Атмосфера на северном Косову остаје напета, а потенцијал за ескалацију и даље постоји. Позивам стране да поново потврде своју посвећеност дијалогу који олакшава Европска унија и да у потпуности примене постојеће споразуме, поручује Антонио Гутереш у свом извештају.
„Једностране акције, укључујући затварање институција финансираних од стране Србије, кораке ка поновном отварању моста у Митровици, као и рестрикције према српским производима и спровођење нове уредбе о валути, повећавају тензије и нарушавају поверење међу заједницама и између заједница и институција“, наводи се у најновијем извештају Генералног секретара Уједињених Нација.
Ове акције не само да ометају свакодневни живот и социоекономска права погођених, већ такође угрожавају колективни напредак и стабилност, који су кључни за мирну и просперитетну будућност свих, наводи даље Генерални секретар.
„Забринутост невец́инских заједница поводом потенцијалних акција које утичу на образовне и здравствене институције које води Србија, након затварања институција које пружају основне услуге, морају се у потпуности адресирати. Очување економских и социјалних права невец́инских заједница, укључујући и најугроженије, је од суштинског значаја. Потребно је обновити изградњу поверења између заједница“.
Позвао је на одговорно вођство које ће приоритет дати благостању и људским правима свих људи на Косову.
„Кључно је да акције политичких лидера одражавају посвећеност да се реше потребе и права свих заједница“, поручио је.
У Савету Безбедности данас се расправља о редовном полугодишњем извештају УНМИК-а, односно Генералног секретара о стању на Косову. Србију представља Марко Ђурић, а Приштину Доника Гервала.
Извештај покрива период од 16. марта до 15. септембра ове године. Детаљно су забележени догађаји на терену, али и оно што се догађало у процесу дијалога. Ситуација на Северу је описана као и „даље напета“, док се за дијалог наводи да он „стагнира“.
„Врло ограничен напредак“
Констатује се да је током периода извештавања, постигнут мали напредак у примени споразума између Београда и Приштине уз посредовање Европске уније. „Дијалог под покровитељством ЕУ наставља да стагнира“, детектује извештај.
Забележено је да је 17. марта, на годишњицу Охридског анекса, високи представник ЕУ за спољне послове, Жозеп Борељ, нагласио „врло ограничен“ напредак обе стране у примени обавеза. У јуну су одржани састанци у Бриселу, али су завршени без постигнутог договора.
Ипак, Гутереш је поздравио званичну регистрацију имовине Манастира Високи Дечани, у складу са пресудом Уставног суда Косова из 2016. године, која је донета захваљујући осмогодишњим међународним напорима; овог пута и да се Косову помогне у процесу пријема Косова за чланство у СЕ, што се на крају није догодило.
„Ово представља важан корак ка поштовању правних обавеза и заштити културног наслеђа“, поручује Генерални секретар.
Похвалан је за Гутереша и континуирани напредак у решавању судбине несталих кроз Радну групу за нестале, и подстиче на то да се убрзају ти напори.
„Обе стране треба да предузму све потребне кораке за имплементацију одредби Декларације о несталим особама, коју су подржали Београд и Приштина 2. маја у оквиру дијалога који олакшава Европска унија“, поручује.
Борељ је и 26. јуна председавао састанцима на високом нивоу са Куртијем и Вучићем у Бриселу, који су имали за циљ да припреме пут за каснији трилатерални сусрет. Међутим, тај се састанак није одржао. Борељ је након тога рекао да Курти није био спреман за трилатерални састанак уз изношење три услова за „даље ангажовање Пристине у ширем процесу нормализације“, а то су: (а) формализација Споразума путем потписа; (б) повлачење писма које је 13. децембра 2023. године упутила бивша премијерка Србије, Ана Брнабић, Европској служби за спољне послове; и (ц) предаја починилаца укључених у инцидент у Бањској ради процесуирања пред косовским правосудним органима.
Борељ је тада тврдио да је председник Вучић „био вољан“ да одржи трилатерални састанак, али и да: „Није био спреман да у потпуности испуни Куртијеве услове, позивајући се на уставна ограничења, али је показао спремност да истражи опције“.
Састанак главних преговарача са Мирославом Лајчаком одржан је 2. јула у Бриселу, првенствено како би се разговарало о финализацији тзв. Плана секвенцирања за Анекс примене Споразума. Дискусије су завршене без напретка.
Парламентарна скупштина Савета Европе препоручила је да се Косово позове да постане члан Савета Европе и да ће организација пратити спровођење неколико обавеза и обавеза након приступања. Парламентарна скупштина је напоменула да би успостављање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином било „важан корак“ ка обезбеђивању заштите права Срба на Косову и да би се то требало сматрати „обавезом након приступања“.
