохији. Указује на опасност од страначког утицаја на академске институције и нарушавања њихове самосталности.</p>
<p>&#8220;Вероватно је неко умислио да би трансмисија државе или државне политике могла да буде једна партија, једна странка, при томе регистрована у квазиправном систему Косова у Приштини. И наравно да у таквим околностима страда аутономија универзитета&#8221;, истиче Челић.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Обнова аутономије као одбрана од нових притисака Приштине</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Челић наглашава да Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици функционише у условима сталне правне несигурности и притисака Приштине. Оцењује да је успостављање пуне универзитетске аутономије један од најважнијих предуслова за очување те институције.</p>
<p>&#8220;Нама је аутономија преко потребна у сусрет ономе што нас чека. Општепозната је ствар да Универзитет у Косовској Митровици, односно Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, делује у изузетно тешким околностима, условима једне правне несигурности и неизвесности, константних притисака Приштине&#8221;, указује Челић.</p>
<p>Саговорник РТС-а упозорава да додатну опасност за Универзитет представљају прописи Приштине, укључујући такозвани <strong><a href="https://www.rts.rs/vesti/politika/5951810/izvestaj-casa-kim.html">закон о странцима</a></strong>. Сматра да би јачање самосталности академске заједнице омогућило ефикасније супротстављање могућим покушајима укључивања Универзитета у косовски правни систем.</p>
<p>&#8220;Мислим да би поновно успостављање аутономије универзитета било једно од значајних оружја у рукама академске заједнице тог универзитета у одбрану од онога што, нажалост, очекујемо, а то су нови притисци, системски од стране Приштине, да се универзитет, под знацима навода, реинтегрише у квазиправни систем Приштине&#8221;, наглашава Челић.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Кадровске промене и заштита КиМ</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Поводом најава Студентске листе о променама на руководећим позицијама у српским институцијама и преиспитивању њиховог рада, Челић оцењује да нова власт има легитимно право да води кадровску политику. Истовремено упозорава да свака одлука мора бити пажљиво одмерена како не би додатно угрозила положај српског становништва на Косову и Метохији.</p>
<p>&#8220;Лично мислим да би требало врло мудро и пажљиво промишљати сваки потез данас на Косову и Метохији. Не треба учинити ништа што би евентуално могло да погорша позицију нашег народа на КиМ&#8221;, истиче Челић.</p>
<p>Наглашава да је неопходно сачувати све што добро функционише у постојећим институцијама, али и променити лоше праксе. Сматра да сви који злоупотребљавају положај или врше притисак на запослене морају да сносе одговорност, уз посебан опрез због могућих нових потеза Приштине.</p>
<p>&#8220;Они који су учинили нешто што није допуштено, што је противзаконито, наравно да треба да одговарају. Наравно да не треба да буду на позицијама на којима би евентуално злоупотребљавали положај и вршили притисак на људе у различитим формама&#8221;, поручује Челић.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>&#8220;Зауставити исељавање младих и сачувати преостале српске институције&#8221;</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Говорећи о првим потезима нове власти у Београду према Косову и Метохији, Челић издваја заустављање исељавања младих као један од најважнијих приоритета. Указује да су недостатак перспективе и тешки услови живота и рада главни разлози због којих млади напуштају покрајину.</p>
<p>&#8220;Први је, ако је икако могуће, зауставити исељавање младих људи са Косова и Метохије. Данас они одлазе због недостатка перспективе, због тежине услова живота и рада. И мислим да би нова власт требало да се позабави тиме&#8221;, наглашава Челић.</p>
<p>Оцењује да досадашњи бриселски дијалог не доноси добре резултате ни за српску заједницу ни за положај државе Србије на Косову и Метохији. Указује да су здравство, образовање, Српска православна црква и поједине културне установе међу последњим преосталим институционалним ослонцима српског становништва.</p>
<p>&#8220;У том смислу њих треба по сваку цену сачувати, у смислу функционисања у правном систему Републике Србије. То је једини гарант њиховог опстанка. Тако, наравно, и нашег универзитета&#8221;, истиче Челић.</p>
</div>
<div id="sharer">
<div class="addthis_toolbox addthis_default_style fix clearfix">
<div class="social-icons">(<a href="https://www.rts.rs/vesti/politika/6081492/evropa-komisija-izvestaj-kosovo-metohija-dusko-celic.html">РТС, 12.11.2026</a>)</div>
</div>
</div>
<div class="box-video box-left box620"> </div>
</div>
</div>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/celic-imovinska-prava-srba-na-kim-sist/">Челић: Имовинска права Срба на КиМ систематски се крше, неопходна обнова аутономије Универзитета</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Душан Пророковић: Шта доноси смена политичке елите у суседству Србије</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorokovic-sta-donosi-smena-pol/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 Nov 2026 19:05:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107475</guid>

					<description><![CDATA[<p>© Sputnik / Маријана Колаковић</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorokovic-sta-donosi-smena-pol/">Душан Пророковић: Шта доноси смена политичке елите у суседству Србије</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="article__header">
<div class="article__announce-text"><strong>Практично, од расписивања председничких избора у Бугарској постојала је само једна дилема: да ли ће Илијана Јотова победити у првом или другом кругу гласања? Према истраживањима јавног мњења предност доскорашње потпредседнице била је убедљива, што је представљало логичну последицу расплета на претходним парламентарним изборима.</strong></div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__body">
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Напослетку, Илијана Јотова јесте победила у другом кругу гласања са 1,1 милион освојених гласова насупрот 750 хиљада њеног противкандидата, али је у првом кругу та разлика била свега 530 – 490 хиљада. Победа није била убедљива, а остварена је уз рекордно ниску излазност од 23% у првом и 28% у другом кругу, што даје опозицији у некој перспективи аргументе за причу о „крњој легитимности“ шефа државе.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<div id="1205612156-1205612158" class="article__block-anchor"> </div>
<h3 id="1205612156-1" class="article__h2"><strong>Радев преузео полуге моћи</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Када је реч о легалности, нова власт предвођена Руменом Радевима преузима све полуге моћи, што је свакако важно за стабилност политичког система, а може бити и веома значајно за регионалне балканске односе. Истина, новој власти не иде на руку и што је после полудеценијске хаотизације остало доста тога несређеног у самој Бугарској, а велики изазов су и турбуленције у међународном окружењу.</div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__block" data-type="social"><iframe id="odysee-iframe" src="https://odysee.com/%24/embed/%40Sputnjik.Srbija%3A7%2Fprorok-izbori-bugarska-jotova-13-11-2026%3A1?r=De7LQRoGVj1kLUvso1L7EmifKWYpxC5t&amp;autoplay=true" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Илијана Јотова је добро позната на Балкану, у политици је дуже од три деценије и прошла је све етапе у деловању, од страначког рада у Бугарској социјалистичкој партији до потпредседника државе. По узору на амерички систем, заједно са председником у Бугарској се бира и потпредседник. Наступајући у тандему са Руменом Радевим, Јотова је два пута побеђивала, 2016. и 2021. године и то доста убедљиво (иако су оба пута победе извојеване у другом кругу). Посматрајући из угла њеног досадашњег рада, као и прокламованих циљева Румена Радева, треба очекивати умереност у доношењу одлука и стрпљивост у њиховој реализацији.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<div id="1205612156-1205612162" class="article__block-anchor"> </div>
<h3 id="1205612156-2" class="article__h2"><strong>Притисак из Брисела</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Наравно, умереност и стрпљивост у данашњој европској политици нису на великој цени, од стране бриселске евробирократије и превише тога посматра се кроз призму вођења хибридног рата против Русије, па може бити разних већих или мањих притисака на ново руководство у Софији. Но, будућа дешавања у Европи не зависе искључиво од постављања ЕУ, у одређеном расплету чак не морају уопште зависити од ЕУ, па је зато и упитно колико ће било какви притисци донети икакав резултат.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Уосталом, резултат председничких избора још једанпут је потврдио да, у пуном смислу те речи, „тврдо“ прозападно оријентисаних бирача има око пола милиона, можда и још максимално толико може се мотовисати да у условима какве озбиљне кризе изађу на гласање.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Андреј Ђуров био је најбољи могући председнички кандидат ког је тај блок могао понудити, још је захватио и део некадашњих бриача ГЕРБ-а и напослетку завршио на поменутим „квотама“. Са становишта политичке социологије очигледно постоји проблематизовање односа ка ЕУ унутар бугарског друштва, мада у Бриселу о томе не желе да разговарају или се праве да то не виде. Пошто је тема непопуларна, нема ни адекватних истраживања која би допринела проналажењу одговора на питање због чега се то дешава?</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Поред лимитираних домета прозападно декларисаног блока, још две ствари се могу уочити. Прво, партија ГЕРБ која је „ведрила и облачила“ Бугарском деценију и по није имала свог председничког кандидата. Бојку Борисову није успело да пронађе кандидата кадрог да победи ни у претходна два изборна циклуса, када је председничке изборе дочекивао на власти. Први и последњи пут ГЕРБ је имао победника 2011. године, када је победио Росен Плевнелијев. Овде је нагласак на последњи пут, пошто је сада отворено може ли ГЕРБ уопште преживети опозициони статус.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Сва образложења о томе зашто нису имали кандидата просто су неубедљива, чак и за оне најшире „гласачке масе“. Овакав исход занимљив је због свеобухватног сагледавања узрока и последица настајања, трајања и нестајања балканских стабилократских режима. Као и разматрања процене шта ће иза њих остати? Како ће их историја запамтити?</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<div id="1205612156-1205612168" class="article__block-anchor"> </div>
