Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да нови мандат председника САД Доналда Трампа представља нову прилику за оживљавање дијалога Косова и Србије, али и да не верује да ће ово питање бити главни приоритет америчке администрације у првих неколико месеци.
„Први мандат председника Трампа довео је до обнове дијалога између Београда и Приштине, увођењем нових идеја заснованих на промовисању економског развоја и бољег повезивања. Стога видимо други мандат председника Трампа као нову прилику за оживљавање процеса дијалога. Реално, не очекујемо да ће ово питање бити главни приоритет у првих неколико месеци након што нова америчка администрација преузме дужност“, истакао је Ђурић у интервјуу за Берлинер цајтунг.
Он је нагласио да је Србија спремна, када то питање дође на ред, да изнесе страшну ситуацију на Косову, која се, из дана у дан погоршава и укључује сталну дискриминацију и малтретирање Срба, као и кршење њихових основних људских права.
Београд, подвлачи, остаје решен да се пронађе компромис – мирно преговарачко решење којим ће обе стране бити подједнако задовољне и незадовољне.
Упитан за предстојеће парламентарне изборе на Косову, Ђурић је казао да се одржавају под политичким околностима у којима је режим Аљбина Куртија у протекле две и по године учинио готово све што је теоретски било могуће у подривању колективних политичких, економских и социјалних права припадника српске заједнице.
„Куртијев режим лишио је Србе на Косову економске егзистенције блокирањем трансфера новца и дознака из централне Србије за болнице, школе и основне социјалне услуге. Такође је било на десетине противправних хапшења која су осудиле и ЕУ и САД. Курти је јавно саопштио да не жели да спроводи бриселски споразум којим се предвиђа формирање Заједнице српских општина, иако су тај споразум потписали ЕУ, Београд и Приштина. Списак ствари које је режим Куртија учинио да лиши српску заједницу основа за живот и основних политичких права је толико дугачак да би било потребно посебно издање вашег листа само да о томе пишете“, објаснио је он.
Ђурић је, упитан да ли је цена спољнополитичке неутралности Србије застој у приступним преговорима са ЕУ, подвукао да је главни приоритет и стратешки правац Србије чланство у Европској унији.
„Нашу отворену спољну политику која предвиђа да смо спремни да сарађујемо и са Западом и са Истоком, Севером и Југом, треба сматрати компаративном предношћу. Верујемо да имамо много тога да понудимо за европским столом. Иако бисмо ми, као и свака друга земља кандидат за улазак у ЕУ, желели да видимо бржи напредак, наш напредак је далеко од безначајног. Европска комисија је трећу годину заредом дала позитивну оцену нашег напретка и указала да је Србија испуни мерила за отварање Кластера 3, тако да очекујемо у наредних неколико недеља отварање тог кластера“, рекао је он.
Ђурић је нагласио да Србија настоји, у оквиру својих скромних могућности, да постане мост између Европе и других делова света.
„Ми смо једина европска земља која тренутно има споразум о слободној трговини са Кином. У мају прошле године посетио нас је председник Си Ђинпинг, подижући наше свеобухватно стратешко партнерство на нови ниво. Рекао бих да је Кина постала један од најважнијих инвеститора у српску привреду. Имамо и изузетно добре политичке односе. То се огледа и у подршци Кине територијалном интегритету и суверенитету Србије по питању Косова и Метохије. Србија покушава да узврати подржавањем политике једне Кине“, указао је он.
Упитан да ли очекивано побољшање односа са САД под Трампом значи да Србија мора да се дистанцира од Кине, Ђурић је казао да Србија има предност што може да се похвали независном спољном политиком.
„Наравно, консултоваћемо се са нашим пријатељима у међународној заједници. Али наше пријатељство и партнерство са Сједињеним Државама неће доћи на штету наших односа са нашим традиционалним партнерима. Исто тако, не верујем да ће наша традиционална партнерства утицати на наше пријатељство и сарадњу са Сједињеним Државама. Верујем да су свету потребна места где се глобални актери могу срести и тражити могућности за сарадњу, како економску, тако и политичку и безбедносну политику. Србија је такву позицију градила током многих генерација и нема намеру да је сада одустане“, подвукао је он.