Председник Вучић је раније напоменуо да ће Србија размотрити напуштање Савета Европе ако Косово буде примљено у ову организацију и обећао да ће се борити против кандидатуре Косова за чланство.
„Убрзо након тога, портпарол Европске службе за спољне послове рекао је да је лобирање Србије против кандидатуре Косова за приступ међународним организацијама јасно кршење Споразума из 2023. године“, наводи се у извештају.
Подсетили су на то да су Француска и Немачка уочи састанка Комитета министара Савета Европе 16. и 17. маја, истакле важност да Пристина постигне опипљив напредак ка успостављању Заједнице општина са српском већином, управо у контексту свог захтева за придруживање овој европској организацији.
Подсетили су на то да су у заједничком писму Куртију, канцелар Немачке, председник Француске и премијер Италије, затражили од Косова да пошаље нацрт статута Заједнице општина са српском већином који је предложила Европска унија, Уставном суду Косова на ревизију. Они су тада такође нагласили да изненадни Куртијев предлог о томе да се припреми нови нацрт статута који ће бити послат Савету Европе на ревизију – „ризикује даље подривање дијалога којим посредује Европска унија“.
„Пријава Косова за чланство у Савету Европе остала је на чекању“, констатује се у овом извештају.
„Неколико ограничења слободе кретања наметнуто је и од стране Београда и од стране Приштине. Дана 17. априла, стотине грађана са Косова, укључујући полицајце, задржани су на различитим српским граничним прелазима неколико сати. Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да су четири особе, укључујући заменика директора полиције Косова, ухапшене. Све четири особе су сутрадан пуштене. Председник Народне скупштине Србије изјавио је да је акција била усмерена на одбрану уставног поретка Србије“.
Забележили су и реакцију која је уследила из Приштине. Косовски премијер је те акције квалификовао као „одмазду против цивила на Косову“, док је портпарол Европске службе за спољне послове изјавио да су „једностране и некординисане акције“ Београда прекршиле Споразум из 2011. године о слободи кретања.
Верификовано је ипак и то да је 9. маја, Министарство унутрашњих послова Косова покренуло процес замене српских возачких дозвола. Од 6.509 захтева за издавање косовских возачких дозвола, 5.732 било је са Севера.
У мају су (13.), косовске власти спречиле патријарха Порфирија и још седморицу хијерарха Српске православне цркве да уђу на Косово како би присуствовали заседању синода у Пећкој патријаршији. Косовске власти су саопштиле да су одбиле да му дозволе улазак на Косово због тога што „Србија наставља да крши Бриселски споразум“. Квинта и Европска унија су одлуку квалификовали као супротну Ахтисаријевом плану. Потом је и Петар Петковић добио забрану путовања на Косово за Видовдан.
Ситуација на Северу остаје напета
„Безбедносна ситуација на северном Косову и даље је напета, обележена бројним инцидентима који су додатно погоршали тензије између Срба на Косову и косовских власти“, констатује Генерални секретар.
Ове тензије су се манифестовале кроз различите догађаје и мере које су утицале на свакодневни живот локалног становништва, те је о безбедносној ситуацији на Северу извештено и кроз посебан одељак.
„Косовске власти предузеле су низ акција које су утицале на свакодневицу живота косовских Срба и других невец́инских заједница. Приштина је поновила да су те акције имале за циљ спровођење владавине права и да нису биле изричито циљане на косовске Србе. Ипак, сваки пут када би косовске власти спровеле мере за које се нису консултовале и договориле их са представницима косовских Срба, у дијалогу Београда и Приштине, многи косовски Срби су то доживљавали на супротан начин“, наводи се у извештају.
Тако су и доживели када је Косовска полиција 2. маја инсталирала надзорне камере у центру Северне Митровице, потврђујући своју намеру да инсталира „око 200 камера на северу Косова“. У јулу (22.) неколико је камера постављено и око главног моста на Ибру.
„То је изазвало забринутост код више организација цивилног друштва у вези са правом на приватност“, поручује се у овом извештају.
Излистани су догађаје који су обележили овај период, пре свега када је у питању ситуација на терену, поред процеса дијалога који се води под окриљем ЕУ.
Нагласили су да су косовске власти затвориле неколико институција које финансира Србија и „изразили намеру“ да поново отворе главни мост у Митровици за саобрац́ај возила, који је постао „спорно и симболично питање“.
Укидање динара, блокада српске робе, затварање пумпи, 6 састанака у Бриселу
За прву меру коју су косовске власти спровеле са почетка године – Уредба Централне банке Косова, којом је евро одређен као једина законска валута за готовинске трансакције, констатује се да то наставља да утиче на економска и социјална права Срба са Косова и других мањинских заједница, посебно Рома.
