У селу Осојане код Истока, под благословом митрополита рашко-призренског Теодосија, уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију и Дома културе у Грачаници, одржан је традиционални Ђедов сабор. Манифестација је окупила велики број верника из ових крајева, али и из централне Србије и Црне Горе. Сабор је посвећен сећању на блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија и помен је страдалима са простора Источке општине.
Митрополит Теодосије: Крст носити нама је суђено
Митрополит Теодосије је служио помен испред споменика 64 страдалих, од којих половина још није пронађена. У својој беседи поручио је да је хришћанима најважније захваљивање Богу, нарочито у тренуцима страдања и патње.
„Ваше преосвештенство, драги Владико Иларионе, пречасни преподобни оци, преподобне сестре монахиње, драга браћо и сестре, нама људима је највише својствено да захваљујемо и да благодаримо. А коме бисмо више требали да захваљујемо и да благодаримо него Господу Богу, нашем Створитељу, Промислитељу, Спаситељу. И света литургија коју смо служили, света Ефхаристија, јесте наше благодарење Господу Саваоту, чије присуство стално осећамо, да је Он ту са нама, а нарочито је Господ присутан тамо где су тешкоће, где су опасности, где се страда,“, рекао је владика.
Митрополит је подсетио на данашњи дан, када се прослављају свети мученици Макавеји.
„Никада се хришћани нису плашили страдања. Крст носити нама је суђено. Господ нас је позвао да узмемо крст свој, да се одрекнемо себе и да пођемо за Њим, да ходимо Његовим стопама, Његовим путем, јер то је једини пут који води у живот вечни. И зато се радујемо крсту, радујемо се распећу, радујемо се страдању Христа ради, јер неминовно је да после таквог страдања долази обнова и васкрсење. Сви смо сведоци тога“, казао је митрополит у својој беседи.
Истакао је да су многе светиње порушене и запаљене, али да је обновљена не само њихова физичка структура већ и живот у њима.
„Не само физички обновљене, него је обновљен и живот у њима, како у Призрену, у Архангелима, у манастиру Девич, у многим храмовима, у градовима широм Косова и Метохије. А та обнова, то васкрсење, не бива без силе Божје. Господ је тај који нам даје ту силу. И та сила и моћ побеђује овај свет, пролазни“, рекао је митрополит Теодосије.
Митрополит се осврнуо и на повратак прогнаних у село Осојане, који су се, и поред рушевина, вратили својим огњиштима.
„Данашњи дан славимо као повратак људи који су прогнани из овог села, али који су само после годину-две смогли снаге да се врате овде на рушевине, на ову ледину… Сабрали смо се на рушевинама школе овде у селу и служили Богу свету литургију, а то је наше благодарење Богу — и за оно што је било, и за оно што се догодило“, рекао је митрополит Теодосије
Митрополит је истакао молитве блаженопочившег митрополита Амфилохија, који и данас заступа народ пред Богом:
„Његове молитве нас држе и он вапије Господу за свакога који данас живи и опстаје на овим светим просторима, а који је крштен у име Свете Тројице и који слави име јединог истинитог Бога“, рекао је митрополит.
Закључио је да је снага и храброст за опстанак ових простора у трпљењу и вери:
„Не можемо имати снажније, јаче оружје против нашег непријатеља данас од трпљења, уздајући се у помоћ Божију. Тако је наш народ опстао и у време османског ропства, тако опстајемо и у време данашњег ропства“, рекао је митрополит Теодосије у својој беседи.
Владика Иларион: Осојане постаде земља живих
Владика Иларион, викар Патријарха српског, подсетио је вернике да је свакодневно сведочење Христа кључ вере и живота.
„Ми хришћани би требало да свакога дана сведочимо Христа, да доживимо Христа и заједницу са Њим у своме бићу, у своме срцу, и то да други очигледно виде без тога да им ми било шта кажемо“, казао је владика.
Он је нагласио да је повратак Богу суштина нашег постојања.
„Повратак је једно од најбитнијих тајни нашега постојања – да се вратимо пре свега Богу, да се вратимо Царству Небеском које је унутра у нама, па онда, по угледу на то што доживимо у своме срцу, да градимо кућу, да градимо дом, да градимо храм Божији“, казао је владика Иларион.
Владика је истакао да је и страдање део живота, али да оно води до спасења.
„Ево и овде данас се сабрасмо да прославимо повратак Богу, да прославимо повратак у земљу обећану, у земљу живих. А ово Осојане постаде земља живих. Изгледало је да није земља живих онда када су и птице одлетеле са овога места… Али ето, благословом Божијим, живот се враћа овде,“ закллучио је владика Иларион.
Сећање породица страдалих – глас истине и опомена
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић истакла је колико је важно не заборавити страдале.
„Ми смо дошли из Београда, а има и људи који су дошли из централне Србије – то су наши људи, расељени, и сви су из ових крајева. Дошло је и неколико пријатеља који су пожелели да виде Косово и Метохију и да буду са нама на Ђедовом сабору. Дошли смо, пре свега, да одамо пошту и помен свим страдалима овога краја”, казала је Шћепановић.
Нагласила је да су злочини на овим просторима оставили дубоке трагове.
„Злочини су се десили 1998. и 1999. године, и касније. Ми, као породице жртава, не смемо да их заборавимо. Сваке године долазимо овде да подржимо овај сабор и да присуствујемо парастосу. Овдје смо подигли и овај споменик. Долазимо редовно, јер се служи опело нашим прецима”, додала је она.
На споменику су уклесана имена 64 жртве, подсећање на патњу и позив да се никада не понови.
„На овом споменику уклесана су 64 имена и презимена, као трајни знак сећања и опомене, да се никада и никоме ништа слично не догоди. Они су страдали на правди Бога, на својим огњиштима, кућним праговима, овде. Данас им одајемо поштовање и част. Никада их нећемо заборавити”, закључила је Шћепановић.
У оквиру сабора одржан је богат културно-уметнички програм који је припремио КУД „Копаоник“. Међу присутнима био је и свештеник и иконописац Никола Радовић, рођак блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је додатно увеличао догађај.
Ђедов сабор у Осојану представља важан моменат окупљања, сећања и духовне снаге, симбол опстанка и наде за све Србе са ових простора.