На констатацију да се у Немачкој неретко може чути да Србија није пожељна у ЕУ и да се сматра тројанским коњем Владимира Путина, те да не треба друга Мађарска која блокира све одлуке, Ђурић је казао да се Немачка позиционирала као једна од највећих присталица проширења ЕУ.
„Колико год ценим разлике у мишљењу које сте споменули, реалност је другачија. Да бих то илустровао, да се осврнем на прошлу годину када је савезни канцелар Олаф Шолц дошао у Београд у јулу и када је потписан меморандум о разумевању између Србије и ЕУ о критичним сировинама и развоју ланца вредности електромобилности у нашој земљи. Неколико месеци касније, у октобру, Србија је угостила председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, која је јасно изразила жељу да Србија постане пуноправна чланица ЕУ током свог другог мандата“, подсетио је он.
Истакао је да ће Србија наставити да марљиво ради на спровођењу реформи потребних за пуноправно чланство у ЕУ до 31. децембра 2026.
„Што се нас тиче, ми ћемо испунити све техничке услове јер желимо да будемо оцењени на основу наших заслуга и опипљивих резултата“, подвукао је он.
Када је реч о односима Немачке и Србије истакао је да те две земље имају много тога заједничког.
„Природни смо партнери и пријатељи, а у Србији постоји велико интересовање да изградимо другачији, много бољи однос са Немачком. Некад је недостајало саговорника на немачкој, некад на српској страни. Али, веома смо уверени да ће се у наредном периоду после немачких избора звезде савршено ускладити за нову врсту партнерства Србије и Немачке“, рекао је шеф српске дипломатије.
Када је реч о Украјини, подсећа да Србија има врло јасан став о ситуацији у тој земљи.
„Одлучили смо да са свом одлучношћу бранимо Повељу УН и принцип територијалног интегритета и суверенитета независних држава. И ми се одлучно изјашњавамо против рата и за мира, чак и у време када се чини да реч „мир“ постаје табу тема у европској политици“, рекао је Ђурић.
Он је подсетио да председник Србије Александар Вучић састао и разговарао са председником Украјине Володимиром Зеленским више од пет пута у протеклих годину дана и да Украјина цени став Србије у овом сукобу.
Истовремено, додаје, Украјина снажно подржава територијални интегритет и суверенитет Србије по питању Косова, као што то чини и Русија.
Србија је, према његовим речима, покушала не само да пошаље хуманитарну помоћ у погођена подручја, већ и да отвори своја врата многим украјинским и руским држављанима који су били приморани да оду због непријатељстава.
Додаје да Србија себе види као земљу у јединственом положају која, због својих историјских односа са укљученим странама, потенцијално може помоћи у организовању разговора на високом нивоу о осетљивим питањима везаним за овај сукоб.
„Увек смо спремни да учинимо све што можемо да помогнемо у проналажењу решења за текући конфликт“, навео је он.
Београд је, каже, увек спреман да буде домаћин мировног самита.
„Председник Вучић је одговоран државник који жели да се мир врати у Европу што је брже могуће. Србија је земља која не прецењује своје потенцијале. Ми једноставно нудимо добре услуге и логистичку подршку за могуће разговоре. Имамо беспрекорну евиденцију о одржавању веома сложених дискусија у прошлости. На пример, између талибана и неких западних влада. Ниједан од детаља ових разговора никада није објављен у јавности. Верујем да можемо да одиграмо улогу. Не желимо да се намећемо. Нудимо само могућност“, нагласио је Ђурић.
На питање каква очекивања Србије од нове администрације у САД, подсетио је да Србија има дипломатске односе са Сједињеним Државама скоро 150 година, и да је у већини случајева то био однос пријатељства, партнерства и савезништва.
Указао је да је деведесетих година била страшна деценија неуспеха, у којој је чак било и оружаног сукоба са САД.
„Али, у овој генерацији ствари се враћају на прави пут да се створи окружење у коме ће САД и Србија бити подигнуте на потпуно нови ниво. Победом Доналда Трампа Србија и САД ће се вероватно политички још више зближити него раније. Имамо веома блиске контакте са многим високопозиционираним људима у Трамповом непосредном окружењу и у његовој новој администрацији. И поред тога што између Србије и САД и даље постоје врло јасне разлике по неким међународним питањима, укључујући, наравно, и питање Косова и Метохије, разлога за оптимизам има“, нагласио је он.
