Извор: Заклетва за правду (Текст је изворно преведен са албанског; јучерашње издање)
У Специјализованим већима Косова у Хагу донета је одлука о прихватању одређених докумената као доказа, на захтев Канцеларије специјализованог тужиоца у предмету против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија.
Ова документа су прихваћена 29. маја 2025. године, али је одлука објављена 25. јула 2025. године, извештава Заклетва за правду.
Документи су подељени у три анекса, при чему последњи анекс садржи углавном документе за које се наводи да потичу од Државне безбедности Србије, Министарства унутрашњих послова Србије и других структура те државе.
Што се тиче процедуралног аспекта, тужилаштво је 14. априла 2025. године поднело захтев за прихватање докумената која претходно нису била део ниједног претходно поднетог захтева.
Тужилаштво је тражило да се дода деветоминутни видео и његов транскрипт на листу доказа, који је био јаван још од марта 2023. године.
За остале документе који су поднети као доказни материјал, тужилаштво је тврдило да се односе на различите тачке оптужнице и имају доказну вредност која није надјачана предрасудама, као и да подржавају и допуњују сведочења сведока и већ прихваћене доказе.
Одбрана је оспорила овај захтев, наводећи да пошто је захтев поднет након сведочења последњег тужиоца, потребно је строже разматрање прихватљивости и да судско веће мора узети у обзир да би прихватање тих доказа нанело штету одбрани.
Одбрана је нагласила да би прихватање докумената на основу тога што их одбрана може оспорити сопственим доказима пребацило терет доказивања и подрило претпоставку невиности.
Такође је речено да новински чланци који приписују деловања ОВК и не наводе извор или се не позивају на кредибилне информације немају доказну вредност.
Одбрана је тврдила и да документи који потичу из Србије захтевају строжу проверу веродостојности.
“Многи документи који потичу из српске државе имају мало или нимало доказне вредности у вези са оптужбама у овом предмету”, наводи се у одлуци, позивајући се на тврдње одбране.
Што се тиче спорног видео-снимка, судско веће је навело да је тужилаштво требало раније да га предложи, те да није дало уверљив разлог зашто то није учинило.
Због тога је захтев тужилаштва за промену листе прихваћених доказа како би укључио видео-снимак одбијен.
За медијске чланке (документи 1 до 76), веће је оценило да их тужилаштво користи за описивање улога и ауторитета оптужених унутар ОВК и Привремене владе, структуре организације и појединих злочина из оптужнице. Неки чланци долазе од самих оптужених и других особа.
Ти документи су копије чланака из домаћих и међународних медија са наведеним ауторима, изворима, местом и временом објаве, а неки садрже и оригиналне фотографије. Неки документи су клипови и транскрипти сличног садржаја.
Веће је истакло да чињеница да неки видео-снимци можда нису подржани другим доказима или да су их сведоци оспорили – не представља препреку њиховом прихватању.
У одлуци пише да су неки видео-снимци преузети са YоуТубе-а, телевизијских станица или њихових архива. Неки потичу из Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију. Снимци садрже логое емитера, датуме и места приказаних догађаја.
Због тога су као материјални докази прихваћени видео-записи од 77 до 83 и од 85 до 97.
Одбрана је такође имала приговор на одређене доказе (8 до 11) за које је тужилаштво тврдило да су заплењени од Јакупа Краснићија.
Веће је закључило да је одбрана тврдила да не зна тачно порекло неких заплењених доказа – конкретно да су пронађени на УСБ уређају из Краснићијевог новчаника. Тај приговор одбране је одбијен.
Предложени доказ број 1, према одлуци, је књига под насловом „Ослободилачка војска Косова – Документа и чланци“. Доказ број 2 је књига која садржи интервју са Фатмиром Љимајем.
Докази од 3. до 6. су документа објављена у једном медију на Косову 2016. године, под називом „Ратни архиви“, који обухватају четири тома почевши од 4. јануара 1999. године па надаље.