„Дана 20. маја, полиција Косова затворила је експозитуре Српске поштанске штедионице у четири општине на северу и одвојено претресла канцеларије трезора Владе Србије у Северној Митровици. Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, оценио је да је ово ‘ескалирајући потез’ и ‘насилни напад на дијалог’. Насупрот томе, министар унутрашњих послова Косова, Џељаљ Свечља, изјавио је да је акција предузета ‘у циљу успостављања легалности’. Оштећени становници су приморани да прелазе административну границу да би подигли плате, пензије и социјалну помоћ из Владе Србије“.
Побројали су да је Европска унија одржала шест састанака у Бриселу како би покушала да реши питање динара, али да договор није постигнут. Последњи састанак између главних преговарача и Специјалног представника ЕУ за дијалог Београд-Приштина, Мирослава Лајчака, одржан је 15. маја.
Такође, проблем који је додатно оптеретио српску заједницу је и блокада на доток српске робе.
„Настављене су рестрикције на увоз српских производа, као и спровођење регулативе Централне банке Косова о готовинским плаћањима, што је значајно утицало на социјално-економска права грађана и негативно се одразило на локалне предузетнике. Косовске власти су вршиле инспекције у предузећима која су у власништву Срба како би се осигурала усклађеност са косовским прописима, што је довело до затварања неких пословних објеката. Предузетници који нису испуњавали прописе позвани су да се региструју код Агенције за регистрацију пословања Косова, која је отворила канцеларије у све четири општине на северу“.
Дана 16. априла и 1. августа, полиција Косова је претражила бројне апотеке у Лепосавићу и Зубином Потоку, запленивши лекове произведене у Србији и позвавши власнике да региструју своја предузећа“.
Агенција за приватизацију Косова, уз пратњу полиције је такође, 16. и 22. јула, затворила пет бензинских пумпи на Северу због немања лиценци у косовском систему. Јавна набавка за издавање ових пумпи покренута је 26. јула и завршена 5. септембра.
Иако су инспекције наставиле, до даљих акција није дошло.
Евикције, приватизација, експропријација и изградња кућа
Деловала је Агенција за приватизацију Косова. Она је 9. априла обавестила неколико власника предузећа на Северу да ће се друштвено власништво које користе ставити на аукцију.
Једни од оних који су напустили просторије које су више година користили били су и запослени у листу „Јединство“. Излазак из просторија обележило је неколико протеста против исељења, попут оног 23. маја. Слична обавештења о исељењу добила је и библиотека Универзитета у Приштини у Северној Митровици.
Врло осетљива тема на Северу је и експропријација, а УН је пратио и случај одузимања земљишних парцела приватним власницима махом у Лепосавићу и Зубином Потоку, где су прављене полицијске базе. Суд је овог пролећа потврдио законитост одлука, изузимајући из ове одлуке само неколицину власника који су покренули поступак.
„Одлуке владе и текући судски поступци у вези са експропријацијом земљишних парцела за владине ‘инфраструктурне пројекте’ који су већ били изграђени у Лепосавићу/Лепосавиq и Зубином Потоку, наставили су да представљају изазов за права својине косовских Срба. Дана 30. маја, влада Косова донела је коначну одлуку о експропријацији више од 100 земљишних парцела у Зубином Потоку и Лепосавићу/Лепосавиq. Ова владина акција уследила је након претходних одлука Основног суда у Приштини које су утврдиле легалност раније спроведених експропријација. Српска листа је поновила неповредивост права својине и критиковала владу Косова због кршења сопственог законодавства. Дана 6. јуна, Квинта, Европска унија и ОЕБС су објавили изјаве у којима жале због одлуке владе. У јулу, влада Косова је одобрила захтев за пренос парцела земље у Зубином Потоку Министарству унутрашњих послова и затражила доказе о власништву од власника некретнина“.
Деловала је и Агенција за упоређивање и верификацију имовине Косова. Она је 3. јуна најавила припрему слања 100 обавештења о исељењу на Северу.
У јуну је око 40 обавештења уручено становницима у Северној Митровици, а очекивана су додатна обавештења о исељењу.
„Ове одлуке о исељењу, које су чекале спровођење од 2006. и 2007. године, имале су за циљ да неким косовским Албанцима олакшају право на повратак. С друге стране, одлуке потенцијално утичу на право на адекватно становање код неких исељених Срба, у рањивим ситуацијама, за које алтернативна решења нису активно истражена. Дванаест српских породица са Косова је добровољно напустило своје некретнине, укључујући једну која је 18. јула предата власнику косовском Албанцу“.