<h3 id="1205612156-3" class="article__h2"><strong>Лом код Бојка</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Једноставно, није нормално да се овакви „ломови“ у бирачком телу одигравају тако кратко након губитка власти. За Бојка Борисова све ово је највероватније и прекасно научена лекција шта се може десити услед суштинског неразумевања „народног незадовољства“ и непостојања осмишљеног „плана Б“ за транзицију власти. Не тако давно, Борисов је свакако могао сам иницирати постепене промене, полако се удаљавати од извршних функција и препуштати руковођење неком другом, остављајући иза себе партију са солидним рејтингом и одличном инфраструтуром.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Друго, у великој мери изненађује одличан резултат Костадина Костадинова од 12,5%. Несумњиво, потенцијал Костадинова је и виши, у регуларним условима он би се равноправно борио да кандидатом прозападног блока, али за њега регуларних услова – нема.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Као антисистемски кандидат означен је за претњу „европским вредностима“ и тешко је описати ко га је све и како „саплитао“ током претходне две кампање за парламентарне изборе. На крају крајева, циљано су формиране и неке мање странке и интересне групе са задатком да му „откидају“ гласове. При томе, ове циљане активности против Костадинова нису иницијално потекле из Софије и бугарских политичких структура, тај посао су радили далеко озбиљнији „играчи“.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Упркос томе, показује се да незанемарљив део бирача подржава овакву политику, као и да је сам Костадинов умешно артикулише што јесте капитал за нека будућа гласања. Нарочито ако се има у виду да је део „антисистемских гласача“ отишао ка Румену Радеву још на прошлим парламентарним изборима.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Поред тога што су послужили за преузимање свих полуга моћи од стране нове власти (парламентарне већине), председнички избори у Бугарској наговестили су и нову расподелу снага на унутрашњој политичкој сцени. Та расподела вршиће се у наредним годинама, током трајања мандата новог премијера и нове председнице.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Но, показали су и да апатија у бугарском друштву и даље траје услед које је излазност била ниска, а и да нове власти немају много времена за предузимање конкретних мера, па је због тога фаворизована Јотова морала добро да се потруди за победу у другом кругу.</div>
<div> </div>
<div>(<a href="https://sputnikportal.rs/20261115/sta-donosi-smena-politicke-elite-u-susedstvu-srbije-video-1205612156.html">Спутњик, 15.11.2026</a>)</div>
</div>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusan-prorokovic-sta-donosi-smena-pol/">Душан Пророковић: Шта доноси смена политичке елите у суседству Србије</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Зоран Чворовић: Србија између Брисела и Москве &#8211; шта се може очекивати од нових власти?</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/zoran-cvorovic-srbija-izmedu-brisela/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2026 17:16:49 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107339</guid>

					<description><![CDATA[<p>Из врло кратког предизборног програма Студентске листе, у коме су ставови о спољној политици изложени тек у осмом по реду [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/zoran-cvorovic-srbija-izmedu-brisela/">Зоран Чворовић: Србија између Брисела и Москве &#8211; шта се може очекивати од нових власти?</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p class="p1">Из врло кратког предизборног програма Студентске листе, у коме су ставови о спољној политици изложени тек у осмом по реду поглављу, може се закључити да ће нова власт у Србији наставити да води исту политику према Русија коју су од 2022. године водиле и<span class="Apple-converted-space">  </span>владе напредњака и социјалиста. Та политика се у најкраћем своди на неувођење санкција Русији и поштовање интегритета Украјине.</p>
<p class="p1">То су, међутим, само предизборна обећања. Приликом њиховог  формулисања представници Студентске листе морали су свакако водити рачуна о ставу скоро 3/4 грађана Србије који се противе увођењу санкција РФ. С друге стране, будућа влада Студентске листе не би била ни прва нити последња која би прекшила предизборна обећања.</p>
<p class="p1">Међутим, у спољној политици је маневарски простор за промене ипак сужен, зато што је спољна политика умногоме одређена геополитичком позицијом земље. Ипак, извесне промене досадашњег спољнополитичког курса су могуће, па и у односима Србије са Русијом.</p>
<p class="p1"><img decoding="async" class="alignleft  wp-image-107340" src="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665.jpg" alt="" width="386" height="258" srcset="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665.jpg 542w, https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665-300x200.jpg 300w, https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665-150x100.jpg 150w, https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665-60x40.jpg 60w, https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665-36x24.jpg 36w, https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/11/img_9665-48x32.jpg 48w" sizes="(max-width: 386px) 100vw, 386px" />На могућност промена указују најпре поједини делови предизборног програма Студентске листе. Наиме, Студентска листа се залаже за убрзање евроинтеграција. Да ће приступање Србије ЕУ бити стратешки циљ нове владе, потврдили су после избора бројни кандидати Студентске листе. Остаје отворено питање како ће се ускладити жеља за убрзавањем евроинтеграције са ставом да се Русији не смеју уводити санкције, када Европска унија за убрзање приступних преговора од 2022. године захтева од Србије потпуну хармонизацију спољне и безбедоносне политике са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније.</p>
<p class="p1">С друге стране, увођењем санкција нова влада би не само изазвала незадовољство грађана, већ би довела у питање даље снадбевање Србије руским гасом. Све док Србија зависи од руског гаса тешко да ће се владе у Београду одлучити за санкције Русији.</p>
<p class="p1">Међутим, Србија је и за време Вучићеве владавине већ почела да ради на диверзификацији снадбевања гасом, а кандидати Студентске листе најавили су убрзан рад на проналажењу алтернатива руском гасу, од гаса из Азербејџана преко интерконекције са Бугарском, потом америчког ЛНГ из терминала у Александрополису, до изградње гасовода са Румунијом.</p>
<p class="p1">Једном речју, све се чини да се прекину енергетске везе Србије са Русијом, које су не само препрека за увоођење санкције Русији, већ и кључна економска претпоставка за мултиполарну спољну политику Србије. Када се та препоставка уклони, онда ће тек тада бити могућа потпуна подређеност Београда Бриселу.</p>
<p class="p1">Међутим, промене у односима Србије и Русије су могуће и без формалног придруживања Србије санкцијама ЕУ против РФ.</p>
<p class="p1">Отварање стечејног поступка против Алта банке сваако ће имати последица на економску сарадње две земље. Може доћи и до даљег пада спољнотрговинског промета између две земље.</p>
<p class="p1">Такође, није немогуће и да Србија потпуно усклади своју визну политику са ЕУ. То је за крај 2027. већ био најавио бивши министар Немања Старовић. Имајући у виду да је Црна Гора већ ускладила своју визну политику са политиком Уније, а исто најављује Молдавија, оннда није без основа претпоставка да истим путем може поћи и Србија под владом Студентске листе, која се залаже за убрзање евроинтеграција.</p>
<p class="p1">И најзад, неколико кандидата Студентске листе најавило је да ће нова влада Србије, за разлику од Вучићеве пасивне позиције, тражити од руске и америчке стране укључење у процес продаје НИС-а у циљу заштите интереса Србије. Русија до сада није прихватала такво учешће владе Србије, јер за њега и нема основа, пошто Гаспромњефт продаје под притиском санкција само свој већински удео у компанији НИС. Стога су мале шансе да Русија изађе у сусрет таквом захтеву Студентске листе. Остаје отворено питање шта ће у том случају учинити нова влада, нарочито када се има у виду помињање од стране кандидата са Студентске листе &#8220;резервног сценарија&#8221; за заштиту интереса Србије у случају НИС-а. Можемо само да нагађамо које би мере могао да садржи &#8220;резервни сценарио&#8221;. Да ли, између осталог, и увођење принудне управе од стране владе Србије у НИС-у, по бугарском сценарију?</p>
<p class="p1">Чини се да су у садашњим условима санкција ЕУ против Русије, те стратешког опредељења Србије да убрза приступне преговоре са ЕУ, постоје мале шансе за закључење дугорочног гасног уговора између Србије и Русије, што очекују представници Студентске листе.</p>
<p class="p1">Једно је сигурно, јасније представе о спољној политици Студентске листе могу се добити тек када буде изабрана нова влада, када се буде знао њен програм, а нарочито личност министра иностраних послова. Пошто Студентска листа није политичка партија, већ хетерогени и флуидни конгломерат стручњака, без чврсте партијске вертикалне организације, онда је сва прилика да ће министарства бити знатно самосталнија, нека врста личних феуда, него што је то могуће у партијској влади. Зато ће спољнополитички курс земље много зависити од личности министра. Притом се већ сада види да огромну већину чланова Студентске листе чине поборници бриселског курса. Због свега тога требало би са дозом резерве узимати русофилске и оптимистичке изјаве  појединих представника Студентске листе, пре свих Р. Саичића, јер оне могу имати функцију покушаја својеврсног анестезирања Кремља до формирања нове владе, њене политичке стабилизације и закључења новог краткорочног гасног аранжмана крајем децембра.</p>
<p>(<a href="https://ruserbia.com/politika/serbiya-mezhdu-bryusselem-i-moskvoj-chego-ozhidat-ot-novoj-vlasti/">руссербиа, 07.11.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/zoran-cvorovic-srbija-izmedu-brisela/">Зоран Чворовић: Србија између Брисела и Москве &#8211; шта се може очекивати од нових власти?</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Слободан Самарџић: Од Бриселског дијалога из 2013 Срби на КиМ не гласају слободно</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-od-briselskog-dija/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 12 Nov 2026 15:18:31 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107370</guid>

					<description><![CDATA[<p>Фото: Видео принт</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-od-briselskog-dija/">Слободан Самарџић: Од Бриселског дијалога из 2013 Срби на КиМ не гласају слободно</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><div class="ast-oembed-container " style="height: 100%;"><iframe title="Kako se promena vlasti oslikava na život Srba na Kosovu? | STAV DANA" width="1280" height="720" src="https://www.youtube.com/embed/SSQ3EdXzkbQ?feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div></p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/slobodan-samardzic-od-briselskog-dija/">Слободан Самарџић: Од Бриселског дијалога из 2013 Срби на КиМ не гласају слободно</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Отац Дарко Ристов Ђого: Свод српског неба</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/otac-darko-ristov-dogo-svod-srpskog-neba/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2026 17:11:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107336</guid>

