Очигледно је да је жалба Српске листе Уставном суду Косова основана, након што је председник косовског парламента закључио конститутивну седницу иако није изабран потпредседник из редова српског народа, рекао је за Еуронеwс Србија бивши председник Уставног суда Косова и професор међународног права Енвер Хасани. Поручио је и да би, уколико би косовска председница Вјоса Османи сада дала некоме мандат за формирање владе, то било директно кршење устава.
Председник косовског парламента Димаљ Баша је закључио конститутивну седницу, прекинуо рад и поручио да је скупштина конститусана, иако није изабран потпредседник из реда српског народа.
На питање да ли је тиме прекршен устав, Енвер Хасани, каже да је Баша изабран за председника скупштине и да он има само уставно овлашћење да тумачи правилник о раду скупштине, а не устав Косова.
„Оно што је он рекао нема никакве правне последице. То је неважеће у апсолутном смислу јер скупштина се конституише само уколико су изабрани сви потпредседници, како је то наложио Уставни суд Косова у пресуди од 2014. године, и у две пресуде ове године. Оне су тумачиле устав, и устав је јасан кад нормира структуру и састав скупштине“, поручио је Хасани у разговору за Еуронеwс Србија.
Истиче да устав јасним тоном говори да се скупштина конституише по одређеној процедури која је увек била снази – „и када Косово није било независно, тј. и када није имало садашњи важећи устав, јер је то устаљена пракса“.
„Устав каже да је скупштина конституисана само кад се изаберу сви потпредседници“
Када је реч о жалби Српске листе, Енвер Хасани је навео да они имају право да се обрате Уставном суду ако сакупе десет потписа посланика.
„Суд сад треба да одлучи. Верујем да неће да прође много, сигурно не више од 60 дана. Одлучиће о томе да ли је захтев Српске листе основан или није. Ја мислим, на први поглед, да је очигледно основан, јер устав, три пресуде и правилник кажу да се скупштина конституише само кад су изабрани сви потпредседници албанске заједнице, српске заједнице и неалбанске и несрпске заједнице, јер и они имају гарантована места“.
Како истиче Хасани, проблем је у томе што се устав тумачи догматски од стране владајуће странке, а то не сме да буде случај јер, по тој логици, никад ниједна неалбанска заједница не би могла да изабере своје потпредседнике јер они немају 61 глас.
„Суд треба да се изјасни, као што сам рекао, сигуран сам да ће да прогласе да је то у нескладу са уставом“, поручио је.
Хасани каже да ће онда бити на суду да он одлучи модалитете које ће скупштина требати да следи по питању конституисања, тј. избора два потпредседника из српских и неалбанских заједница.
Професор је указао да би, уколико би косовска председница Вјоса Османи сада дала мандат некоме за формирање владе – то било директно кршење устава.
„Не могу да замислим ситуацију да она не заврши на суду због кршења устава, јер је то очигледна повреда устава. Она нема право никоме да да мандат ако се скупштина не конституише по слову закона и по налозима и пресудама Уставног суда Косова“.
Додаје да верује да ће она морати да сачека одлуку суда, јер ће суд рећи који су модалитети за конституисање скупштине.
