Пре 26 година, на дашањи дан, у Куманову у Северној Македонији потписан је Војно-технички споразум којим је окончан 78-дневни рат Натоа и тадашње СР Југославије. Одредбе овог споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је усвојена дан касније, 10. јуна.
Преговори о прекиду рата започели су у Београду 3. јуна када је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић прихватио мировни предлог Мартија Ахтисарија и Виктора Черномирдина. Тај договор је верификован истог дана у Скупштини Србије која је на ванредној седници усвојила Документ за постизање мира, односно план САД, Европске уније и Русије о доласку међународних снага, под мандатом УН на Косово.
Овај документ затим је усвојила и тадашња Влада СРЈ.
Преговори о војним детаљима прекида рата започети су 6. јуна у селу Блаце, у кафани „Европа 93“, али су убрзо премештени на војни аеродром код Куманова.
Преговори су трајали укупно пет дана, а Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (Кфор) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписали су генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
ВТС садржи укупно шест чланова – одредби од којих је најважнија „престанак непријатељства“ између Натоа и снага СРЈ.
На основу овог споразума договорено је повлачење снага СРЈ са Косова у фазама, а у року од 11 дана, као и успостављање зоне безбедности.
Једна од кључних обавеза Кфора била је разоружавање тадашње ОВК и обезбеђивање безбедности и сигурности свим грађанима.
Део овог споразума била је и клаузула о усвајање резолуције у Савету безбедности УН.
СБ УН је изгласао Резолуцију 1244 дан касније, 10. јуна и она је и даље на снази и по којој поступају снаге Кфора, али и други међународни чиниоци присутни на Косову.
Без обзира на обавезу Кфора да обезбеди сигурност, након повлачења југословенских снага дошло је до неконтролисаних ентичких напада који су произвели егзодус око 250.000 Срба са Косова.