Са друге стране, косовска влада је 2. априла усвојила одлуку о додели четири милиона евра за субвенционисање изградње социјалног становања за мањинске заједнице на северу Косова. Тако је 12. августа, министар локалне самоуправе Косова најавио пројекат изградње 200 кућа у четири северне општине (Србе није спомињао, прим.ред.), док су се очекивала појашњења од власти да ли ће корисници бити повратници или нови досељеници.
Затварање пошти и привремених општинских органа
Потом је, почетком августа уследило затварање пошти, а крајем истог месеца и привремених општинских органа, а истовремено се констатује да ове институције, пре свега поште и даље функционишу на југу.
„Дана 5. августа, полиција Косова затворила је свих девет канцеларија Поште Србије на северу Косова због рада без дозволе. Затварање је прекинуло кључне финансијске и поштанске услуге за становнике. Ово укључује новчане трансфере; обраду уплата за српске институције, укључујући образовање и здравствену заштиту; дистрибуцију рачуна за комуналне услуге; и исплату социјалних давања. Поштански уреди које воде Срби у остатку Косова остају оперативне, иако са знатно смањеним услугама.
Дана 30. августа, полиција Косова затворила је преостале четири општинске канцеларије и регионалну канцеларију коју води Влада Србије на северу Косова, и претражила једну зграду српске болнице у Северној Митровици. Влада Косова потврдила је затварање, називајући канцеларије ‘паралелним, илегалним институцијама локалне самоуправе’ и наводећи да су деловале у супротности са законима и уставом Косова“.
У извештају се осврће на јавно исказане међународне негативне реакције. Европска унија и чланице Квинте (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе) изразиле су забринутост, позивајући Приштину да се уздржи од једностраних акција. Специјални представник Генералног секретара нагласио је да такве акције поткопавају напоре за одржавање сигурности, стабилности и мира.
У реакцији на затварање институција на северу Косова, 6. септембра, активисти су из Србије блокирали саобраћај на три прелаза између Србије и Косова, осим за медицинска возила и путнике са српским путним исправама. Учесници протеста захтевали су повлачење косовске полиције са севера, ослобађање ухапшених Срба, хапшење косовских Албанаца „који су починили злочине“ и санкционисање Владе Косова од стране међународне заједнице – такође је регистровано у извештају.
Но, косовске власти су затвориле ове прелазе, и позвале све становнике Косова да избегавају пролазак кроз територију коју контролишу српске власте, те су потом, учесници блокада све окончали већ наредног дана – 7. септембра, након чега су отворени и прелази и са косовске стране.
И док затвара Поште Србије, косовске власти су на Северу отвориле Пошту Косова, али и отварају привредне локале и продавнице. Прво је 26. јуна, дакле месец дана и десет дана раније од акције затварања, у Бањској отворена Пошта, а потом и 29. августа на шеталишту у Северној Митровици.
„Пошта Косова је отворила канцеларију унутар бившег комплекса бање Бањска/Бањскë, који је био затворен од септембра 2023. када је Агенција за приватизацију Косова преузела контролу над тим просторијама. Дана 30. јуна, извештено је да ће Пошта Косова отворити три додатне филијале на северном Косову до краја 2024. године. Дана 29. августа, филијала је отворена у центру Северне Митровице уз мирне протесте косовских Срба и под заштитом наоружане полиције. Дана 26. августа, компанија у власништву косовског Албанца, отворила је супермаркет у Северној Митровици на месту некадашње продавнице која је припадала Србину са Косова. На друштвеним мрежама је кружио анонимни позив грађанима да бојкотују супермаркет, наводећи да ће сваки становник који приђе продавници бити фотографисан и озбиљно санкционисан“.
Напори да се отвори главни мост
Влада Косова покренула је питање отварања главног моста у Митровици, чему је у извештају Генералног секретара посвећена такође посебна пажња.
Детековатли су да је заменик командира Косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани 30. маја у телевизијској емисији у Приштини изјавио тада да ће главни мост у Митровици бити „врло брзо“ отворен за саобраћај.
„Што је навело припаднике међународне заједнице да понове да је потребно да се о овом питању расправи у дијалогу којим управља Европска унија. Мост преко реке Ибар/Ибер затворен је за возила од 2014. године. У одговору, КФОР је изјавио да ће наставити да гарантује сигурност и патролира око главног моста, наглашавајући потребу да се ово питање реши у оквиру дијалога. Дана 17. јула и 2. августа, премијер Косова, Аљбин Курти, састао се са амбасадорима Квинте и шефом канцеларије Европске уније на Косову, где је представио план владе за поновно отварање моста“.
