Пред парламентарне изборе заказане за 9. фебруар водеће странке на Косову растрчале су се од Аустрије до Америке. Дијаспора је засута лепим речима и обећањима, а како оцењују аналитичари, гласови овог дела бирачког тела могли би да буду тас на ваги који ће да одлучи ко ће да формира власт.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Косовски премијер Аљбин Курти и представници његовог Самоопредељења у претходних месец дана имали су сусрете са грађанима који живе у Норвешкој, Аустрији, Немачкој, Шведској, Француској.., кандидат за премијера из ДПК Бедри Хамза састао се са дијаспором у Италији, представници АБК били су активни у Бечу и Чикагу.
Док се странке упиру да пригрле што већи број бирача из иностранства, аналитичар Петрит Зогај предлаже да се косовској дијаспори укине право гласа јер је, сматра он, неморално да неко ко живи у Лондону, Берлину или Паризу одређује ко ће бити власт некоме у Приштини.
“Дијаспора може имати мишљење о томе шта се дешава на Косову и како се њиме управља, али не и да гласа и да директно утиче на политички систем унутар Косова. Овом мером би се смањила емоционална манипулација”, навео је Зогај.
Иначе, на парламентарним изборима 2021. године гласало је 816.421 гласача, а од гласачких листиц́а пристиглих поштом Самоопредељење је добило 44.252 гласа, ДПК 5.321, ДСК 4.287 и АБК 1.112 гласова. АБК је, рецимо, на тим изборима укупно освојила 62.111 гласова, што када се упореди са гласовима који су генерално пристигли из дијаспоре говори да тај резервоар није занемарљив.
Аналитичар Артан Мухаџири каже за Косово онлајн да све странке теже да придобију гласове из дијаспоре, а пошто су опозиционе партије сада много више ангажоване у САД и у Европи него када су били претходни избори, то, како сматра, може да утиче на проценте у изборним резултатима.
“На претходним изборима људи су долазили авионима и аутобусима да гласају за Куртија и то је један од фактора који је утицао да он добије 50 плус одсто гласова јер су ДСК, ДПК и АБК спавале и уопште нису улагале у дијаспору. Научили су лекцију и сада то желе да промене”, каже Мухаџири.
Све странке овог пута, како додаје, желе да оживе своје везе у дијаспори и да их искористе за политичке добитке.
“Путују у Америку или по Европи. Представници ДСК оживљавају везе са људима који су били у њиховим структурама 90-их година, а ДПК и АБК са људима који су били повезани са ратом и командантима. Међутим, мислим да је то само провизорно јер ниједна странка нема прави план како да интегрише дијаспору и да створи везе са привредницима и пословним људима већ да желе да придобију њихове гласове патриотском реториком и популизмом”, истиче Мухаџири.
Политички аналитичар Неџмедин Спахиу оцењује да иако излазност на изборе међу дијаспором генерално није велики, да гласови тих бирача могу пресудити на предстојећим парламентарним изборима 9. фебруара ко ће бити на власти.
Он каже и да у дијаспори највећу подршку ужива Аљбин Курти.
“Аљбин Курти има апсолутну већину подршке код дијаспоре, Демократски савез Косова и Демократска партија Косова нешто мало. Иако је дијаспора велика, проценат оних који гласају није толико велики, али у сваком случају то може да пресуди ко ће бити на власти. Тако да дијаспора има значај на изборима”, рекао је Спахиу за Косово онлајн.
Поводом оцена да дијаспори не треба да дозволити да гласа јер нема увид у право стање ствари на Косову, сарадник Центра за европске политике из Београда Милош Павковић каже да је стара политиколошка дебата да ли дијаспори треба да дозволити да гласа или не.
“У компоративној пракси има различитих примера, од неких екстремних, на пример у Хрватској, где у Сабору постоје резервисана места за политичке представнике дијаспоре, до тога да негде постоји ограничено права гласа за дијаспору – да ли може да гласа само на општим или и на локалним изборима. То је отворена дебата, а свака држава ово питање уређује за себе. Чињеница јесте да су грађани који живе у дијаспори чешће слабије информисани од оних који живе у држави и да доносе мање информисане одлуке, али с обзиром на то да они имају држављанство и да имају право гласа, често га и искористе”, истиче Павковић за Косово онлајн.
Грађани у дијаспори на изборима на Косову, како додаје, могу бити тас на ваги, због чега је ова дебата оживљена и активна међу политичком елитом, експертима и академском заједницом.
Павковић наводи да су анкете рађене током претходних избора на Косову показале да велики број људи из дијаспоре гласа за Самоопредељење Аљбина Куртија и да је очигледно да је уочи избора 9. фебруара процена Куртија и његовог покрета да буквално сваки глас дијаспоре може да пресуди да ли ће добити натполовичну подршку бирача.
“Имајући у виду да је на претходним изборима Аљбин Курти освојио апсолутну подршку, односно више од 50 одсто гласова, а да му је рејтинг сада у паду и да се котира негде испод 50 одсто, он очигледно рачуна на ту карту дијаспоре и да они могу да му помогну да превали натполовичну подршку”, каже наш саговорник.
Подсећа и да када се расправљало о могућим превременим изборима који би били у току лета, да је Курти тада вагао да ли би дијаспора гласала за њега у довољном броју, имајући у виду да су били летњи празници и да тада доста људи долази на Косово.
“Дијаспора дефинитивно игра битну улогу у изборима на Косову, поготово сада када је у игри апсолутна подршка за Самоопредељење. Такође, улога албанске дијаспоре је битна за Косово и из економског аспекта јер је највећи део новца који долази на Косово из дијаспоре”, наводи Павковић.
(Економија онлајн/Косово онлајн, 10.11.2024)
