Кандидат за генералног директора Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) Халид Ел-Анани изјавио је да ће бити глас Србије у Унеску, ако буде изабран на ту позицију и додао да је, када је реч о српском средњовековном благу на Косову, свестан дубоке забринутости српског народа за те светиње са Унескове листе светске баштине, а које за Унеско представљају благо човечанства, преноси 24седам.
„Питате ме да ли бих, ако постанем генерални директор био и глас Србије у Унеску. Мој одговор је да – без оклевања, јер желим да будем глас сваке државе чланице обезбеђивањем да Унеско остане простор где је сваки глас важан, без обзира на величину или економску моћ земље чланице. А Србија је важна са својом културом, историјом и улогом на Балкану – али и са дугогодишњим ангажманом у Унескоу“, рекао је Ел-Анани у интервјуу за Тањуг.
Ел-Анани, чију кандидатуру Египат са поносом истиче, а званично је подржава Афричка унија, Лига афричких земаља, као и Србија, Француска, Немачка, Аустрија, Шпанија, Бразил, Турска и Словачка је тако одговорио на питање да ли можемо, имајући у виду слоган његове кампање “Унеско за народ”, очекивати да ц́е бити и глас Србије посебно када говоримо о Косову и чињеници да су четири српске светиње на Косову на Унесковој листи светске баштине у опасности скоро две деценије.
„Потпуно сам свестан дубоке забринутости због ситуације око четири српске светиње на Косову – Пец́ке патријаршије, манастира Високи Дечани и Грачанице и Цркве богородице Љевишке. Ова места су на Листи светске баштине у опасности од 2004. године. Она су више од места богослужења. За народ Србије обележја су идентитета, стубови колективног сец́ања а за Унеско благо човечанства“, рекао је Ел-Анани.
Унеско није политичка арена
На питање о настојањима Приштине да постане члан Унеска наглашава да се као кандидат залаже за неутрални приступ укорењен у мандату Организације, и потпуном поштовању свих правила, Ел-Анани каже:
„О питањима попут тога, одговорност ми налаже да не изражавам политичке ставове, већ да подсетим на законски и мултилатерални оквир у оквиру кога Унеско функционише“, рекао је Ел-Анани и подсетио да чланице могу бити само државе чланице УН.
Али, додао је, Устав Унеска члан 2 предвиђа посебну процедуру за државе које нису чланице УН и да се о томе одлучује гласањем.
Неопходно је добити двотрећинску већину на Генералној конференцији за пријем у организацију, подсетио је он.
„Генерални директор не предлаже и не одбија кандидатуре, на њему или њој је да обезбеди транпарентан и непристрасан процес. Унеско није политичка арена и није позван да одлучује на ваги моћи, и зато се држим личног снажног уверења да Унеско мора да остане одан свом мандату, да буде стриктан у процедурама и потпуно посвећен сарадњи“, рекао је он.
На питање у којој мери је упознат са српским наслеђем на Унесковој листи и шта му је најимпресивније, каже да га је упознао кроз историју, истраживање и размену знања са српским званичницима и стручњацима.
„То наслеђе нам много говори о Србији – њеној историјској дубини, културној разноликости и споју византијских, османских и европских утицаја, истовремено афирмишуц́и свој идентитет било да је у питању манастир Студеница, фреске у Сопоц́анима, римска палата у Гамзиграду или стец́ци раштркани по региону, свако од тих места носи део српске душе, обликоване духовношц́у, сец́ањем и отпорношц́у. То нису само архитектонска достигнуц́а. То су жива наслеђа“, рекао је Ел-Анани некадашњи министар туризма и антиквитета Египта, универизтетски професор и туристички водич, што га је управо, како каже, обликовало и водило ка месту генералног директора Унеска.
„За мене, локалитет светске баштине никада није само споменик већ место сусрета историје, идентитета и дијалога. И то је управо оно што желим да Унеско представља: Организацију која штити наслеђе не да би га сачувала у времену, вец́ да би га учинила да говори у садашњости и да га преноси будуц́им генерацијама“, рекао је Ел-Анани.