Међутим, већ 7. августа, одржан је миран протест Срба у Северној Митровици, а наредног, 8. августа и јавна дискусија коју је организовала општина Северна Митровица о „међунационалној сарадњи, општинском саветовању за безбедност заједнице, сарадњи између институција и цивилног друштва“.
„Али није привукла много Срба са Косова. Истог дана дошло је до сукоба између полиције Косова и лидера Српске демократије, након што су извођачи радова почели да префарбавају боје српске заставе на јавном тргу у Северној Митровици. Лидер Српске демократије и његов заменик су ухапшени и убрзо пуштени“, наводи се у извештају.
„Председник Србије, Александар Вучић, 11. августа је упозорио је да Пристина планира да мост отвори силом и позвао КФОР да не дозволи његово ‘једнострано’ отварање. Специјални представник Генералног секретара нагласио је да је ‘потребно да се избегава једнострано деловање које би могло повећати тензије, угрозити стабилност и нарушити поверење међу заједницама’. Дана 13. августа, када је упитан о предлогу Европске уније да се ово питање уврсти на дневни ред следећег састанка дијалога у Бриселу, Курти је одговорио да је питање моста решено 2016-2017. и да ‘мора бити отворено’. Истог дана, више од 400 жена из четири северне општине упутило је писмо КФОР-у, позивајући их да не дозволе отварање моста због безбедносних брига“.
Хапшења, оптужнице, пресуде
Све ове месеце бележе тензије између Косовске полиције и Срба, а њих је било и јужно од Ибра, посебно када су у питању хапшења.
Да је август заиста био врућ месец на Косову, барем за Србе, показује и то што је Косовска полиција 3. агуста ухапсила петоро Срба у Косовском поморављу због наводних ратних злочина. Министарство спољних послова Србије осудило је хапшења, називајући их делом шире кампање са циљем „застрашивања и протеривања српског народа“.
Оптужени су задржани у притвору и пре суђења на 30 дана. Пре протеста Срба у Северној Митровици, и неколико стотина Срба се окупило у Пасјану 5. августа, како би протестовали против овог хапшења, уз критике међународној заједници за нечињења и затраживши и заштиту од КФОР-а.
Потом је, 10. септембра, Косовска полиција у Северној Митровици ухапсила четири српска младића након сукоба са полицајцима у цивилу, што је довело до оптужби о прекомерној употреби силе и лошем поступању у полицијском притвору.
Срби су на мирним протестима испред полицијске станице захтевали њихово ослобађање, што се донекле догодило и дан касније – 11. септембра, изречена им је казна од 30 дана кућног притвора.
Заменик омбудсмана је након посете притвореницима издао саопштење о „озбиљним елементима који указују на кршење људских права“.
Косовска полиција је 13. априла на Брњаку ухапсила Србина, наводећи да је хапшење повезано са насилним сукобима између полиције и демонстраната у октобру 2021. Само дан касније, 14. априла, припадници специјалних јединица полиције Косова зауставили су и наводно напали Србина у Зубином Потоку. Инспекторат полиције Косова отворио је истрагу о овом инциденту.
Такође у априлу, неколико Албанаца са Косова ухапшено је због наводног напада на Србе у Северној Митровици.
Србин је 19. маја ухапшен у Лепосавићу због наводног напада на Албанца. Потом 26. јуна, ухапшен је Србин на Јарињу под сумњом за шпијунажу, а 27. јуна и 12. септембра, двојица Срба ухапшена су у одвојеним случајевима под сумњом да су починили ратни злочин.
Специјално тужилаштво Косова подигло је 14. маја оптужницу у одсуству против три Србина са Косова за наводне ратне злочине у вези са злостављањем Албанаца затвореника у затворима у Приштини и Липјану.
Било је и више пресуда. Основни суд у Приштини осудио је 10. јуна Србина са Косова на осам година затвора због ратних злочина. Основни суд у Приштини осудио је 12. јула једног Албанца са Косова који има српско држављанство на 15 година затвора због учешћа у масакру у Избици у марту 1999. године, када је убијено 130 косовских Албанаца. Основни суд у Приштини осудио је 19. јула Бошњака на 12 година затвора због ратних злочина почињених у мају 1999. године.
На 28. јун, Основни суд у Приштини осудио је четири и ослободио два Србина оптужена за убиство „истакнутог политичара“ Оливера Ивановића 2018. године.
Још је неколико Срба на Косову ухапшено током протеклих шест месеци, укључујући оне за које се сумња да су повредили припаднике Косовских снага током протеста у мају 2023. у Звечану. Прво 10. маја, хапшење на Јарињу, па 19. јуна, још један осумњичени је приведен у Митровици. Трећи осумњичени је 24. јуна осуђен на 15 месеци затвора и новчану казну од 12.000 евра због своје улоге у нападима. Коначно, 24. јула, ухапшена је још једна особа и оптужена.