					<description><![CDATA[<p>О. Дарко Ристов Ђого</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/otac-darko-ristov-dogo-svod-srpskog-neba/">Отац Дарко Ристов Ђого: Свод српског неба</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p class="p1">Негде сам схватио да шајкача није за мене део фолклора. Да је она оно прво што помислим када кажем &#8220;капа&#8221;. Јесмо ли икада размислили какав је тај народ, славни народ, у чијој народној ношњи оно основно &#8211; капа и панталоне &#8211; део су униформе које је регрут носио кући? Гледају ме понекад наши људи чудновато зашто када пада киша не ставим капуљачу, попут америчких бескућника, него идем по Фочи и по свим нашим градоцима и селима &#8211; носећи шајкачу? Зашто када окрећем педале или седим &#8220;у цивилу&#8221; међу пријатељима и родбином &#8211; носим панталоне &#8220;на брич&#8221;, када год то могу? Да ли су то само елементи фолклора којих нећу да се одрекнем &#8211; макар био чудак чак и за српску околину?</p>
<p class="p1">Не. То је мој начин да подсетим себе &#8211; сваки пут када ставим ту свету капу, колика је жртва свих српских поколења која су је носила, колико су величанствени Златибор, Шумадија, Морава, Мачва, Цер и Поцерина, Расина и Топлица, колико је диван био и остао српски сељак који се у трену претварао у ратника &#8211; а онда опет у сељака. То што нам је &#8220;мода&#8221; америчких бескућника постала визуелно подразумевана и &#8220;наша&#8221;, то што изглед туђег друштвеног талога узимамо за изглед себе &#8211; само је још једна од тужних слика савременице у којој нас културна окупација жели да претвори у нешто што нисмо. Моја шајкача и моје бричаре, моје чизме и опанци &#8211; ту су мене да подсете на то ко смо и шта смо, да ме опомену да не смем бити испод оних који су у шајкачи бранили Србију и ослободили све српске земље (и оне које су то у међувремену заборавиле). Кад ставим шајкачу на главу, ту сам да себи кажем да моја мера јесу и Степа и Живојин али и Милутин и Симо Драгаш, добровољац и стриц мога ђеда Владимира. И није ми непријатно да ме чудно гледају јер сваки тај чудни поглед савременог Србина човеку са шајкачом &#8211; упућен је своме претку а не мени.</p>
<p class="p1">Јер шајкача није капа него свод српског неба који држе борци са Брегалнице, Цера, Колубаре, Солуна и Кајмакчалана, свод који ти каже &#8220;дорасти до нас &#8211; породицом, животом, вером&#8221;. Срећан нам Дан победе! Царство небеско свим прецима погинулим да бисмо ми живели слободно. Србија је непобедива јер је Небеску Србију немогуће победити!</p>
<p>(<a href="http://@darkoristovdjogo">Телеграм канал о. Дарка Ђога, 11.11.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/otac-darko-ristov-dogo-svod-srpskog-neba/">Отац Дарко Ристов Ђого: Свод српског неба</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>О. Стеван Стефановић: Зашто дан победе, а не примирја</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-stevan-zasto-dan-pobede-a-ne-primirj/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2026 17:21:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107344</guid>

					<description><![CDATA[<p>I део &#160; Као народ посебно смо склони мишљењу да је тренутно искушење кроз које пролазимо најтеже, да су ова [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-stevan-zasto-dan-pobede-a-ne-primirj/">О. Стеван Стефановић: Зашто дан победе, а не примирја</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>I део</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Као народ посебно смо склони мишљењу да је тренутно искушење кроз које пролазимо најтеже, да су ова времена најстрашнија, а државне власти најгоре. Овакво мишљење било је доминантно последњих две стотине година.</p>
<p>Имали смо пандемију ковида и празне Цркве за Васкрс 2020. Данас, имамо рат у Украјини и претње глобалним, светским сукобима, претње светском енергетском кризом, инфлацијом, сиромаштвом, и на крају, претње да ће у западном свету доћи до несташица хране.</p>
<p>Међутим, да ли је наше време заиста најтеже?</p>
<p>Не морамо ићи у далеку прошлост. Вратимо се само стотинак година раније, на Васкрс прослављен на пример 1916. године.</p>
<p>1913. године Србија је била у Првом балканском рату, након Кумановске битке, највеће битке нашег времена, у којој је српска војска победила турску у јесен 1912. Следи пролеће на фронту и нови окршаји Срба и Турака.</p>
<p>Већ 1914. године, Васкрс је прослављен тријумфално. Први пут на ослобођеном Косову. Краљ Александар Карађорђевић, присуствовао је литургији у Грачаници и попут православних монарха из старине, причестио се заједно са епископима и свештеницима, директно из златног путира, који је сам даривао Грачаници. Ослобођени су Стара Србија, Косово и Метохија, Македонија и Рашка област. Одлуком великих сила српска војска је напустила своје положаје у Северној Албанији и на јадранској обали које је такође тријумфално ослободила. Национална свест и патриотизам били су на највећем могућем нивоу.</p>
<p>На насловној страни &#8220;Политике&#8221;, објављеној на Велики петак 1914. године писало је: <strong>„&#8230;и наше је васкрснуће почело драга браћо, и наш Ускрс ће  морати ускоро доћи. Ново жртвовано семе наше нације које су својим лешевима по Тракији, Маћедонији и Албанији посејала браћа наша, учиниће да скоро, можда и врло скоро и ми славимо потпун национални Васкрс&#8230;“</strong></p>
<p>Међутим, до васкрса се имало чекати, убрзо наилази и ново страдање&#8230;</p>
<p>Већ неколико месеци после тријумфално проведеног Васкрса 1914. године, Краљевина Србија бива нападнута од стране Аустроугарске монархије, након тога Русија објављује рат Бечу и тако почиње Први светски рат. Офанзива и окупација Краљевине Србије заустављена је у самом почетку. Српска победа у Церској бици представља прву победу савезника из Првог светског рата против Аустроугарске и Немачке. Након победе на Церу, следи и победа на Колубари, и након ових славних битака, страних војника није било у Србији све до октобра 1915. године.</p>
<p>Међутим, одмах по завршетку Битке на Сувобору, Србију напада још један, невидљиви непријатељ, као и данас. Био је то пегави тифус. Велика епидемија пегавог тифуса избија у Србији у зиму 1914. на 1915. годину. У Србији оболева пола милиона људи, а по званичним подацима умире око 150000, што је тридесет процената оболелих. Епидемија је контролисана онолико колико је здравствени систем у Краљевини Србији у ратом опустошеној држави то могао да учини. Епидемија је трајала од децембра четрнаесте до маја 1915. Када је епидемија достизала врхунац, дневно је умирало стотину лица.</p>
<p>Град Ваљево, био је затворен, претворен у болницу. Васкрс је слављен у карантинима, и здрави људи нису излазили из својих кућа.</p>
<p>Почетком октобра 1915. године из правца Новог Београда и Земуна почиње нова офанзива на Србију, аустроугарску и немачку војску од преко 800,000 људи предводи фелдмаршал Август Фон Мекензи, који се те 1915. године прославио победама на источном фронту. У исто време, јужну, источну и југоисточну Србију нападају Бугари, који продиру готово до Ниша, и онемогућују повлачење српске војске према Солуну, освајајући Скопље.</p>
<p> Петог и шестог октобра је бомбардован и сравњен са земљом Београд, на који је испаљено 30000 пројектила (33. пут у својој историји). У двадесетом веку биће бомбардован још три пута, од тога такође за Васрс 1944. и за Васкрс 1999. Од укупно 36 бомбардовања, шест пута је сравњен са земљом. И још увек постоји. Ниједан град на свету није претрпео толико разарања и страдања, а да је и даље ту. Ово чини Београд најлепшим и највећим градом на свету.</p>
<p>Седмог октобра непријатељи прелазе реке Саву и Дунав. Српска одбрана налазила се на положајима данашње Аде Циганлије. Код Небојшине куле искрцава се Осми аустроугарски корпус, браниоци Београда потискују освајаче у реку, али су непријатељи далеко, далеко бројнији, двадесет наших батаљона, напало је 130 непријатељских батаљона. Наших људи је било једва толико да покријемо фронт који се пружао на педесетак километара од Београда према Остружници и даље на запад. Резерве готово и да није било. Заједно са Београдом, нападнуто је и Смедерево.</p>
<p>Влада Србије се тада налази у Нишу, који је ратна престоница Србије још од 1914. Никола Пашић и министри сматрају да ће им се савезници придружити и одлучује да пружи максимални отпор окупатору. Уместо савезничке, француске војске, у Ниш стиже бугарска војска. Иако савезници још од септембра знају да се спрема напад Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, одлучују да нам не помогну. Један за другим, падају Шабац, Ваљево, Бугари освајају Пирот, Ниш, Лесковац. </p>
<p>Српска војска и народ избегавају опкољавање, повлаче се из Краљева на Косово и доноси се одлука о стратешком повлачењу кроз Албанију, ради спајања са савезничким војскама. Повлачио се и обичан народ, мајке са малом децом, чиновници, нешто француских и енглеских морнара који су учествовали у одбрани Београда.</p>
<p>Док се народ и војска повлаче ибарском долином, краљ Петар Карађорђевић је у Багрдану, код Јагодине, у првим линијама фронта. Бранио је одступницу српској војсци, са Павлом Јуришићем Штурмом и Трећом армијом, северну одступницу штити Живојин Мишић са Трећом армијом. Источни бок држе Друга армија и тимочка војска која је годину дана раније извојевала победу на Церу, предвођена Степом Степановићем. Повлачење није било стихијско, већ планско, између осталог, јер је војска чувала одступницу цивилима.</p>
<p>Српска војска и народ стижу до манастира Студеница. Студенички монаси узимају кивот са моштима светог краља Стефана Првовенчаног и повлаче се ка Косову са њим, као симболом српске државности. Ово није прво измештање моштију српског краља, првог из светородне династије Немањића. Током Кочине крајине у деветнаестом веку, Карађорђе тада као аустријски војник, прати мошти Стефана Првовенчаног у збег из Србије у Срем, у фрушкогорски манастир Крушедол. Ово је био и лични мотив Карађорђу. Када је подизао устанак против Турака, на заставе је ставио иконе Стефана Првовенчаног, показујући тиме да се не буни само против дахија, већ да обнавља српску државу, српску државност.</p>
<p>На седници четвртог новембра у Рашкој, влада доноси одлуку да нема капитулације, нема сепаратног мира, већ да је време да се војска повуче. Војвода Путник говори да је војска спремна за повлачење чак и преко Албаније. Регент Александар стиже на Косово и помишља, хоће ли се овде сломити и српска модерна држава, попут српске средњовековне. Штаб се повлачи постепено са народом, из Ниша у Краљево, па долином Ибра у Рашку, Косовску Митровицу и на крају у Призрен.</p>
<p>Након Призрена, српска војска и народ почињу повлачење преко Албаније у неколико колона. Од Призрена преко Албаније до Скадра, повлачиће се краљ, регент, влада, врховна команда и мањи део војске. Највећи део војске, кренуће из Пећи, преко Проклетија и Црне Горе, до Скадра. Последњи пут окупљена на Газиместану, попришту славне Косовске битке из 1389. српска војска се окупља тек на Крфу.</p>
<p>Када су Аустроугари били на само осам километара од Призрена, са последњим војницима повлачи се и стари краљ, сакривши своју круну у згради Призренске богословије.</p>
<p>Бранислав Нушић, сведок ових догађаја, каже да му је Пећ личила на гробницу, а да су улицама ходале сенке бивших људи. На улицама су гореле ватре, спаљивали су се поверљива документација и архиви. Пре напуштања отаџбине, српски војници су узимали по шаку своје земље и стављали је у недра, у џепове&#8230;</p>