У интервјуу наводи и да мора да буде јасан – Унеско није политичка арена, јер УН имају друга тела попут Савета безбедности за решавање геополитичких спорова.
„Унеско је техничка организација која делује под јасним мандатима, транспарентним процедурама са универзалном мисијом да промовише мир кроз образовање, културу, науку и информисање“, навео је Ел-Анани чији су противкандидати Габриела Рамос из Мексика и Éдуард Матоко из Конга.
Додао је да управо зато механизми евалуације и заштите било да се ради о светској баштини, нематеријалној баштини или глобалним геопарковима морају остати строго засновани на техничким и научним критеријумима.
„Непристрасност је један од основних стубова легитимитета Унескоа“, рекао је Ел Анани који ће, како је додао ако му буде поверена улога генералног директора, радити на томе да се мисија обавља са строгошц́у, неутралношц́у и поштовањем.
Експо 2027 прави дух Унеска
На питање да ли Експо 2027 може да буде занимљив за Унеско имајуц́и у виду тему „Игра за човечанство – спорт и музика за све“ и чињеницу да ће Експо у Београду бити прилика за земље учеснице да представе своје нематеријално културно наслеђе, одговара позитивно.
„Експо 2027 носи визију дубоко усклађену у вредности Унеска”, казао је он и додао да тема „Игра за човечанство: спорт и музика за све“ истиче два универзална језика која превазилазе политичке, културне и језичке границе.
„И спорт и музика су моц́ни алати за мир, инклузију и међусобно признање. Они окупљају људе не кроз идеологију, вец́ кроз заједничко искуство и емоције“, рекао је Ел Анани и нагласио да му је било веома драго када је чуо да је скоро 120 земаља вец́ потврдило учешц́е.
„То је, за мене, прави дух Унеска: окупљање нација око заједничких вредности, у простору дијалога и креативног изражавања. Таква широка међународна мобилизација, око теме која тако уједињује, заслужује да буде призната и подстакнута. Чињеница је да ц́е Експо представити благо региона Југоисточне Европе у инфраструктури, науци или технологији“, казао је он и додао да као кандидат, не говори у име Организације.
Афрички континент недовољно заступљен
Ел Анани је навео да се део његовог изборног програма ослања на потребу да се чланицама осигурају неопходни капацитети за упис локалитета, као и за њихову заштиту.
Подсетио је да је афрички континент који поносно представља, недовољно заступљен на листи светске баштине, да Египат има само седам.
„Италија их има највише – 60 локалитета, Кина 59“, подсетио је он.
Ел-Анани који се у Београду састао са премијером Ђуром Мацутом и министром Марком Ђурићем каже да за њега ова посета има посебан значај, јер како је нагласио, Србија одражава многе вредности које су у срцу Унескоа – дубоко постовање за културно наслеђе, снажна посвећеност образовању, и дух окренут будуц́ности.
„Србија је и земља за коју мултилатерална сарадња има виталну улогу“, додао је Ел Анани који је у разговору за Тањуг навео да је његов син очаран Србијом и великим срцем српског народа које је упознао када је као ватерполиста једног француског клуба неколико недеља тренирао у ВК Партизан.
Ел Анани наводи да је једини кандидат који никада није био део Унеско Секретаријата иако је каријеру посветио свим доменима Организације, а што сматра својом кључном снагом, јер долази са новим перспективама.
„Желим да Унеско буде мост између влада и цивилног сектора, између седиста организације и терена, амбиција и акције“, навео је он.
Кандидат за генералног директора Унеска каже да се дубоко држи слогана личне кампање „Унеско за народ“, који није маркетиншка фраза већ визија и да је од истицања кандиатуре у априлиу 2023, био у конктату са више од 200 делагација у више од 60 земаља.
„Боравак на терену – састанци са наставницима, уметницима, истраживачима и заједницама – нису споредна активност већ срж моје посвец́ености“, рекао је Ел-Анани који би, ако у октобру односно у новембру буде званично избаран за генералног директора Унеска, био први директор на челу те организације УН из арапског региона.
(Танјуг/24сата/Косово онлајн, 06.07.2025)