Ова хапшења изазвала су реакције српских власти, које су их квалификовале као политички мотивисана.
Такође, адвокати Срба који се процесуирају за наводне ратне злочине, укључујући и у одсуству, изразили су забринутост због права оптужених на правично суђење у разумном року, недостатка правног образложења и потенцијалних веза између оптужбе и спорова о имовини.
Било је хапшења и са друге стране. Тако је 18. априла, српска полиција ухапсила и притворила једног Албанца са Косова под сумњом за ратне злочине. Осумњичени је бивши члан Ослободилачке војске Косова.
У извештају се региструје и то да је 24. априла, Виши суд у Београду осудио бившег команданта Југословенске војске на 20 година затвора због ратних злочина почињених у близини Пећи 1999. године.
Организације Срба на Косову изразиле су забринутост због људских права, истичући да су мере против појединаца, укључујући дуге притворске периоде у затворима високог безбедносног ризика, биле диспропорционалне. УНМИК је примио извештаје о прекомерној употреби силе полиције након ових хапшења.
„Позивам све стране да примене мере које штите и промовишу поштовање људских права, док се истовремено одржава владавина права. Кључно је да се спровођење закона, посебно у вези са хапшењима, притворима и правима на имовину, врши уз пуно поштовање правног оквира Косова и међународних стандарда људских права. Интегритет и непристрасност институција владавине права морају се очувати“, поручује Гутереш у извештају за прву половину 2024.
После изласка Срба из судова – само по један судија и нотар Србин
Оставке судија и тужилаца из српске заједнице у новембру 2022. године и нерешено питање њиховог повратка, „наставили су да изазивају забринутост око интеграције правосудног система на Косову“, пише такође у Гутерешовом извештају.
Њихово одсуство отежало је спровођење правде на северу Косова. Одржане су мере да се привремено пребацују судије и тужиоци из других делова Косова, претежно Албанци, како би се одговорило на потребе за особљем и управљало бројем предмета.
У складу са захтевом Устава Косова за заступљеност невећинских заједница у косовским судовима, Косовски правосудни савет је препоручио три кандидата из српске заједнице за пет судијских места резервисаних за Србе. Међутим, Вјоса Османи именовала је само једног.
Слично томе, приликом недавне регрутације за попуњавање 100 нотарских позиција широм Косова, где су 8 позиција резервисане за Србе, Министарство правде није именовало ниједног нотара из српске заједнице, иако су постојали квалификовани кандидати, пише даље УНМИК.
Тиме је остао само један нотар из српске заједнице који делује на целој територији Косова. Ова ситуација је настављала да утиче на језичка права и приступ услугама за Србе на Косову.
Паљења аутомобила, бацање експлозивних направа, Вучић „командант“….
Забележени су и бројни сигурносни инциденти, укључујући случајеве паљења возила власника Срба на Косову. У Северној Митровици, непозната особа бацила је молотовљев коктел у кафић 14. јула, два дана након што су се ту сликали министар унутрашњих послова Косова и други високи званичници. У другом инциденту, експлозивна направа детонирана је 21. јула на Газиводи, усмерена против косовских Албанаца.
„Господин Курти је потом изјавио да је језеро ‘остављено њима од њихових предака’, што је подстакло косовске Албанце да посећују језеро и изазвало реакције српских становника на Косову. У овим случајевима није било повређених“.
Срби су мирно протестовали 10. септембра када је Курти дошао у Северну Митровицу да отвори ресторан у власништву Албанца. Вођа и заменик вође Српске демократије су ухапшени због звиждања у знак протеста, али су ослобођени истог дана. Ова хапшења су осуђена као „незаконита“ од стране неколико организација цивилног друштва.
У детаљној листи инцидената забележено је и појављивање плаката са Вучићевом сликом и натписом „Врховни команданте, чекамо те“ (30.јуна), што је довело до покретања поступка против подстицања мржње, као и хапшења малолетног Србина 30. јула и испитивања тројице других због дистрибуције овог памфлета. Такође, 9. јула је ухапшен малолетник албанске националности због паљења српске заставе.
Истрага о Бањској
Истраге о инциденту у Бањској из септембра 2023. настављене су са обе стране, Београда и Приштине, констатује се у извештају УН. Полиција Косова извршила је неколико претрага широм северног Косова и запленила арсенал оружја. Дана 15. јуна, полиција је претражила две школе под српском управом у Лепосавићу, што је изазвало осуде српских власти.