<p>Степа Степановић се са Другом армијом повлачи долином реке Бистрице, пењући се на планину Чакор. Прелазе превој висок 1800 метара, при температури од минус двадесет. Планинских стаза нема, онај који би напустио утабани пут којим су војници пре њега прошли, умро би од смрзавања. Војска је очекивала помоћ од локалног становништва у планинама Црне Горе. Међутим, ова помоћ је изостала, једноставно, сељаци нису имали довољно хране ни за себе. И даље се војска пробијала и кроз народне збегове. Српски војници били су гладни, промрзли и уморни. Колона је била толико дуга, да је, по речима нашег највећег историчара, Милоша Ковића, у тренутку  када је чело стигло у Подгорицу, зачеље тек кретало из Андријевице.</p>
<p>Тада се борбе из Србије селе у Црну Гору, током пуна два месеца, две српске војске чувају оступницу, да би се главнина војске и цивила повукла. Једна под командом Живојина Мишића, друга под командом сердара Јанка. Врхунац отпора окупацији српског народа у Црној Гори био је у Бици на Мојковцу. Захваљујући овој победи српски народ и војска су успели да се повуку. У народу је остала запамћена изрека: &#8220;Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Ускрса на Кајмакчалану.&#8221;</p>
<p> Дрим је наша војска прешла преко чувеног Везировог моста, који је био залеђен и толико стрм, да су се војници четвороношке пели уз њега, са старим војводом Радомиром Путником, кога су војници носили. Током спуштања, коњи и војници су упадали у ледени Дрим. Људи су умирали, најпре од хладноће, али и болести, умора и глади. Планине су негостољубиве, нема заклона, а ни хране, поред оштре зиме Срби страдају и од заседа непријатељски расположеног локалног албанског становништва. У нижим пределима пада суснежица и путеви су мокри, а у вишим пределима снежни сметови су два метра висине. Опанака давно нема на ногама, људи умотавају ноге у крпе, говоре међу собом, ако не знаш где је пут, погледај где леже мртви српски војници. У најнепроходнијим деловима пута прелази се једва десетак километара дневно.</p>
<p>Током повлачења кроз Албанску голготу, у албанским и црногорским планинама животе је изгубило преко 20000 људи. Са војском и народом, Албанију је прешао и стари краљ Петар Карађорђевић, са воловима, колико је могло, а кроз планине пешке, као и регент Александар Карађорђевић, који се током пута и разболео и био је оперисан. Регент се никада није потпуно опоравио од преласка албанских планина. Као последица ових болести, чак и када је убијен у Марсеју, краљ је био тешко болестан и имао једва 49 килограма.</p>
<p>У граду Скадру где је била привремено смештена српска војска, избеглице и команда, нема хране коју су обећали савезници. Људи умиру од глади, свуда по улици су лешеви коња, војници се крију испод стреха од кише, сва врата су им затворена, капци на прозорима спуштени.</p>
<p>На Светом Јовану Медовском су први пут видели море, педесетак километара јужно од Скадра. Савезничка војска никада није стигла до Светог Јована Медовског, овај пут не својом кривицом. Због близине Котора, сваки други брод који је требало да уплови у залив, био је потопљен. Између осталих, и брод са четири хиљаде црногорских добровољаца који су дошли из Америке. Никада не можемо бити сигурни у број умрлих Срба у овој луци, умирали су ујутру, животи су се гасили крај угашених ватри, сахрањивани су у камењу или у чамцима који би били пуштани да се отисну у пучину.</p>
<p>Регент Александар тад у помоћ зове руског императора Николаја II Романова, пише му писмо 18. децембра. Николај му одмах одговара, дивећи се храбрости српске војске и народа и обећава му васкрс српске државе. Уз то, руски император прети савезницима да ће иступити из рата, ако се хитно не помогне српској војсци. Српска војска тако добија помоћ савезника, али много јужније, тако да сви крећу у још један марш, 240 километара даље, преко мочварног терена западне Албаније.</p>
<p>Једва четрдесетак километара пута је било проходно, остало су биле баруштине, војници су ходали кроз воду, блато и глиб. По сведочанствима војника, живи су ходили по телима умрлих другова, браће сабораца да не би газили у воду. Када су наишли на реку Мат, коју је требало да пређу, Срби су узвикнули: &#8220;Морава!&#8221; Подсетила их је на њихову реку, на њихов родни крај, понадали су се да су близу куће. У тешким боловима, заједно са својим војницима, реку је преко импровизованих скела прешао и Александар Карађорђевић.            </p>
<p>Последња колона српске војске, која се кретала трећим правцем повлачења била је Тимочка дивизија, међу којима је било и двојице мојих прадедова. Тимочани су у повлачење кренули заједно са регрутима, који још увек нису прошли ни војну обуку, голобрадим младићима од седамнаест година, међу којима је такође био мој трећи прадеда. Уз пут су пекли кожу са својих опанака и јели је да не би умрли од глади. Од тридесет и три хиљаде војника колико је кренуло овом, најопаснијом маршрутом, на Крф стиже једва једанаест хиљада људи.</p>
<p> У Валону српски војници улазе марширајући у две колене, под исцепаним заставама српске краљевине. Исцрпљени и уморни од марша, и овде, у последњој тачки албанске голготе Срби умиру. Сахрањивани су у песку, непосредно уз морску обалу. Временом, море открива посмртне остатке српских витезова и током 1916. и 1917. италијански војници их сахрањују у заједничку гробницу, спомен костурницу. У Другом светском рату ова костурница је уништена и данас нема ниједног трага српских гробова у Арти и Валони.</p>
<p>Умрли Срби су стављани на гомиле, које су биле више од просечне висине човека, а дуже од десет метара.</p>
<p>Из Валоне српски војници, њих готово 160000 долазе бродићима на Крф. Срби су евакуисани у периоду од 26. јануара до 5. априла, када је у италијански брод укрцан последњи српски војник. При доласку главнине српске војске на Крф, француски војници их дочекују свирајући српску химну, из хиљаде грла чује се: &#8220;<strong>Боже спаси, Боже брани, српског краља, српски род…</strong>&#8221; Француски војници плачу. Описујући српске војнике, савезнички официри говоре да су то више костури него људи, поједини од њих одрасли мушкарци у двадесетим и тридесетим годинама, тешки су између тридесет и четрдесет килограма. Они чији су животи угрожени, превезени су на острво Видо. Широм Крфа, направљено је 27 српских војничких гробаља. Крајем тридесетих година, ова гробља су есхумирана, а посмртни остаци су сахрањени на Виду.</p>
<p>На Крфу је умрло  7000 српских војника. Укупно, током албанске голготе, умрло је 77455 српских војника и око 140000 цивила.</p>
<p>На Крфу је 1916. прослављен  Васкрс.</p>
<p>Скривени међу стогодишњим маслињацима, уз топлу климу и редовну храну, после само неколико месеци, српски војници бивају потпуно опорављени. Тада настаје најлепша српска песма: &#8220;Тамо далеко&#8221;. Кнез Трубецки је написао тада да је препород српске војске обећавао и васкрс српске државе.</p>
<p>Опорављени, српски војници пробијају Солунски фронт, после само годину и по дана, улазе у своју домовину на Кајмакчалану, и ослобађају читав простор бивше Југославије. Прелазе у маршу 750 километара да би прославили Васкрс са својим породицама које нису видели четири године.</p>
<p>Када помислите да вам је тешко и да живите у најстрашнијим и последњим временима, сетите се својих прадедова и њихових подвига, без којих ни нас не би било.</p>
<p>Опростите нам, наши свети преци.</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-stevan-zasto-dan-pobede-a-ne-primirj/">О. Стеван Стефановић: Зашто дан победе, а не примирја</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Игор Ивановић: Свођење биланса напредњачке ере</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/igor-ivanovic-svodenje-bilansa-napred/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 10 Nov 2026 20:27:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107294</guid>

					<description><![CDATA[<p>Иако није прошло ни честитих месец дана од пораза СНС-а на републичким изборима, време је за подвлачење црте испод плодова [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/igor-ivanovic-svodenje-bilansa-napred/">Игор Ивановић: Свођење биланса напредњачке ере</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Иако није прошло ни честитих месец дана од пораза СНС-а на републичким изборима, време је за подвлачење црте испод плодова њихове владавине. Ипак су на власти скоро пуних 15 година, што чини више него довољан период за нужно испостављање коначног рачуна.</p>
<p>Посебно у оним кључним тековинама напредњачке власти, власти коју можемо идентификовати као епоху владавине Александра Вучића. Дакле, ово штиво ће покушати да буде прочишћено свих вредносних судова и сваког идеолошког погледа на ствари: једноставно ће бити побројане све лоше и добре стране у рачуници напредњачке владавине. Нека читалац потом сам сабира и одузима како би дошао до финалног скора.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Косово и Метохија</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>СНС је затекао стање у коме је режим Бориса Тадића политички дијалог о статусу наше јужне покрајине пребацио из Уједињених нација у окриље ЕУ – што је објективно била знатно неповољнија преговарачка позиција. Такође, затекао је стање у коме је 2011. године тадашњи шеф преговарачког тима Борко Стефановић приштинским властима предао надлежност над „матичним књигама рођених, венчаних и умрлих“ и документацију „РГЗ“ (Катастар).</p>
<p>У том пакету је Србија признала постојање печата Косовске царине и увела интегрисано управљање административним прелазима („IBM“), уз слободу кретања преко ових прелаза на основу личних докумената. Утврђен је механизам међусобног признавања диплома уз верификацију „Европске универзитетске асоцијације“. На крају је Србија признала право Приштини да учествује на регионалним скуповима под именом „Косово“, уз обавезну фусноту која се позива на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.</p>
<p>СНС режим је, 19. априла 2013. године, потписао „Бриселски споразум“ руком тадашњег премијера из редова коалиционе странке, Ивице Дачића. Споразум садржи 15. тачака. У тачкама седам, осам и девет потврђено је да на Космету постоји једна полиција („Косовска полиција“), као и да се припадници свих других српских безбедносних структура интегришу у ову косовску структуру. Овим споразумом је дефинитивно укинута засебност српске полиције на Космету и потврђено њено утапање у косовски систем.</p>
<p>У тачкама 10 и 11 дефинисано је да се и српски правосудни систем у потпуности интегрише у косовски правни оквир. У тачки 12 је зацртано да се организују локални избори у четири српске општине (Северна Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић) у сарадњи са ОЕБС-ом, али искључиво по косовским законима: тако су локалне власти на северу Космета формиране у оквиру приштинских надлежности.</p>
<p>Питања енергетике и телекомуникација из тачке 13 нису до краја решена овим споразумом, али је договорено да се разговори интензивирају и реше будућим споразумом. У тачки 14 Србија се обавезала да неће блокирати или на било који начин ометати европски пут Приштине, док је тачком 15 потврђено посредовање ЕУ око свих тачака овог споразума. Почетне тачке од један до шест говоре о формирању „Заједнице српских општина“, која би добила неке принадлежности на сопственој територији око образовања, здравства и просторног планирања.</p>
