Удружење деце и родитеља „Подржи ме“ из Северне Митровице и Удружење „Даунов синдром Косово“ из Јужне Митровице по први пут су заједно организовали мултиетничку културну представу у којој су учествовале особе са сметњама у развоју. Догађај је приређен поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, који се обележава 3. децембра.
Ивана Ракић, директорка удружења „Подржи ме“ казала да је идеја за организовање оваквог догађаја потекла од удружења „Даунов синдром“.
„Пре пет или шест месеци добили смо позив. Знамо шта то удружење ради и увек смо говорили да смо за сарадњу, међутим, како је ситуација тешка и како дневни центар јако тешко функционише, то је био позив да започнемо нешто ново“, каже Ракић.
Наводи да центар последњих година функционише уз велике изазове, иако окупља велики број деце и младих. Због недостатка разумевања и пројектне подршке, позив на заједничку сарадњу дошао је у правом тренутку.
„Врло је тешко последњих година радити у дневном центру, иако имамо велики број деце и младих. Мало је разумевања, мало пројеката, тако да нам се ова идеја допала, јер смо и ми мултиетнички центар и мултиетничко удружење. Као што сам малопре рекла, нема ту баријера – сви смо људи, а ова деца нам то и показују. Оно што је најважније јесте љубав. Не можемо гледати ко је које вере или које боје коже. Наша политика и наша визија су ова деца и ми морамо учинити све да она буду срећна“, наводи она.
Додаје да је ово прва сарадња са удружењем „Даунов синдром“ и да ће настојати да је прошире, јер је заједничко деловање организација кључ за јачи глас у друштву.
Наглашава да више не желе само да моле институције за помоћ, већ да желе да их систем коначно чује и да се њихова деца не смеју стављати у други план. Подсећа да би сваки човек требало да размисли како би му било да његово дете буде игнорисано, јер је то болно и неправедно. Због тога, каже, свака институција мора обезбедити стабилан и обавезан буџет за подршку деци са сметњама у развоју.
Закључује да овакве пројекте треба ширити, а не прекидати, јер су деца и родитељи пресрећни, а, напомиње, ова деца јесу део друштва и тако морају бити прихваћена.
Севим Хасани, преводилац и члан удружења „Даунов синдром Косово“, учествовала је и сама у представи.
„Није било великих изазова, напротив, за нас је то било право уживање. Деца су била дивна, послушна и преслатка, што нам је само олакшало рад. Овај пројекат припремали смо три месеца заредом“, каже она.
Због мањка чланова, и сама је стала на сцену, што сматра великим задовољством.
„За нас је ово веома значајно, јер сви желимо да радимо у мултиетничком окружењу, да се сви осећају слободно и да у култури не постоје баријере нити политика. Желимо да будемо слободни, да имамо још оваквих пројеката и да сарађујемо заједно“, додаје.
Истиче да је од деце научила најважнију лекцију – да националне баријере не постоје, већ их стварају одрасли.
„Она не знају шта су те поделе. Ми смо уживали с њима, а и она с нама. Заиста није било баријера ни са једне, ни са друге стране, тако да смо потпуно уживали“, казала је Хасани.
Поручује да би волели наставак оваквих пројеката, али да је потребна институционална подршка.
„Да, желели бисмо да имамо још оваквих пројеката, али, како да кажем, потребна нам је одређена подршка, неки буџет. Ми имамо вољу, деца имају вољу, желимо мултиетничку сарадњу и да радимо заједно. Надамо се да ће оваквих пројеката убудуће бити још“, каже наша саговорница.
На крају додаје да су сви уживали и да није било напорно.
„Када радиш оно што волиш и желиш, то се онда и оствари“, закључује Хасани.
Представа је реализована у оквиру позива „Култура без баријера“, под покровитељством Амбасаде Швајцарске. Циљ пројекта је повезивање културе и инклузије, како би се показало да култура и уметност припадају свима и да особе са инвалидитетом морају бити активни део заједнице, а не изоловани посматрачи.
Премијера представе одржана је 3. децембра у Културном центру „Мухарем Кена“ у Јужној Митровици, док је друго извођење организовано данас у приватном културном центру „Акваријус“ у Северној Митровици.
Организатори истичу да је простор у коме је представа одржана „увек био отворен за сву децу са сметњама у развоју“.
„Волела бих да живимо са њима, а не поред њих, што је још увек случај“, каже Миљана Дунђеров, у чијем простору је организован овај догађај. Она је захвалила свима који свакодневно раде са овом децом, а који су, како је рекла, најчешће „невидљиви“.