Захтеви за доказе и оптужнице Београд је у јулу затражио доказе од Приштине путем Канцеларије Европске уније на Косову, али косовске власти до тада нису одговориле. У августу је Министарство правде Косова преузело искључиву јурисдикцију над случајем. Тако је 11. септембра, на дан напада на Куле близнакиње у Њујорку, Специјално тужилаштво Косова подигло је оптужницу против 45 појединаца за разне кривичне деликте, укључујући „тешке деликте против уставног поретка и безбедности Републике Косово“, „финансирање тероризма“ и „прање новца“.
„Озбиљан безбедносни инцидент у Бањској/Бањскë 24. септембра 2023. године наглашава хитну потребу за сарадњом свих страна у потрази за правдом. Транспарентно и ефикасно решавање оваквих инцидената је кључно за обнављање поверења и обезбеђивање дугорочне стабилности“, поручио је Гутереш.
Подсетник на Вучићев позив за реинтеграцију Срба
Након низа акција Косовске полиције током лета, председник Србије Александар Вучић је најавио низ мера које ће Србија предузети као одговор на акције Пристине „против српских институција“. Управо ове недеље, Влада Србије је прогласила Косово „подручјем посебне социјалне заштите“, но овај податак није ушао у период који покрива овај Гутерешов извештај.
„Такође је навео неколико услова потребних за напредовање дијалога са Пристином. У том смислу, позвао је на реинтеграцију Срба са Косова у полицијске и правосудне структуре Косова и затражио спровођење локалних избора на северу Косова. Поред тога, позвао је на оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином, поновно отварање затворених финансијских и поштанских услуга које воде Србија, и повлачење специјалних јединица полиције Косова са севера Косова“, стоји у извештају.
Референдум, градоначелници остали, УНМИК приступио просторијама, избори у фебруару
У периоду од 21. априла, када су отворени избори за опозив градоначелника у четири општине са српском већином, дошло је до ниског одзива, што је изазвало жаљење ЕУ и квинте. Српска листа је најавила бојкот, истичући да је праг за успех опозива нереалистичан.
„Након успешне петиције за покретање процеса опозива градоначелника у четири општине на северу са српском већином, избори за опозив отворени су 21. априла. Међутим, гласови нису премашили потребни праг од 50 процената регистрованих бирача. Српска листа је најавила бојкот, истичући да је праг за успех гласања за опозив нереалистичан због забринутости око тачности бирачких спискова и планиране присутности камера у бирачким центрима. Европска унија и Квинта изразили су жаљење због ниског одзива“.
Одмах након одржаног референдума на којем нису ни овог пута учествовали Срби, у наредним недељама су градоначелници Зубиног Потока и Звечана, који су од насилних протеста у мају 2023. радили измештено, у тзв. алтернативним просторијама, прешли су у општинске зграде.
УН је сада у извештају потврдио да је управо у овом извештајном периоду успео да поново приступи просторијама које је држао пре упада Косовске полиције у ове објекте 26. маја 2023.
„УНМИК је поново остварио приступ својим канцеларијама унутар општинских зграда у Лепосавићу/Лепосавиq, Звечану/Звеçан и Зубином Потоку и спроводи процене како би осигурао безбедност и сигурност свог особља пре повратка“, наводи се у извештају.
О томе да ни УН није приступао просторијама након уласка градоначелника уз помоћ специјалне полиције у општинске зграде у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, није УНМИК говорио у јавности ван извештаја, а посебно није коментарисао медијске извештаје да је проваљено и у просторије које је он користио, односно да је нестало одређене имовине УНМИК-а из тих просторија.
Иначе, с обзиром на то да су директори српских школа на Северу одбили захтев Централне изборне комисије Косова за приступ српским школама ради коришћења као бирачких места за гласање о опозиву градоначелника, 4. јула је Основно тужилаштво у Митровици покренуло поступак против 14 руководилаца школа.
„Због наводног ометања изборног процеса. Директори су испитани, али ниједна кривична пријава није поднета“, наводи се даље.
Уследили су и потези на југу. Дана 11. јула, Срби запослени у институцијама финансираним од стране Србије у општини Штрпце примили су позиве да се јаве полицији на испитивање и оптужени су за “напад на уставни поредак”.
Косовска председница Вјоса Османи је 16. августа, најавила да ће се наредни редовни општи избори на Косову одржати 9. фебруара 2025. године.
„Ово ће бити прво завршавање пуног изборног мандата од једностране декларације независности Косова 2008. године“, наводи се у извештају Генералног секретара.
У детаљном попису ситуације на Северу, Генерални секретар Уједињених Нација излистао је и питање енергетике, након постизања успеха у договрима две стране. На терену: Упркос ранијем напретку у имплементацији енергетске мапе пута, многи становници северног Косова су у последњим месецима изразили незадовољство услугама добављача струје, Електросевера.