<p>До данашњег дана – дакле после 13 година – није формирана Заједница српских општина, нити се учинио било који помак на том пољу. Са друге стране Србија је – поред предаје надлежности у режији Борка Стефановића – предала косовским Албанцима и све преостале надлежности из Бриселског споразума.</p>
<p>Након потписивања Бриселског споразума неки представници напредњачко-социјалистичких власти најавили су нужност изгласавања посебног закона у Народној скупштини Србије којим би се све договорено у споразуму интегрисало у српски уставни и законски оквир. Ови гласови су убрзо заћутали и никада више ништа слично није помињано у јавности.</p>
<blockquote>
<p><strong>До данашњег дана – дакле после 13 година – није формирана Заједница српских општина</strong></p>
</blockquote>
<p>Другим споразумима из 2023. године договорене су нове обавезе Србије према косовском питању, 27. фебруара у Бриселу и 18. марта у Охриду, који се често заједно здружено идентификују као „Бриселско-охридски споразум“. Овим споразумима Србија се додатно обавезала на признавање косовских докумената и симбола попут пасоша, диплома и регистраских таблица. Такође се обавезала да не спречава пријем Косова у било коју међународну организацију.</p>
<p>Договорено је да Београд и Приштина размене „сталне мисије“ при својим владама уместо амбасада. Александар Вучић је био представник Србије у случају оба споразума и касније је изјавио да није потписао ниједан од њих. Међутим из ЕУ су му одговорили да ни Аљбин Курти није потписао, али да су их обојица прихватили – због чега ЕУ сматра да су ови споразуми обавезујући у целости. Паралелно са тим Србија је косовским Албанцима постепено предавала и позивни број, валуту, банкарски систем, пошту и електро-мрежу, као и место у међународном олимпијском комитету, контролу над језером Газиводе, итд.</p>
<p>Србија данас на Космету није задржала буквално ништа од својих државних ингеренција. Срби на Космету су дуго времена изложени прогонима и хапшењима на основу тајних потерница, док, заузврат, таква пракса према косовским Албанцима (или Албанцима уопште) не постоји на остатку српске државне територије.</p>
<p>Уставни Суд Србије је одбио да расправља о уставности „Бриселског споразума“ (последично и потоњих споразума) уз аргументацију да се ради о политичком а не правном питању. Одавде следи аргументација да Бриселски споразум не би требао да производи дејство у државном животу Србије, јер по Уставном суду није реч о државно-уставном питању. Многи угледни правници – попут академика Чавошког и професора Мировића – идентификовали су политику напредњачке власти на Космету као „велеиздају у вишеструком поврату“.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Однос према НАТО</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Доласком на власт напредњачки режим је затекао усвојени документ о војној неутралности Србије који је 2007. године донела „Народна Скупштина Србије“ у мандату владе Војислава Коштунице и председника Бориса Тадића под називом „Резолуција о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије“.</p>
<p>У тачки број шест проглашена је војна неутралност у односу на постојеће војне савезе све до евентуалног расписивања референдума по овом питању. Влада Александра Вучића 2014. године усваја први „Индивидуални акциони план партнерства“ са НАТО алијансом (ИПАП), чија израда је покренута 2011. године у епохи владавине Бориса Тадића, а који у јануару 2015. одобрава НАТО алијанса, чиме исти ступа на снагу.</p>
<p>Овај споразум се односи на војну и политичку сарадњу, безбедоносна питања, научно-технолошку сарадњу и дипломатске активности. Исте 2015. године, у епохи Вучићеве власти, Србија улази у СОФА споразум којим се на посебан начин регулише правни статус НАТО снага на њеној територији.</p>
<p>Следеће 2016. године Александар Вучић као председник државе потписује претходно усвојени „Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и НАТО организације за подршку и набавку“ (НСПО), којим се са НАТО алијансом дефинишу сарадња, подршка, логистика, набавка, одржавање, снабдевање и транспорт. У поменутом Споразуму се одређује право слободног пролаза и приступа НАТО опреме и људства кроз читаву Републику Србију.</p>
<p>Србија није потписала сличне споразуме или законе са другим војним савезом у којем доминира војска Руске Федерације, већ у ОДКБ има само статус посматрача. Србија од 2014. године редовно одржава заједничке вежбе са НАТО, од којих се најпознатија одвија на српској територији под називом „Платинасти вук“. Са другим војним савезом ОДКБ не постоји сличан третман, али Србија је одржавала трилатералне вежбе са Русијом и Белорусијом под називом „Словенско братство“, док то у 2022. години није стопирано.</p>
<p>Пропорционални однос војних вежби Војске Србије према чланицама ова два војна савеза креће се у релацији око четири према један у корист западног војног савеза. Неки западни аутори, попут Пола Тејлора или Мајка Караџиса, тврде како је Србија много ангажованија према НАТО војном савезу него што се о томе говори у јавности. Са друге стране Србија није учествовала у међународним мисијама под вођством НАТО алијансе нигде у свету.</p>
<p>Након доласка СНС-а на власт долази до велике реформе Војске Србије и набавке знатно модернијег наоружања. Претходна власт Бориса Тадића, оличена у војном министру Драгану Шутановцу, оставила је српску војску у катастрофалном стању, практично испод ивице могућности одбране земље. Данашње стање у Војсци Србије је неупоредиво са оним из „жуте“ епохе.</p>
<p>Набављено је шест авиона „МиГ 29“ од Русије и још четири иста од Белорусије. Затим су од Русије набављени ПВО систем Панцир-С1, четири борбена хеликоптера Ми-35М, пет транспортних хеликоптера Ми-17, противоклопни систем „Корнет“, осам борбених купола 32В01, 30 модернизованих тенкова Т-72МС и оклопна извиђачка возила БРДМ-2МС. Постоје озбиљне тврдње са високог места да је у Србији стациониран и ПВО систем С-300 који није враћен у Русију приликом једног претходног мирнодопског ангажмана – али за то не постоји званична потврда.</p>
<blockquote>
<p><strong>Након доласка СНС-а на власт долази до велике реформе Војске Србије и набавке знатно модернијег наоружања</strong></p>
</blockquote>
<p>Такође, Србија је у владавини Александра Вучића од Кине набавила беспилотне летелице СН-92А и СН-95, ПВО системе ФК-3 и HQ-17А и ракете СМ-400КГ. Сопствена војна производња је у Србији направила озбиљан напредак у овом периоду на више поља: рецимо, оклопна возила „Лазар 3“, „Милош“, „Милош-М“, „БОВ ОТ“ и „Застава НТВ“; ракетни и артиљеријски системи „Нора Б-52 М15“, „ПАСАРС-16“, „Огањ“, „РАЛАС“ и „АЛАС“; беспилотне летелице и дронови „Пегаз“, „Врабац“, „Комарац-1“, „Комарац-2“, „Гавран“, „ИКА-20“ и различити видови лутајуће муниције; аутоматска пушка „М 19“, пиштољи „ЕZ 9“ и „EZ 40“; као и производња велике количина муниције и експлозива, са акцентом на увођење нове артиљеријске муниције калибра 155 мм.</p>
<p>У истом периоду Србија се одлучила за набавку 12 нових француских борбених авиона марке „Рафал“ (уговор потписан 29. августа у Београду у присуству Макрона и Вучића), али без добијања изворног софтверског кода. На основу неких стручних тумачења, због тога Србија неће добити самостално управљање овим авионима, а њихова пуна употреба у случају неког сукоба зависила би од француске воље. Цена једног „Рафала“ је око 250 милиона долара, док је цена руског авиона „СУ-57“ – који је технолошки пандан овом француском борбеном авиону – око 50 милиона долара (цена руског „СУ-35“ је око 30 милиона долара, што значи да је Србија могла купити за исте паре скоро 100 ових авиона које је наумила да издвоји за „Рафале“).</p>
<p>У случају набавке било ког руског борбеног авиона подразумева се уступање изворног софтверског кода Србији, за разлику од француског искуства. Иако је један „Рафал“ пет пута скупљи од руског „СУ-57“, по многим стручним мишљењима „Рафал“ уопште није бољи ловац од „СУ-57“, посебно када се ради о конструкцији, маневарској способности и невидљивим карактеристикама. У скоријем сукобу између Индије и Пакистана у операцији „Синдор“ потврђено је обарање бар једног индијског „Рафала“ (неки извори говоре о три) помоћу кинеске ракете PL-15 чија цена не прелази милион евра.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Русија и санкције</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Србија у владавини Александра Вучића није увела санкције Руској Федерацији, по чему је јединствена на ширем европском тлу. Такође није вршила никакав прогон руских фирми, руских држављана или руске културе. Затим је задржала у свом етру руске државне медије, који су у Европској унији забрањени и санкцонисани, и није форсирала званични наратив држава ЕУ о догађањима на украјинском ратишту, већ се у медијском простору често могло видети и другачије тумачење.</p>
<p>Чак се може рећи да је медијска сцена у Србији била далеко најобјективнија по овом питању на читавом европском тлу, јер се само у Србији могло поштено сазнати какво је стварно стање на фронту. Ако изузмемо медије попут „N1“, „Нове С“ или <em>Данаса</em>, русофобије је било само у траговима на српској медијској сцени. Русија је све време продавала Србији гас по знатно повољнијим условима од уобичајене европске цене, између осталог и захваљујући томе што је Србија у напредњачкој ери изградила гасовод Турски ток на својој територији. Због такве цене гаса, између осталог, режим Александра Вучића успео је да привуче значајан део страних инвестиција у Србију.</p>
<p>Са друге стране – иако Србија није увела санкције Руској Федерацији – по сведочењу бившег америчког амбасадора Кристофера Хила за немачки <em>Франкфуртер Алгемајне Цајтунг</em>, већ од почетка његовог мандата 2022. године и уз његову директну асистенцију почиње координисана продаја српске војне опреме и муниције за потребе Украјине. Ова активност је ишла преко посредника из Пољске и Чешке, и трајала је три-четири године, што је потврдио и Александар Вучић за <em>Фајененшел тајмс.</em></p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Култура и историја</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Током напредњачке владавине, а за време мандата министарке Гордане Чомић, њено „Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог“, учествовало је у припреми „Закона о родној равноправности“ током 2021. године, који је усвојен у мају исте године. Овај закон је предвидео новчане казне у распону од пет хиљада до два милиона динара за физичка и правна лица у случају да не употребљавају „родно осетљив језик“.</p>
<p>Многи термини из родно осетљивог језика нису се никада природним путем употребљавали у српском књижевном језику или у свакодневној употреби српског језика. Овим законом је поништено важно правило српског језика да мушки род има неутрално значење. На пример, и у духу наше актуелне политичке ситуације, реч „студенти“ означава множину у којој су и особе мушког и особе женског пола, иако је изведена од именице мушког рода „студент“.</p>
<blockquote>
<p><strong>Остаје велика мистерија зашто је Србија, безмало једина у Европи, усвојила овај ригорозни идеолошки закон</strong></p>
</blockquote>
