Арсић је на том путу прешао више од 1.500 километара. Пешке с ранцем на леђима корачао је кроз Косово, Северну Македонију и Грчку. Кући се вратио уморан али задовољан.
Њега су испред манастира “Грачаница”, одакле је и кренуо на пут, дочекали породица, пријатељи и колеге. Припремили су му и транспарент на којем је писало “Пожури Драгане”. Емоције нису изостале. Арсић је рекао да му је прва мисао по доласку била -“Прелепо је вратити се кући”.
“Где год да одете, ви сте странац, а своји сте тек када дођете тамо где сте провели младост и где живите”, рекао је Арсић.
На свом путу, како је казао, сретао је много добрих и занимљивих људи, а већих проблема није било. Иако су долазили тренуци када је размишљао да одустане, снагу му је давала подршка људи који су га испратили и веровали у њега.
“Што се тиче одустајања, ментално сам се припремао да такав моменат може повремено да наиђе и било их је, али само привремено. Морате да се издигнете изнад ситуације и да кажете ‘не, ја не желим да изневерим оне људе који су дошли да ме испрате, него ће ићи до краја и мора бити успешна мисија’. Једини начин када бих ја одустао јесте када бих не дај Боже сломио ногу или изврнуо зглоб, тада сте једноставно принуђени”, додао је он.
Арсић је казао да је препешачио више од два милиона корака и преко 1.500 километара.
Снага воље и подршка ближњих – покретачи
Супруга Дијана Арсић је истакла да није било лако остати код куће са децом, поготово на почетку школске године, али да му је упркос свему пружила пуну подршку.
“Када бих рекла да ли сам посумњала да ли ће успети или не, можда јесам, али сам га свакако подржавала. Мислим да га је највише спутавао ранац који је имао 23 килограма зато сам и размишљала да ли ће издржати”, казала је она.
Драганова мајка, Драгица је признала да јој није било лако, али је свакодневна комуникација са сином помагала.
“Он је долазио сваког дана код мене, зато сам чекала аутобус и плакала. Сваког дана се јављао и чули смо се, али није то – то. Када је кренуо на пут рекла сам му ‘Драгане идеш сам, а његов ми је колега рекао, не иде сам, иде са Богом. Пребродио је све тешкоће и дошао жив и здрав”, казала је она.
Млади чланови породице и родбине су у разговору са екипом Ким радија истакли да ни у једном тренутку нису сумњали у његову одлучност.
“Наравно да смо поносни, сама чињеница да неко пређе 1.500 километара пешака је свакако понос. Као породица пружали смо му сву подршку и никада нисмо посумњали да неће успети или да ће одустати”, додао је Живорад Арсић, Драганов братанац.
Подршку је имао и од колектива Предшколске установе “Ђурђевак”, где ради више од две деценије. Директорка Радица Парлић истакла је да је колектив пратио његово путовање.
“Он има и повреду на нози, али смо знали да неће одустати и да ће доћи, да ћемо га испратитит и дочекати у нашој Грачаници”, истакла је она.
Подсетимо, Арсић је и 2017. године пешице прешао пут до манастира Острог.
