Гуџић истиче да је парадокс то што се „толеришу“ српске личне карте издате од стране полицијских управа измештених са Косова у оквиру Закона о странцима, али не и када је у питању спровођење Закона о возилима.
Управљање возилима са српским регистарским ознакама, уз овлашћење издато лицима која имају такве личне карте, од данас није могуће, док ће косовски органи наредна три месеца толерисати иста лична документа, односно док грађани не изваде косовске личне карте.
„Косово је по међународном споразуму о слободи кретања признало та документа ранијих година, а онда је напрасно одлучило да их не призна, и данас поново имамо ситуацију да Косово признаје та документа. Институције у Приштини постале су шампиони у неиспуњавању властитих закона, властитог законодавства и међународних споразума, као и шампиони у двосмисленом тумачењу сопственог законодавства и споразума“, каже Гуџић за Радио Ким.
Гуџић додаје да ће се у пракси видети како ће косовски органи поштовати сопствене законе.
„Шта то у пракси значи? То значи да, уколико институцијама и званичној Приштини неки закон не одговара или је у интересу Срба, онда се тај закон не поштује или се споразум не примењује. По мени, рок који је Приштина дала од три месеца да грађани изваде косовска документа, као и могућност да просветни и здравствени радници добију боравишну дозволу на годину дана, само је продужетак агоније. Ми не знамо да ли ће у будућности званична Приштина почети да двосмислено тумачи или крши тај закон или да донесе низ подзаконских аката којима ће додатно отежати функционисање и живот Срба. Прошло искуство нас је томе научило“, каже Гуџић.
Гуџић је један од оних који је директно погођен применом Закона о возилима.
„Колико до јуче возио сам аутомобил са српским регистарским таблицама. Морао сам да продам ауто и купим нови, који сам морао да региструјем на косовске таблице“, каже он.
Саговорник Радија Ким сматра да је решење било могуће, те да су српски политички представници могли да ураде више.
„Решење какво већ постоји у многим земљама ЕУ сигурно је могло да се пронађе, на основу неких модела који функционишу у тим државама. Међутим, Приштина има ригидан став и инсистира на званичном признању Србије. Увек може више и боље да се уради од стране оних који те представљају. Закон о странцима донет је 2013. године и они који представљају Србе у институцијама сигурно су били упознати са тим законом и проблемима које он може да донесе, па су могли да ураде и нешто више“, закључио је он.
Зорица Воргучић