<p>Закон Гордане Чомић се није базирао на лингвистичким правилима, већ на идеолошкој представи о нужности повећане „видљивости“ жена. Због укидања спонтаности у српском језику и обавезног увођењу идеолошких појмова у говор, против овог закона су устали многи: „Матица српска“, „УКС“, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, србистичке катедре на „БУ“, медији и новинарска удружења, „СПЦ“, адвокатске канцеларије, политичке организације…</p>
<p>Након захтева за оцену уставности овог закона, „Уставни суд Србије“ је 2024. године донео одлуку о обустави истог до окончања поступка оцене уставности. Самим тим су до тог периода суспендоване и казнене одредбе из чланова 67-70.</p>
<p>Парадокс је у томе да у другим европским земаљама не постоје новчане казне (нити друге казнене одредбе) због граматичког облика у језику, већ само препоруке таквог типа. Остаје велика мистерија зашто је Србија, безмало једина у Европи, усвојила овај ригорозни идеолошки закон, посебно ако се узме у обзир да је приређен од стране особе која је постављена за министарку након избора где њена коалиција „Уједињена демократска Србија“ није успела да освоји ни један одсто гласова (0,95).</p>
<p>Напредњаци су кроз уста свог кандидата за градоначелника Београда, Александра Шапића, експлицитно обећали подизање споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у престоници, као и измештање „Куће цвећа“ са постојеће узурпиране локације на дедињској падини. Када је током кампање Шапић ово изјављивао у више наврата – Александар Вучић је ћутао.</p>
<p>Међутим, када је након победе на изборима за главни град, Шапић започео законску процедуру за реализацију сопственог програма, наишао је на директну опструкцију управо из редова СНС-а. Прво је лично Александар Вучић у изјави за бриселски портал <em>Политико</em> рекао да Брозови посмртни остаци неће бити измештени, као и да је Јосип Броз Тито део наше историје.</p>
<p>Такође су одборници СНС-а у Београду гласањем осујетили Шапићеву иницијативу за подизањем споменика генералу Дражи – што су потврдили опозициони одборници у градској скупштини. Тако је по ова два важна историјска питања остала иста ситуација као и пре увођења вишепартијског система у Србији.</p>
<blockquote>
<p><strong>Режим Александра Вучића је у четири наврата одбио да се у Народној скупштини Србије изгласа резолуција/декларација о геноциду над српским народом у НДХ</strong></p>
</blockquote>
<p>Режим Александра Вучића је у четири наврата одбио да се у Народној скупштини Србије изгласа резолуција/декларација о геноциду над српским народом у НДХ са акцентом на логор Јасеновац. Након првог одбијања бивша логорашица и тада народна посланица СПС-а у парламентарној већини СНС-а, Смиља Тишма као иницијаторка предлога, у сузама је изјавила да се овим одбијањем врши поновно убијање јасеновачких мученика. У слично време је Александар Вучић, у интервјуу за бошњачку Фејс ТВ, рекао да би званичном потврдом да се догодио геноцид над српским народом односи са Хрватима били поремећени у наредних 100 година.</p>
<p>На личну иницијативу Александра Вучића у „Алеји заслужних грађана“ на Новом гробљу у Београду сахрањен је прерано преминули Миодраг Мики Ракић, који је био директни координатор за откривање и изручење Радована Караџића и генерала Ратка Младића у Хаг, у времену мандата Бориса Тадића.</p>
<p>Александар Вучић је присуствовао комеморацији и сахрани Миодрага Ракића. Са друге стране, није био присутан ни на комеморацији, ни на сахрани генерала Младића у породичној гробници на Топчидерском гробљу. Има индиција да су постојали притисци са највиших ареса да генерал Младић буде сахрањен ван Србије, у Републици Српској, али је због чврстине генераловог сина Дарка, генерал ипак сахрањен у Београду, у гробници са несрећно страдалом ћерком Аном.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Литијум и Рио Тинто</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Историја односа између напредњачких власти и међународних рударских корпорација (са акцентом на британско-аустралијску компанију „Рио Тинто“) прилично је контрадикторна. Пре тога, ваљало би подсетити да званични односи између Републике Србије и „Рио Тинта“ датирају још из периода након смене Слободана Милошевића. Већ 2004. године тадашње српске власти издају „Рио Сави“, ћерки фирми „Рио Тинта“, права на геолошка истраживања у подручју Јадра.</p>
<p>Такође у периоду демократске владавине доноси се „Закон о рударењу и геолошким истраживањима“ (премијер Мирко Цветковић), где се у јавности отворено наглашава да је израду истог коришћен правни модел Демократске Републике Конго: најбогатије државе на свету по рудно-материјалним богатствима, са најнижом рудном рентом на свету, која је због тога званично на 176. месту од 187. држава по индексу развоја.</p>
<p>Због свега, овај наш закон убрзо добија незванични назив „колонијални“ закон, чији вазални капацитет напредњачка власт обогаћује у три наврата током своје владавине. Путем подзаконских аката, измена и допуна закона или уредби: децембар 2015. године, децембар 2018. године и април 2021. године. Тако државни институција „РГЗ“ губи права истраживања на територији Србије у име приватних корпорација којима се препуштају иста права; истражне радње аутоматски постају и дозволе за рударење; уводи се аутоматска експропријација земљишта које држава прогласи јавним интересом на основу захтева корпорација; области рударења постају по дифолту приоритет у односу на све друге локалне планове.</p>
<p>Највише оваквих истражних права – која аутоматски прерастају у права на рударење – издао је министар Александар Антић као кадар СПС-а, коалиционог партнера СНС-а у свим владама. А после њега, у истој министарској фотељи, напредњачки кадар Зорана Михајловић.</p>
<p>Онда је у нашој јавности израчунато да би од „Пројекта Јадар“ (Рио Тинто) на годишњем нивоу Србија добијала од рудне ренте око 16-18 милиона евра. Бар дупло више заради ФК „Црвена Звезда“ у сваком прелазном року. И то без икаквог ризика по народно здравље, док би у „Пројекту Јадар“ ризик за трајно загађење питке воде и уништавање животних услова на широком подручју Србије био огроман.</p>
<p>У Србији је било предвиђено ископавање јадарита на великим дубинама у земљи (руда састављена од литијума и бора), затим његова прерада на лицу места уз огромне температуре и производња борне киселине, као и одлагање канцерогеног отпада: све на једном месту. И то у подручју бујичних река и уз огромну потрошњу питке воде из Јадра, чиме би било угрожено све живо што ова река снабдева: људи, биљке, животиње, животна средина. Овакав ризик и потенцијално самоубиство није дозволила себи ниједна држава у модерној историји човечанства.</p>
<p>Под великим притиском јавности напредњачка власт је 2022. године прво званично објавила да напушта „Пројекат Јадар“ због огромних ризика и бесмислено мале користи. Посебно ако се узме у обзир да је корпорација „Рио Тинто“ на врло лошем гласу у свету, као и да је због несолидног поштовања еколошких стандарда отерана из неколико земаља.</p>
<p>Међутим, уз асистенцију Уставног суда (оног истог који је одбио да се изјасни о уставности Бриселског споразума), у име Владе Србије, министарка Дубравка Ђедовић Хандановић поново почиње реализацију „Пројекта Јадар“. Тако се и на овом примеру потврђује континуитет између „жуте“ и напредњачке политике на власти, а све у служби западних корпорација. Обе власти су вољно прихватиле да Србија постане европска депонија, и да се здравље грађана и животне средине у наредним деценијама стави под знак питања због оваквих пројеката и закона који их штите.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Референдум о промени Устава</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>У новембру 2021. године Ивица Дачић је, као коалициони партнер СНС-а, расписао референдум о промени Устава Србије у области правосуђа: начина избора судија и тужилаца у смислу измештања њиховог избора из Народне Скупштине Србије. Референдум је спроведен у јануару 2022. године и проглашен је његов успех – што је убрзо узроковало измену Устава Србије.</p>
<p>Том изменом тужиоци су стављени ван контроле законодавне и извршне власти, будући да су добили право да бирају чланове Високог савета судства на тајном гласању, односно да бирају сами себе. Потом су напредњаци преко такозваних ”Мрдићевих закона” покушали да делимично пониште ове промене, али су услед притиска из ЕУ на крају одустали да не иритирају Брисел, па је ситуација практично враћена на постреферендумско стање.</p>
<p>Излазност на референдуму је иначе била нешто испод 31 одсто уписаних гласача. Слободан Антонић је написао озбиљну студију о валидности референдума и доказао како је на свим бирачким местима где је опозиција имала посматраче против референдума гласала већина изашлих, у односу око 55 према 45.</p>
<p>Међутим, на местима без контроле опозиције испало је да је за референдум гласала већина у односу 85 према 15 – тако да је коначан број оних који су потврдили референдумско питање био око 60 одсто по званичним подацима. Свакоме са минимумом знања из математике и статистике јасно је да је овакав исход немогућ догађај.</p>
<p>Једноставно таква различитост између две категорије гласачких места је немогућа. Убрзо се сазнало да је излазност на местима где опозиција није имала контролу била огромна непосредно пред крај затварања бирачких места – што је било потпуно супротно дотадашњој традицији гласача напредњачке власти који иду на гласање у раним јутарњим часовима.</p>
<p>Неки су израчунали да је на овај начин најмање 400.000 гласова накнадно приписано потврђивању референдумског питања. Дакле, исход референдума је врло сумњив. Једино што није упитно је да је овим путем – уз директни притисак ЕУ – држава Србија изгубила контролу над делом сопственог правосудног система и створила у оквиру сопственог административног ткива „државу у држави“, за коју упућени људи тврде да је под директном контролом сорошевског апарата.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Јавност и медији</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>У почетном периоду своје власти СНС је успоставио неки облик патриотског наратива у јавности, који је у „жутој“ аутократији Бориса Тадића био забрањен или крајње непожељан. Тако смо могли чути о јунацима са Кошара и Паштрика. У медијима су се појавили и многи интелектуалци из национално-суверенистичког миљеа, који су донели освежење у односу на сорошевски наратив западног НВО сектора, који је преплавио јавни простор у епохи Бориса Тадића. Управо је у његовој епохи скована парола како „ЕУ нема алтернативу“, која је постала борбени поклич „жуте“ Србије.</p>
<p>Међутим, како је време пролазило тако се и код Александра Вучића клатно утицаја полако померало према НВО сектору. Већ после пар година постаје јасно како се све српске владе  на чији састав је недвосмислено лично утицао Вучић – већински састоје од кадрова из сорошеве радионице или од давоских курсиста.</p>
<p>Како је време пролазило, тако су патриотски (или проруски) кадрови бивали потиснути на маргине. Патриотски корпус је Вучићу служио само као бедем у јавности – посебно у медијима – једино у циљу заштите од евентуалних напада, или у циљу директне промоције његовог постмодерног култа.</p>