Подсетио је да је председник Вучић био један од првих светских лидера који је разговарао са председником Трампом после његовог реизбора.
„Имао сам част да будем у пратњи председника Вучића на његовом састанку у Белој кући у септембру 2020. Могу да потврдим да је председник Трамп током тог састанка рекао да планира да посети Србију након победе на изборима. Од тада је прошло четири и по године, и видећемо како ће се то применити у пракси. Могло би се помислити да су Срби прилично конзервативни по природи. Стога се надамо да ће републичка влада бити наклоњенија српској позицији. Морам да будем фер и кажем да је током мандата председника Бајдена видљив напредак у односима Србије и Сједињених Држава. Чини се да у Сједињеним Државама постоји двостраначки консензус о побољшању односа са Србијом, што ми веома поздрављамо“, објаснио је он.
На питање да ли је разочаран што Ричард Гренел није постао нови амерички државни секретар, Ђурић је изразио уверење да ће Гренел играти веома важну улогу у америчкој политици у администрацији председника Трампа.
„Председник Трамп види Гренела, по сопственим речима, као једну од звезда у успону америчке политике. Гренела сматрам пријатељем нашег региона. Иако сам свестан да он не ужива исти ниво подршке у свим политичким круговима у Немачкој, могу да потврдим да је изнео конструктивне и позитивне идеје на сто када је реч о региону Балкана. Успео је да уједини стране око идеје економске сарадње, ширења инфраструктурних веза и стварања нових могућности. То није добро само за америчке и српске интересе, већ и за немачке у југоисточној Европи“, указао је Ђурић.
Упитан како напредује пројекат Џареда Кушнера у Београду, изразио је задовољство што америчке инвестиције долазе у Србију.
Указао је да су током протекле године Сједињене Америчке Државе постале најважнији партнер Србије у сектору услуга.
„У Србији су се населиле многе америчке компаније попут Гугла, Мајкрософта, НЦР-а и других. Обрисе Београда редизајнирају компаније из различитих делова света. А постојање великог америчког бренда у Београду помогло би побољшању позиције Србије на глобалном тржишту. Зато поздрављамо идеју да велика америчка компанија реновира бившу зграду Генералштаба. Као министар спољних послова, разумећете да ја не пратим свакодневно ток таквих пројеката. Али у принципу, као Београђанин, волео бих да видим Трампову кулу у центру мог родног града“, нагласио је Ђурић.
Када је реч о америчким санкцијама, које је увела Бајденова администрација последњих дана на власти, а које погађају и НИС, Ђурић је казао да Србија није пресрећна на помен речи санкције.
Истакао је да се Срби сећају санкција из периода од 1992. до 2000. године, када је земља била под режимом санкција УН.
„Као дете које је одрастало у Београду, сећам се да припадници Милошевићевог режима, који су наводно били на мети ових санкција, нису нимало били погођени применом тих мера. Напротив, врх естаблишмента постао је само богатији и моћнији. Људи који су страдали под овим санкцијама били су обични Срби“, објаснио је Ђурић.
Истакао је да је циљ Владе Србије да ублажи могуће негативне последице по растућу српску привреду.
Србија, нагласио је, вредно ради на томе да до 2025. постигне највећу стопу раста у Европи.
„Очекујемо да ће то бити знатно изнад 4 процента БДП-а. Чињеница да је наша национална нафтна компанија под санкцијама захтева хитну акцију Владе Србије. Већ смо контактирали и америчку и руску страну да пронађемо решење које задовољава све укључене стране колико год је то могуће. Желим да нагласим да немамо намеру да национализујемо имовину. Ово је у супротности са нашим ставом о томе како треба третирати имовину“, казао је он.
Подвукао је да је председник Вучиц́ врло јасно ставио до знања да је национализација само последње средство за Србију.
„То је нешто што не намеравамо да радимо, нешто што не желимо, а ми ћемо размотрити све могуће алтернативе. Не верујемо у санкције, не верујемо у национализацију, не верујемо у примену ове врсте мера“, истакао је шеф српске дипломатије.