Доказ број 7 је рукопис аутора Јакупа Краснићија под насловом „Велика прекретница“. Такође, следећи доказ је рукопис који је припремио Краснићи под насловом „УЧК на Међународној конференцији у Рамбујеу и НАТО бомбардовању“.
Доказ број 9 је нацрт необјављеног рукописа под насловом „Сведочење о рату УЧК“. Следећи је такође рукопис Јакупа Краснића под називом „Без слободе нема независности“, као и још један под насловом „За суверену државу. Нема суверенитета без интегритета“.
Неки од доказа означени бројем 12 су фрагменти књиге чији је аутор Пал Рефсдал, док доказ број 13 садржи интервју са Кадријем Весељијем.
Доказ број 14 је, како се наводи, књига у којој говори Рустем Мустафа познат као Командант Реми, а следећа књига је од Иљаза Кадолија.
Слично томе, докази број 16, 17 и 18 су брошуре и књиге. Сходно томе, судско веће је утврдило да ови докази немају штетан ефекат на одбрану.
„У светлу наведеног, Веће је уверено да су предложени докази 1-18 прихватљиви у складу са Правилом 138 (1)“, наводи се у одлуци.
Што се тиче треће жалбе, каже се да се предложени докази од 1 до 14 састоје од извештаја које су припремиле међународне организације. Неки од њих потичу и из Србије.
„Такође, докази број 16, 19, 22, 27, 31, 37, 38, 42 и 50 састоје се од одлука и неколико наређења српског порекла (‘Одлуке и Наређења’); (иии) предложени докази 17, 18, 20, 23, 24, 26, 28-30, 33-36, 39-41, 43-45, 48, 49 и 51 чине извештаји српског порекла (‘Српски извештаји’); (ив) предложени докази 15, 21, 25, 32, 46, 47 и 64 су различити документи српског порекла (‘Различити српски документи’)“, наводи се у одлуци.
Према судском већу, ови документи се односе на стална непријатељства између ОВК и српских снага, постојање заједничког злочиначког циља да се испитају и притворе перципирани противници. Такође, наводи се да ти документи говоре о злочинима који се наводно догодили у Призрену, Клечки, Гјилану, Лапушнику, Злашу, Дреновцу, Ретимљу, Ораховцу, Кукешу и Будакову.
Такође, наводи се да неки од докумената говоре и о наводној улози и ауторитету Краснићија и Весељија унутар ОВК и Привремене владе.
У вези са документима од 16 до 18, као и 20, одбрана је тврдила да се односе на догађаје ван периода оптужнице. Судско веће је међутим навело да су ти докази важни за процену постојања оружаног сукоба између ОВК и српских снага од најмање марта 1998. до септембра 1999. године, како је наведено у оптужници, као и за питања везана за структуру и војну опозицију.
Слично је утврдило и судско веће и за доказ број 61.
„Одбрана даље тврди да већина докумената која долазе од српских власти не помињу УЧК нити садрже доказе да је било која од особа поменутих у тим документима имала било какву везу са УЧК или је деловала у складу са наводном политиком. У том погледу, веће констатује да ће, уколико инциденти и особе поменуте у тим документима буду повезани са УЧК, то утврдити веће на крају суђења, узимајући у обзир све прикупљене доказе, у складу са Правилом 139 (2)“, наводи се у одлуци.
За доказ број 39, у одлуци се наводи да носи назив „Одељење за државну безбедност“.
„Поред тога, предложени доказ број 45 је потписан. Што се тиче предложеног доказа број 51, веће примећује да се састоји од [ИЗМЕЊЕНО]. Из тих разлога, веће сматра да су српски извештаји прима фацие аутентични“, стоји у одлуци.
За неке друге српске документе са бројевима 25, 32 и 64 наводи се да су датирани, носе референтни број и наслов Министарства унутрашњих послова Србије, као и идентификацију надлежних органа који су их издали. Исто важи и за документ број 46. Док доказ број 47 садржи белешке о састанцима тзв. „Заједничке команде Косова и Метохије“.