<p>Добрим делом и као алиби којим би се умиривало већински патриотско напредњачко гласачко тело. Патриотски кадрови углавном нису били постављани на министарска места или на нека друга места од утицаја, али су заузврат добијали редовне новчане апанаже за подршку Вучићу у јавности. Када је Вучић покушао да у медијима од сорошеваца или других НВО кадрова направи исти штит који ће га бранити – доживео је потпуни дебакл услед безличности и необразованости овог круга. Зато је поделио улоге: патриоте иду у медије за паре, а НВО сектор иде у највишу извршну власт, како се обавезао Колективном западу.</p>
<p>Најупечатљивији пример ове кадровске политике је Ана Брнабић, која је премијерској функцији била најдуже у српској историји. Основна препорука у њеној каријери је била чињеница да је пре тога радни век провела једино у НВО сектору, односно у НАЛЕД-у и УСАИД-у (Америчка агенција за међународни развој).</p>
<p>Такође је опредељујућа чињеница била да се она јавно декларише као особа хомосексуалне оријентације, што је свакако велики плус у очима бриселске бирократије. Из невладиног сектора или идеолошких кругова блиских њеном утицају директно долазе и многи други истакнути министри напредњачких влада: Синиша Мали, Кори Удовички, Гордана Чомић, Зорана Михајловић, Ирена Вујовић, Марко Ђурић, Јадранка Јоксимовић, Дубравка Ђедовић Хандановић, и слично.</p>
<p>И други полазници разних НВО курсева су добили висока намештења: Јелена Милић је постала амбасадорка у Хрватској, Веран Матић је постао специјални изасланик Александра Вучића, а Сузана Васиљевић је постала Вучићева саветница за медије и вероватно његов најближи сарадник. Куриозитет је да је Васиљевићева, некада у пословном односу са Би-Би-Сијем („BBC“), снимила 2005. године документарни филм „Сребреничка сећања“ који је био на фреквенцији западног наратива о сребреничкој трагедији.</p>
<p>Вучић је, такође, напунио владајућа места претходним високим „жутим“ функционерима: бивши председник ДС Драган Шутановац је постао амбасадор Србије у САД; потпредседница ДС-а и заменица председника странке Гордана Чомић је постала министар, а друга потпредседница Јелена Триван је постала директор најозбиљнијих државних предузећа; члан председништва ДС-а Горан Кнежевић је постао министар у две напредњачке владе, а Радослав Милојчић Кена је дрес високог функционера ДС-а заменио дресом СНС-а истог ранга, као и Горан Весић. Александар Шапић је био председник Градског одбора Београда у ДС-у, а испред СНС-а је постао градоначелник Београда.</p>
<p>У време Бориса Тадића било је пар неуспешних покушаја организовања геј-парада. Отпор становништва је био велики и атмосфера је била наелектрисана. Међутим, у епохи Александра Вучић јавност је анестезирана по овом питању, геј-параде су престале да се одржавају у једном дану и прерасле су у „ЛГБТ недеље”, постајући тако наша новокомпонована традиција. У исто време док је демонстрирао надмено негодовање према овим манифестацијама, Вучић је одобравао њихово одржавање и заштиту на улицама.</p>
<p>Трагикомичан је догађај из септембра 2022. године, када је Боеград по први пут у својој историји посао престоница европског хомосексуализма у оквиру такозваног ”Европрајда”. Тада је Александар Вучић последњег дана августа месеца изричито рекао да ће овај догађај бити отказан због безбедоносних разлога. Већ 13. септембра МУП званично забрањује планирану шетњу Београдом. Међутим, истога дана се оглашава амерички амбасадор Кристофер Хил и поручује да ће шетња бити одржана. Четири дана касније, 17. септембра, „Европрајд“ је одржан, скупа са планираном шетњом београдским улицама.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Проблем криминала</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>У „жутој“ епохи корупција је постала отворено видљива и ово је био један од разлога што је народ казнио ДС и њене притоке, избором напредњака на власт. Сви су очекивали промену овакве неславне и понижавајуће праксе. Није прошло много времена да грађани схвате како корупција не само да није смањена, него се осетно повећала.</p>
<p>Дакле, код напредњака није било речи о дисконтинуитету, већ о појачаном континуитету корупције, која је убрзо прерасла у рекет према грађанима. По први пут у историји српске државе уведена је пракса да се наплаћује издавање оне документације која је законом гарантована. Посебно је ово постало очигледно у издавању услова и дозвола у оквиру урбанистичког сектора града Београда. Иако се радило о тешким кривичним делима изнуде у име државних органа – иако је ова незванична тарифа била свима позната – тужилаштво и полиција су ћутали скоро 14 година.</p>
<p>У почетном периоду напредњачке власти изгледало је како ће тешки криминал и крвави обрачуни нарко картела нестати са београдских улица. Већ од настанка клана Вељка Беливука и његових злочина свима постаје јасно да је криминал у Србији постао још свирепији, као и да се поново уплео у сам државни врх (код „жутих“ је Земунски клан имао овакав статус).</p>
<p>Управо су медији који су били лојални Александру Вучићу извештавали о улози напредњачког министра полиције Небојше Стефановића у прислушкивању председника Вучића, а неки чак и о организовању потенцијалног атентата на њега у режији кавачког нарко картела из Црне Горе (преко њихове београдске експозитуре Вељка Беливука).</p>
<p>Такође смо, на истом месту, могли да сазнамо да је највиши функционер СНС-а Славиша Кокеза имао „приватну царину“ у Србији, као и да је преко те царине присвојио нешто преко 600 милиона евра.</p>
<p>Вероватно да је најмучнији утисак о тесној вези државног врха и криминалних гангова било је такозвано „убиство у бурету“, када се усред елитног београдског ресторана на Сењаку одиграло убиство, да би потом – према извештајима медија, које адвокатски тим окривљеног покушава да судски оспори – начелник београдске полиције Веселин Милић био саучесник у покушају прикривања овог убиства и уништавања леша у бурету насутом бетоном и киселином. Додатну ноту скандалу даје чињеница да је господин Милић између 2018. и 2020. године био званични саветник председника Србије Александра Вучића за борбу против корупције и криминала.</p>
<p>Ипак, најупечатљивија симболика спреге између врха напредњачке власти, хулиганске културе и криминалних елемената било је шаторско насеље у строгом центру престонице, колоквијално названо „Ћациленд“. Успомена на ово ругло у коме су за лепе паре даноноћно дежурали криминалци свих фела, остаће занавек у српском језику као метафора за пропаст и срамоту.</p>
<p>Ниједна власт у српској историји – колико год да била кукавичка – није дозволила себи да почива првенствено на заштити особа чија естетика већ на први поглед јасно указује о каквом се слоју друштва ради. Узалуд снажни мишићи и мрки погледи, узалуд тетоваже по телу, узалуд „хиљаде склекова и трбушњака“, узалуд приватне војске наоружане до зуба, узалуд стотине милиона евра: поразио их је обичан српски човек наоружан само хемијском оловком.</p>
<h3> </h3>
<h3><strong>Плодови власти</strong></h3>
<p>&nbsp;</p>
<p>Све у свему, ово су неки од најзначајнијих плодова из епохе Александра Вучића. У овој прилици, обавезно се мора нагласити како су напредњаци, када су дошли на власт затекли празну касу и очајно стање у државним финансијама, након катастрофалног периода „жуте“ епохе на власти. Није им било лако јер су политички лакардијаши попут Божидара Ђелића и Мирка Цветковића оставили пустош иза себе. Треба рећи и да иза Српске напредне странке остаје значајно развијенија саобраћајна инфраструктура, која се пре свега огледа у изградњи ауто-путева и брзих саобраћајница, као и брзе пруге која ће пре краја године повезати Београд са Будимпештом.</p>
<p>Такође, ако изузмемо недостатак озбиљних еколошких норми у Железари Смедерево и у РТВ Бор, поштено би било рећи да је Александар Вучић решио ова два велика проблема у државном буџету тиме што је на кинеској страни пронашао стабилне инвеститоре. Не само да Србија више није морала да из буџета финансира ове два велика губиташа – као и не само да су сачувана радна места у Смедереву и Бору – него је српски буџет почео да се сваке године пуни од извоза.</p>
<p>Што се тиче идеологије, на унутрашњем плану, напредњаци су наследили авнојевски наратив из владавине Бориса Тадића, као и еврофанатизам на спољном плану. Вероватно је да су нешто морали да жртвују како би се држава стабилизовала. Али је данас сасвим очигледно и да су пристали да испуне нека неславна обећања према Колективном западу која су дали пре доласка на власт. Није им узалуд Брисел честитао на победи пар сати пре затварања биралишта.</p>
<p>Остаће у колективном памћењу и слика многих народних посланица из редова СНС-а, чија естетика надограђена хирушким ножем и силиконским садржајем, као и накићена некултурно скупом „Шанел“ шминком и „Луј Витон“ ташнама, неодољиво подсећа на свет елитних старлета.</p>
<p>Остаће у сећању и армија штанцованих „неутралних аналитичара“ искованих у СНС-радионици, уредно дневно распоређиваних по скоро свим медијским програмима, и потписиваних у име неких фантомских центара, института и организација које заступају. Остаће и горак укус због очигледног баснословног богатства многих напредњака који су се званично издржавали само од државне плате. Одакле њима станови од пола милиона или милион евра, одакле толико некретнина у власништву, одакле аутомобили од пар стотина хиљада евра, одакле сатови од неколико десетина хиљада евра – када су сви званично били државни службеници?</p>
<blockquote>
<p><strong>Остаће у сећању и поплава примитивизма која је у напредњачкој ери запљуснула јавни простор</strong></p>
</blockquote>
<p>Остаће у сећању и поплава примитивизма која је у напредњачкој ери запљуснула јавни простор. Никада критеријуми понашања медија и критеријуми јавног говора лица која представљају државу нису били тако ниски као у време Александра Вучића, што је нарочито дошло до изражаја у контрасту са епохама Војислава Коштунице и Бориса Тадића, које су у том смислу биле битно другачије.</p>
<p>Дакле, поштовани читаоци, ово би били вероватно најважнији плодови Вучићеве власти, како горки, тако и слатки, а пошто је велика вероватноћа да смо неке пропустили да поменемо, будите слободни да нас допуните. Треба увек понављати да не постоји власт која је само добра или само лоша: једино је важан коначни рачун. Онда када се сабирају сви плусеви и сви минуси. Онда када се подвлачи црта. Шта ви мислите поштовани читаоци: да ли је Вучићева „напредна“ епоха континуитет или дисконтинуитет у односу на Тадићеву „жуту“ епоху? Да ли је у Србији и даље владајући авнојевски дискурс, а на спољном плану политика да „Европска унија нема алтернативу“? Или се можда значајно скренуло са тих слепих колосека?</p>
<p><em>Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.</em></p>
<p><em>(Нови Стандард/<a href="https://iskra.co/reagovanja/igor-ivanovic-svodjenje-bilansa-naprednjacke-ere/">Искра, 10.11.2026</a>)</em></p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/igor-ivanovic-svodenje-bilansa-napred/">Игор Ивановић: Свођење биланса напредњачке ере</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Александар Ћорац: Бичеви власти на Универтитету у Косовској Митровици &#8211; &#8220;Српска листа&#8221; универзитет третирала као своју играчку</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/aleksandar-corac-bicevi-vlasti-na-uni/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 09 Nov 2026 16:16:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=107210</guid>

