После конституисања новог сазива парламента Албаније Еди Рама ће, како је раније најављено, 11. септембра представити свој четврти кабинет у новом мандату. Такође, тог дана на састанку страначког савета Социјалистичке партије биће објављене и кључне позиције попут заменика премијера, председника парламента и лидера посланичке групе.
Пише: Драгана Вучићевић
Победом на парламентарним изборима 11. маја ове године Еди Рама је постигао оно што нико до сада није урадио у албанском плурализму. Рекордер са три узастопна владајућа мандата, обезбедио је четврти успех и 16 година на власти, нешто што су постигли само Енвер Хоџа и његов „гвоздени“ премијер Мехмет Шеху.
Са више од 52 одсто освојених гласова и 83 од 140 посланичких места, Рама је остварио историјски успех, проширујући своју парламентарну већину у односу на претходне изборе.
Рамина владавина, која траје непрекидно од 2013. године, обележила је последњих дванаест година политичког, економског и друштвеног живота земље. За то време, као најдуговечнији премијер у постсоцијалистичкој ери Албаније, успео је да консолидује власт и учврсти доминацију своје партије, али је истовремено био и у центру бројних контроверзи и политичких сукоба.
Његови мандати обележени су амбициозним пројектима урбаног развоја и инфраструктурним улагањима, процесом европских интеграција и напорима за реформу правосуђа, али и оптужбама за ауторитарни стил владања, корупцију и урушавање институција.
Иако кроз време доста ослабљена, опозиција је у више наврата прибегавала радикалним облицима протеста на улицама, бојкотвала рад парламента разним инцидентима, попут паљења скупштинског инвентара и бацања димних бомби, што је одавало слику дубоке поларизације албанског друштва. Међутим, са таквом већином у албанском Парламенту, саговорници Косово онлајна сагласни су да ће новом-старом премијеру бити лако да потврди састав свог новог кабинета, али како ће он изгледати – још се само нагађа.
Главна и одговорна уредница онлајн платформе албанске телевизије Кљан, истраживачица Центра за стратешка међународна истраживања, Герта Заими за Косово онлајн каже да тренутно нико не зна тачно ко ће бити нови министри у Рамином кабинету, те да се то само може претпоставити. Сматра да ће премијеру Едију Рами овога пута бити потребан млади кадар који ће му помоћи на путу ка ЕУ. Како наводи, очекује да ће кабинет имати више техничких фигура које су способне за дијалог и преговоре са партнерима у Европској унији, а мање оних чије апетитие треба задовољити, сматра Заими.
„Када ме питате ово питање, пошто сам делимично „италијанка“, јер сам много година живела у Италији, могу рецћи које су добре и лоше стране владе која се бира вољом једне особе. Позитивна страна је то што се ствара већа стабилност, јер премијер има уједињену странку и што нема много „жеља које треба задовољити” унутар те странке. Један од проблема странака у Европи, посебно левичарских странака, био је постојање многих фракција унутар њих. Истина је да су фракције плурализам унутар странака, али истовремено могу створити и недостатак стабилности. У овом случају, недостаје нам плурализам унутар владајуће странке, али имамо стабилност, што је нешто позитивно за владу, посебно за владу за коју се сматра да је на ивици постизања европских интеграција. Ово више видим као нешто што помаже”, каже наша саговорница.
Као негативан аспект у недостатку плурализма унутар странке, где нема фракција, види то што нема много могућности за изношење нових идеја или за дебату унутар странке.
„Ово је несумњиво минус. Штавише, у нашој земљи владу ствара једна странка, то није коалиција, и чини ми се нормалним да премијер одлучује о министрима. Када би постојала коалиција победничких странака на изборима, као што је тренутно случај у Италији, министар би несумњиво био подељен према жељама и „апетитима” коалиционих странака. Ми немамо ову панораму. Чак се налазимо и у тренутку када је опозиција веома слаба. Дакле, свиђало нам се то или не, ово је централна фигура која ће именовати владу”, закључује Заими.
Процес придруживања Албаније ЕУ имао је најинтензивнији замах управо у време владавине Едија Раме који је парламетарене изборе у мају ове године добио под слоганом „Албанија 2030 у ЕУ само са Едијем“.
Од стицања статуса кандидата 2014. године до отварања преговарачких поглавља након 2022, Албанија је направила видљив помак ка усклађивању својих институција и законодавства са европским стандардима. Овај период обележиле су реформе у правосуђу, улагања у инфраструктуру и снажна дипломатска настојања да земља постане део европске заједнице. Ипак, и поред оптимистичних рокова које поставља влада, изазови попут корупције, политичке поларизације и слабих институција и даље представљају озбиљну препреку пуноправном чланству сматрају поједини аналитичари.
Албански новинар, политички аналитичар, доктор комуникационих наука, водитељ емисије „Хард ток” у медијској групи „Фјала” и предавач на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Тирани Роланд Ћафоку за Косово онлајн каже да је готово сигурно да ће се Албанија придружити ЕУ до 2029. године, или најкасније 2030. године, као и да никада раније није била тако близу, али да о свему има другачије мишљење од многих аналитичара или политичара.
„Албанија је била спремна да се придружи ЕУ пре много година, и чак могу рећи да смо 1995. и 1996. године били прва земља не на Западном Балкану, већ на целом Истоку, која је била најближа чланству. Међутим, и наша је кривица, али посебно кривица Европске уније, што се нисмо придружили. Када говорим о нашим грешкама, морамо признати да имамо много грехова, јер су нам се дешавали догађаји из 1997. године, или чак и други периоди, неки предвиђени, неки непредвиђени. Дакле, криви смо у овом правцу, али с друге стране, то нас не чини јединим кривцима у овој историји. Имамо много случајева када смо испунили услове и Европска унија је рекла да није била спремна. Рекли су да нису били у стању да управљају земљама које су се придружиле пре нас, а камоли да се баве Албанијом. У том смислу, више кривим ЕУ него Албанију која има највише прозападних људи у целој Источној Европи и шире”, каже он.
Објашњавајући како је онда могуће да се земља која толико воли Европску унију не придружи, наводи да су постојали антиалбански ставови.
„Знамо шта се догодило, постоје антиалбански ставови и у том погледу не кривим ни господина Раму, ни господина Беришу, ни господина Мету, ни господина Нана, ни господина Мајка. Сви албански премијери су поставили камен на нашем путу ка ЕУ, са добрим и лошим што су имали, и ако се Албанија једног дана придружи, сви ће имати заслуге за то”, сматра Ћафоку.
За скоро 113 година своје државности Албанија је променила 33 премијера, а једино је Еди Рами пошло за руком да освоји четири узастопна мандата (2013, 2017, 2021 и 2025.), што га чини најдуговечнијим премијером у постсоцијалистичкој историји земље. Два пута је правио велике реконстукције свог кабинета и смењивао министре. Током његових мандата, више министара и градоначелника, па чак и његов заменик, било је под истрагом, у притвору или осуђено због злоупотребе положаја, корупције и финансијских малверзација. Овај четврти мандат прилика је за премијера Раму да остави трајни траг у политичком пејзажу Албаније. Његова способност да спроведе потребне реформе и постигне циљеве у вези са приступањем ЕУ биће кључна за његову политичку оставштину и будућност земље.
