Током прошле године на Косову је су вођени кривични поступци у 50 предмета против 154 припадника српских снага оптужених за ратне злочине, подаци су косовског Фонда за хуманитарно право – пише Радио Ким.
„Ово укључује и 24 оптужнице у одсуству против 120 окривљених у одсуству“, рекао је аутор годишњег извештаја Фонда за хуманитарно право, адвокат Амер Алија.
Током 2025. године, Специјално тужилаштво Косова је подигло петнаест нових оптужница.
„Од ових 15 нових оптужница, 10 су оптужнице у одсуству. Током 2025. године Специјално одељење Основног суда у Приштини је донело укупно десет пресуда за ратне злочине, у овим случајевима десет лица је осуђено, а једно лице је ослобођено оптужби. Треба истаћи да у три од ових предмета, окривљени су осуђени у одсуству максималном казном затвора од 15 година“, казао је Алија износећи податке Фонда за хуманитарно право Косова.
Алија је нагласио да видљив пораст у броју поступака у одсуству треба да подстакне друштво и институције да дубље сагледају да ли се путем ових процеса испуњава истински циљ правде, расветљавање истине и обезбеђивање правде жртвама, или се ствара стварност где правда остаје више формално процедуралног типа.
„Правда не може да се измери само бројем оптужница или бројем пресуда, већ поверењем да је процес био правичан, потпун и разумљив за жртве и за целокупно друштво“, казао је Алија.
Фонд за хуманитарно право Косова бави се питањем ратних злочина дуже од две деценије, а њихови представници констанстно прате судске процесе који се одвијају у Основном суду у Приштини.
„Последњих година, посебно током 2025. године на коју се позива и извештај је забележен осетан пораст у броју суђења у одсуству. Ово је отворило ново поглавље када је реч о ратним злочинима и њиховом процесуирању али истакло и практичне и правне дилеме, посебно када је реч о стандардима правичног суђења и правима окривљених. У том контексту је важно да поставимо неколико кључних питања – да ли успевамо да уравнотежимо потребу за правдом са поштовањем међународног стандарда, да ли жртвама пружамо оно што им је ускраћено више од две деценије, те делотворну и поуздану правду?“, навео је Бљакај.
Након више од две деценије, указао је он, време више није савезник правде.
„Насупрот томе постизање правде постаје све теже и управо из тог разлога, важно да се уложе напори који ће бити оличени у институционалној посвећености“, казао је директор ФХПК.
Јорг Шпрехер, амбасадор Швајцарске истакао је да више оптужница не значи и да се испуњава правда, наглашавајући да свака жртва ратних злочина заслужује истину, одговорност, признање.
„Оно што је важна ствар јесте да ли ови процеси воде ка одговорности, правичном суђењу и осећају правде које ће имати жртве. Суђења у одсуству би требало да се користе само у изузетним околностима у складу са стандардима успостављеним на нивоу међународне заједнице и Европског суда за људска права“, казао је амбасадор нагласивши да рат и кршења људских права остављају трајне ожиљке, преноси Ким Радио.
Након представљања извештаја, одржан је округли сто на којем су учесници, представници косовских правосудних институција говорили суђењима за ратне злочине у одсуству, о несарадњи са српским правосудним органима, али и техничким проблемима са којима се суочавају у раду.
Судија Апелационог суда Ваљон Куртај истакао је да се највећи број окривљених, односно осумњичених за ратне злочине, налази у Србији.
„Није било међународне сарадње са Србијом. Пуно пута смо се путем дипломатских канала обратили Министарству правде Србије али никада нисмо добили одговор“, казао је Куртај који је и сам судио за ратне злочине у оквиру Специјалног одељења Основног суда у Приштини.
Његов колега Лејон Прљеска такође као главни проблем истиче несарадњу са Републиком Србијом, наводећи да суд не може да пружи свеобухватне информације јавности али ни да информишу окривљене о поступку. Због тога је, додаје, Основни суд хендикепиран.
Извештај Фонда за хуманитарно право Косова не обухвата период од ове године.
Од почетка 2026. за ратне злочине су осуђени Срђан Лазовић, Махмуд Алидемај, Душко Арсић, Зоран Костић и Драган Миловић. Оптужби је ослобођен Драган Ристић из Ђаковице. Више лица српске националности је ухапшено под оптужбом за ратне злочине.
Фонд за хуманитарно право Косова је и публиковао свој извештај под називом „Суђења у одсуству за ратне злочине: Између статистике и реалности правде“.
На догађај који је у Приштини приредио били су позвани и бранилац бројних оптужених Срба за ратне злочине, адвокат Љубомир Пантовић, али и представници Министарства правде Косова, међутим, они се нису одазвали.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