					<description><![CDATA[<p>Читајући одговор Ректорског колегијума Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ) (овде) на Петицију којом се захтева [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/aleksandar-corac-bicevi-vlasti-na-uni/">Александар Ћорац: Бичеви власти на Универтитету у Косовској Митровици &#8211; &#8220;Српска листа&#8221; универзитет третирала као своју играчку</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Читајући одговор Ректорског колегијума Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ) (<a href="https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-univerzitet-severna-mitrovica-politicki-uticaj/33891626.html">овде</a>) на Петицију којом се захтева оставка руководства УПКМ (<a href="https://www.rts.rs/vesti/drustvo/6076225/univerzitet-u-pristini.html">овде</a>), запитао сам се да ли ми радимо у истој установи?</p>
<p>Одговор нећу разматрати парцијално, већ ћу покушати да дам један пресек стања, са узроцима који су до тог стања довели и предлогом како да, на добро Универзитета, из ове пат позиције изађемо.</p>
<p>Након политичких промена 1988/89.г. Универзитет у Приштини од центра заступања националних интереса Албанаца, није постао темељ националних интереса српског народа, већ нажалост бастион власти у Београду и локаних косовско-метохијских (СПС) моћника. Патриотско бусање у груди углавном је, још тада, почело да буде заштита за прикривање различитих материјалних интереса, препакивање диплома, спорне докторате и сличне марифетлуке. Од тадашњег именовања &#8220;лажног цара&#8221; Радивоја Паповића, за ректора, пракса је до данас остала иста, само је свака следећа власт све више сасецала аутономију Универзитета у Приштини, који је у међувремену услед прогона постао &#8220;са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ)&#8221;.</p>
<blockquote>
<p> Одговорно стојим иза тврдње да ни један ректор од 1989. до данас није изабран без мањег или већег уплитања власти. Где нас је то довело, видимо сви, само је питање колико смо то спремни да признамо</p>
</blockquote>
<p>Од тада па до данас притисак власти је само јачао, а самосталност Универзитета континуирано слабила. Политика београдских и локалних центара моћи је све чвршће заривала канџе у Универзитет, повремено попуштајући стисак у зависности од политичких процена, свести носиоца власти и стања на Универзитету. Тако су значај и позиција УПКМ полако венули док се инфилтрација политике све више појачавала. Одговорно стојим иза тврдње да ни један ректор од 1989. до данас није изабран без мањег или већег уплитања власти. Где нас је то довело, видимо сви, само је питање колико смо то спремни да признамо.</p>
<blockquote>
<p>Српска листа је УПКМ схватила као своју играчку, па се тако и понашала. Инфилтрирала се у све поре УПКМ и контролисала га у правцу својих политичких интереса и личних интереса појединих њених чланова</p>
</blockquote>
<p>Све је кулминирало последњих година, када су Српска листа и њени чланови преузели потпуну контролу над УПКМ. Ни један члан ректорског, као ни деканских колегијума, није могао бити именован, а да то није на неки начин &#8220;политички&#8221; одобрено. Српска листа је УПКМ схватила као своју играчку, па се тако и понашала. Инфилтрирала се у све поре УПКМ и контролисала га у правцу својих политичких интереса и личних интереса појединих њених чланова. </p>
<p>Тако је УПКМ, корак по корак, отет од наставника али и од народа којем треба да служи. Нажалост, највећи део наставника прихватио је ово као нормалност и, вођен личном незаинтересованошћу или логиком личне користи, пристајао на моралне и професионалне компромисе. На једном Наставно-научном већу Медицинског факултета, 2015.г. тадашњи декан је како би прикрио своје малверзације, поднео 30-ак фалсификованих решења да се о њима гласа. Сви смо знали да су фалсификована, али је против гласало само нас 10-ак од 127 чланова већа. Значи мање од 8%. Остали су тврдили да су морали или су само погнутих глава ћутали. Вероватно налазећи у себи низ лажних оправдања за своје саучествовање. </p>
<p>(више овде: <a href="https://www.youtube.com/watch?v=tfw6S38NKyM">https://www.youtube.com/watch?v=tfw6S38NKyM</a> )</p>
<p>Као резултат свега тога Универзитет се данас налази ту где јесте.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" src="https://www.nspm.rs/images/stories/00/jedin4/1/2/1/0502foto-sajt-univerziteta-e1770125707283-1000x560.jpg" alt="" width="520" height="291" /></p>
<p>Професоре Арсића и Боранијашевића доживљавам као пријатеље. Проф. Боранијашевића знам још од студентских дана, а проф. Арсића већ деценију и по, и имао бих о њима доста тога лепог да кажем, али ме то није спречило да потпишем петицију којом се тражи њихова оставка, јер су као ректор и проректор одговорни пошто су прихватили политичку контролу која је успостављена на Универзитету, али прави извршиоци недела према нама &#8220;неподобнима&#8221; били су декани.  У првој верзији Петиције коју смо поднели, уз ректора и проректора тражена је оставка и свих декана. Није ми јасно због чега је тај део избачен.</p>
<blockquote>
<p>Декани и поједини продекани су били &#8220;бич власти&#8221; и због тога морају, за почетак, да поднесу оставке. Сви остали чланови ректорског колегијума су били саучесници, и зато сматрам да и они треба да урадите исто</p>
</blockquote>
<p>Ујутру, на дан подношење Петиције, имао сам раније заказани састанак, око текућег пројекта на факултету (са незаконито изабраном) деканицом мог факултета.  Професорица Татјана Новаковић је ненадано почела да ми се правда, после више година мог прогона у којем је активно учествовала, како она није члан ниједне странке, како је она само стручно лице и слично. Био сам запањен брзином одрицања од дојучерашњих &#8220;пријатеља&#8221; и наредбодаваца. Али тако увек бива са полтронима. Мој прогон је покушала да припише политичарима, а одговорност за последњи у низу захтева да ми &#8220;спакује&#8221; отказ, пребацила је на Немању Бишевца тзв. саветника ректора и на ректорат. Тврдила је како она то није послушала и како ништа није предузела, не знајући при томе да ја већ имам доказе о свему што је предузимала, и да ће са тим морати да се суочи пре или касније, пред надлежним институцијама.  </p>
<p>Сличних ситуација је било и на неким другим факултетима на УПКМ. Декани и поједини продекани су били &#8220;бич власти&#8221; и због тога морају, за почетак, да поднесу оставке. Сви остали чланови ректорског колегијума су били саучесници, и зато сматрам да и они треба да урадите исто. </p>
<p>При крају нашег разговора деканица ми је рекла да она &#8220;нема за шта да се каје&#8221; одговорио сам јој: &#8220;Ако се стварно не кајете то није због тога што нисте учинили ништа лоше, напротив, починили сте пуно прекршаја и моралних и законских. Ви се не кајете зато што немате ни образ ни срам&#8221;. Прешла је преко тога као да сам је частио баклавом у локалној посластичари.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" src="https://www.nspm.rs/images/stories/00/jedin4/2/10/images.jpg" alt="" width="520" height="297" /></p>
<p>Они који су олако до сада прихватали диктат &#8220;наших&#8221; моћника, колико сутра биће спремни да прихвате и диктат власти из Приштине. То се показало и када су управе факултета и ректората, уједињени са локалним политичарима, наметали наставницима и сарадницима услове да се региструјемо као &#8220;странци на Косову&#8221;. Tо је само једна у низу грешака које сте правили, а у свом саопштењу сте их прећутали.</p>
<blockquote>
<p>Само слободан, стабилан и достојанствен Универзитет, који обавља своју основну улогу, а то је да сведочи истину, моћи ће да буде ослонац нашем народу на КиМ у тешким данима који следе</p>
</blockquote>
<p>После овог и оваквог саопштења ректорског колегијума чини се да се ни други декани који су поступали незаконито не кају. Не заборавите колеге, покајање је основ за опрост. За све наведено у Петицији ви нисте једини кривци, али јесте кривци, нека ваше оставке буду почетак пута ка уклањању спољних утицаја са нашег универзитета. Управо политички утицаји допринели су томе да Универзитет изгуби улогу окоснице отпора рушењу српског националног интереса на КиМ. </p>
<p>Само слободан, стабилан и достојанствен Универзитет, који обавља своју основну улогу, а то је да сведочи истину, моћи ће да буде ослонац нашем народу на КиМ у тешким данима који следе. </p>
<p>Оно за чим Срби на КиМ вапе су правда и слобода, јер су у постојећем политичком оквиру оне недостижне. А да се не лажемо, ни раније није било много другачије. Сада је само доведено до перверзних граница. Само Универзитет чији идеали су засновани на слободи, правди и поштењу, моћи ће да покуша да нашем народу на КиМ, али и у остатку Србије, помогне на путу националног опоравка, освешћења и отрежњења.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" src="https://www.nspm.rs/images/stories/00/jedin4/2/10/images%20(1).jpg" alt="" width="520" height="520" /></p>
<p>Универзитет може опстати само уколико општа парадигма о УПКМ буде потпуно промењена, уколико УПКМ буде дефинисан као установа од посебног националног значаја и уколико иза нас стане целокупна стручна и научна заједница Србије, а пре свега тога, ако ми запослени на УПКМ личне и материјалне интересе подредимо националним. Крајње је време.</p>
<blockquote>
<p>Не тражим од вас ништа на шта ни сам не бих био спреман.  2012. године био сам продекан, и чим сам видео којим путем иде управљање факултетом, а то је овај пут који сте ви толерисали, поднео сам оставку.</p>
</blockquote>
<p>Ваше оставке први су корак у том правцу…</p>
<p>Поштовани декани, кријете се иза ректора и проректора, а главни извршитељи и бичеви Српске листе крију се међу вама. Ако је све што сте навели у одговору на Петицију тачно, ви стварно немате чега да се плашите, организујете слободне изборе на универзитету и бићете опет изабрани за декане. Проверите свој мандат ако верујете у себе.</p>
<p>И да вам напоменем. Не тражим од вас ништа на шта ни сам не бих био спреман.  2012. године био сам продекан, и чим сам видео којим путем иде управљање факултетом, а то је овај пут који сте ви толерисали, поднео сам оставку.</p>
<p>На крају, имам једну поруку оним колегама који су до пре две недеље прелазили на другу страну улице, како их представници Српске листе не би видели са мном, а који су након избора почели да прелазе на моју страну улице само да &#8220;се јаве и виде како сам&#8221;. Не радите то, покушајте да сачувате барем остатке свога достојанства. Тада сам вас сажаљевао, сада већ осећам презир.</p>
<p>Редовни професор Медицинског факултета УПКМ</p>
<p>(<a href="https://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/bicevi-vlasti-na-univertitetu-u-kosovskoj-mitrovici-srpska-lista-univerzitet-tretirala-kao-svoju-igracku.html">НСПМ, 09.11.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/aleksandar-corac-bicevi-vlasti-na-uni/">Александар Ћорац: Бичеви власти на Универтитету у Косовској Митровици &#8211; &#8220;Српска листа&#8221; универзитет третирала као своју играчку</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