„Што се тиче предложених доказа број 15, веће примећује да: (и) странице К0228232-К0228233 представљају насловне странице оперативног/ратног дневника; (ии) странице К0228234-К0228235 садрже две листе са именима војних официра и шифрама које се користе за извештавање; и (иии) странице К022-8398-К022-8405 су датиране и потписане. Такође, у вези са предложеним доказом број 47, веће примећује да: (и) странице 03085485-03085513, 03085568-03085569, 03085559-03085561, 03085572-03085575, 03085564-03085565, 03085583-03085585 и 03085588-03085589 садрже дневничке записе са белешкама о састанцима Заједничке команде Косова и Метохије, укључујући датуме одржавања тих састанака и имена неких учесника; и (ии) страница 03085476 представља насловну страницу дневника. Из ових разлога, веће је уверено да су различити српски документи прима фацие аутентични“, пише у одлуци.
Неки документи, како се наводи, су заплењени од стране УНМИК-а, и представљају дневник заплењен из стана једног члана УЧК, Наима Кадриуа.
Као резултат, донета је одлука да се Специјализованом тужилаштву не дозволи да дода видео у постојеће доказе, док су у Анексу 1 прихваћени докази од 1 до 83 и од 85 до 97. У Анексу 2 прихваћени су докази од 1 до 18, док су у Анексу 3 прихваћени документи са бројевима 1-51, 53, 54, 57, 58, 61-64, 66, 67 (странице 5, 12 и 13) и 68-80.
Истовремено, одбијено је прихватање доказа из Анекса 3 са бројевима 52, 55, 56, 59, 60, 65, као и страница 7 и 9 предложених доказа број 67.
Дана 15. априла 2025. године, Тужилаштво је обавестило да је завршило презентацију доказа у овом случају.
Одбрана је поднела захтев према Правилу 130, које предвиђа захтев за одбацивање једне или више оптужби у целости из оптужнице. Одлука о овом захтеву донета је 16. јула 2025. Према председнику судског већа, Чарлсу Смиту ИИИ, одбрана је тражила да се не подрже наводи о ратним злочинима који се односе на инциденте који су се догодили пре маја 1998. године и после 20. јуна 1999. године.
„Судско веће примећује да инциденти и догађаји који се оспоравају од стране одбране, а који су се десили у том временском периоду, нису оптужбе у смислу Правила 130“, изјавио је председник судског већа, Чарлс Смит ИИИ.
Сходно томе, овај захтев је одбијен са образложењем да судско веће нема овлашћење да одбаци доказе који чине основу оптужби које се тичу временских оквира.
Исто тог дана, одбрана жртава је представила своје доказе позивајући двоје стручних сведока да истовремено сведоче.
Поред сведочења 16. јула 2025, исказ ових два сведока је настављен и 17. јула 2025, чиме је завршено саслушање сведока одбране жртава.
Канцеларија Специјалног тужиоца је 30. септембра 2022. поднела потврђену измењену оптужницу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Селимија, која се састоји од десет тачака оптужби, у којима се они терете за ратне злочине и злочине против човечности.
Дана 29. априла 2022. године, Канцеларија Специјалног тужиоца поднела је измењену оптужницу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Селимија и Јакупа Краснићија, у којој се наводи да су четворка оптужених починили ратне злочине и у Гњилану, Будакову и Семетишту.
Дана 9. новембра 2020. године, приликом својих првих појављивања, Јакуп Краснићи и Хашим Тачи су се изјаснили да нису криви по оптужбама које им се стављају на терет. Исто је учинио и Весељи приликом свог појављивања 10. новембра, као и Реxхеп Селими 11. новембра.
Оптужница против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реxхепа Селимија и Јакупа Краснићија потврђена је 26. октобра 2020. године.