На питање да ли види могућност да санкције буду укинуте под Трампом, рекао је да ће Србија свакако разговарати са његовим тимом и замолити их за разумевање и помоћ по овом питању.
„Међутим, морам да кажем да су они који су израдили санкције изгледа покушали да их учине „отпорним на Трампа“. Уведене су неке клаузуле које би спречиле председника да промени извршни налог без сагласности Конгреса. То је политички закомпликовало могуће смањење санкција“, указао је он.
Србија је, према његовим речима, у протеклих десет година потпуно променила парадигму своје економије, политике и инфраструктуре, која је била занемарена у периоду распада бивше Југославије.
„Данас, путник који посети Београд има прилику да се увери да је наш главни град успешан урбани центар који привлачи људе из целог региона и привлачи више од 65 одсто свих страних инвестиција на Западном Балкану. Не само Београд, већ цела Србија је велико градилиште. Постигли смо много. Изграђено је више од 500 километара нових аутопутева, нова брза пруга која повезује Београд са северном границом са Мађарском, а за то време смо успели да смањимо стопу незапослености са 26,3 одсто на 7,9 одсто. Променила се и парадигма наше политике. Питања националног идентитета некада су била камен темељац српске политике. Данас вас народ може изабрати само ако можете показати да дајете допринос расту, развоју и квалитету јавних услуга“, пренео је Ђурић.
Експо 2027, како каже, ће бити јединствена прилика за повезивање земаља далеко изван нашег региона са Европом.
„Желимо да Београд постане једна од улазних тачака за глобалне компаније. Успех Експа 2027 могао би да се покаже релевантним и за немачке компаније које послују у Србији, јер је Немачка тренутно далеко највећи појединачни инвеститор и многе немачке компаније успешно послују у и из Србије. Имамо споразуме о слободној трговини са Кином, Египтом, Уједињеним Арапским Емиратима и Евроазијском економском унијом, док у исто време имамо слободан приступ европском тржишту. Ово нас ставља у јединствену позицију да служимо као мост за компаније из Европе ка другим глобалним тржиштима. Тренутно имамо потврде из више од 100 земаља које ће са својим павиљонима бити представљене на Експу“, додао је он.
Упитан за студентске протесте Ђурић је рекао да је 15 невиних људи који су погинули у Новом Саду велики губитак за њихове породице и пријатеље, али и велики губитак за државу, те да је након овако шокантног догађаја, природно да грађани траже начине да изразе своју тугу, али и додао да не треба такву трагедију злоупотребити у политичке сврхе.
„Протести и захтеви за одговорношћу су легитимна средства јер је Србија демократска земља у којој је слобода изражавања високо цењена и загарантована нашим Уставом. Међутим, постоји линија која раздваја конструктивни протест и легитимну критику од злоупотребе трагедије у политичке сврхе. Нажалост, постало је очигледно да неке политичке струје у Србији, које показују знаке спољне умешаности, манипулишу тугом људи и злоупотребљавају овај срцепарајући догађај. Наша Влада је одлучна да детаљно испита све околности које су довеле до ове трагедије и обезбеди да сви одговорни буду приведени правди“, рекао је он.
Указао је да је важно право на миран протест, али и да је важно да надлежне институције спроводе истрагу и суђење одговорно и транспарентно, без политичких манипулација или притисака који би могли да наруше поверење у институције.
На крају разговора, упитан да ли планира да поново учествује на Берлинском маратону, Ђурић је истакао да воли Берлин.
„Пре свега, и ово није празна фраза: Волим Берлин. Видим много сличности у духу Берлина и Београда. Дуго нисам трчао маратон јер нажалост немам времена да тренирам. Али мислим да би Берлински маратон, са својом невероватном публиком, атмосфером и подршком, али и чињеницом да је добар маратон за људе који га трче први пут, могао бити опција да други пут на њему учествујем. Још не знам ко би могао бити мој потенцијални немачки колега. Немачки народ ће морати да одлучи. Али препоручио бих немачким гласачима да гласају за некога ко је у стању да трчи маратон“, закључио је Ђурић у опширном интервјуу угледном немачком дневнику.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