Како је наведено у претходном извештају генералног секретара, Електросевер је започео са дистрибуцијом рачуна за струју, што се догодило по први пут од 1999. године. У марту је Електросевер започео слање паушалних рачуна у износу од 21,60 евра, али су касније су достављени и додатни рачуни за исти обрачунски месец. У одговору на забринутости због нетачних обрачуна, Електросевер је започео инсталацију нових електричних бројила.
Вандализам над верским објектима
На југу, посебна брига је културна баштина, односно СПЦ. Забележени су бројни инциденти који су утицали на православне и католичке религијске објекте у областима где су невећинске заједнице у мањини. Ови инциденти укључују провале или покушаје провале у српске православне цркве у Шилову, Великој Круши, Талиновцу, и Липљану. У мају је пријављена и крађа у католичкој цркви у Злокућанима, која се више пута нашла на удару.
Такође, ова места служе и за незаконито одлагање отпада – на српском православном гробљу у Клини и у специјалној заштитној зони манастира Бинач (март); исписивање запаљивих графита унутар српске православне цркве Свете Тројице у Наклу; као и оштећења крста на српском православном гробљу у Ораховцу у мају. Било је и других инцидената на локацијама где је погођена заједница у већини.
У мају су непознате особе оштетиле улаз у школу коју похађају Срби у селу Гојбуља у Вучитрну.
УНМИК је забележио и више инцидената који су утицали на специјалне заштићене зоне, укључујући илегалну сечу дрвета 5.априла коју су спровеле три Албанца у шуми која припада Драганцу. У истом месецу, власти су спречиле Албанца да обрађује њиве које припадају Пећкој патријаршији без дозволе у селу Будисавци.
Приватна компанија је срушила три објекта унутар комплекса Старог Сараја у историјском центру Призрена 5.јуна. У августу је УНМИК приметио изградњу пута, који су финансирале косовске власти, унутар 50-метарског растојања код манастира Долац. Ову изградњу није претходно одобрила Српска Православна Црква, што је у супротности са Законом о специјалним заштићеним зонама.
На свом првом састанку од новембра 2020. године, Савет за имплементацију и праћење одржао је ванредну седницу 4. септембра, на којој је Српска Православна Црква пристала на наставак радова на путу.
Високи Дечани су 3. јула примили нацрт планског документа о развоју општине од стране локалних власти, који је класификовао манастир и значајне делове специјалне заштитне зоне као „урбано подручје“ и предвидео неколико инфраструктурних пројеката у тој зони. Манастир је апеловао на општинске власти да се придржавају правног оквира и позвао на консултације како би се истражиле алтернативне стратегије развоја, али до краја периода који извештај покрива, није било одржаних консултација.
Извештај о Повратку расељених и запошљавању невећинских заједница
Бројеви повратка и запошљавања неалбанских заједница су минорни.
„УНХЦР је регистровао 13 добровољних повратака чланова невећинских заједница који су били расељени унутар и ван Косова. Међу њима су 4 жене и 9 мушкараца, укључујући 7 Срба, 5 Рома и 1 Ашкалију. Тиме се укупан број расељених особа из невећинских заједница које су пронашле одржива решења на Косову од 2000. године повећао на 29,418, од којих је 14,435 жена и 14,983 мушкараца. Од тога је 12,831 Срба, 7,780 Египћана и Ашкалија, 4,095 Рома, 1,879 Бошњака, 1,464 Горанаца, 1,325 Албанаца, 21 Црногорац, 19 Турака и 4 Хрвата. На Косову остаје 15,586 расељених лица (7,176 жена и 8,410 мушкараца), док на простору западног Балкана постоји 69,627 особа са потребама везаним за расељавање, од приближно 200,000 расељених особа са Косова које бораве у региону, од којих се већина налази у Србији“.
Косовске власти су примиле 121 захтев за азил (96 мушкараца и 25 жена). УНХЦР је обезбедио да сви тражиоци азила добију бесплатну правну помоћ, психосоцијалну подршку, као и услуге преводилаштва.
Када је у питању испуњавање квота за запошљавање невећинских заједница, Влада Косова је формирала радну групу и усвојила акциони план на 10 година како би постигла пропорционално запошљавање невећинских заједница у јавној администрацији. Очекује се да план створи око 3,000 радних места за невећинске заједнице. Свако министарство ће до краја 2024. године морати да обезбеди најмање 10 радних места за чланове невећинских заједница.
„Независна комисија владе Косова за верификацију диплома из Универзитета у Северној Митровици верификовала је 267 од 346 диплома које је примила откако је комисија обновила рад у марту 2023. Године. Од марта до септембра 2024. године, комисија је верификовала 192 дипломе. Верификовани сертификати омогућавају дипломцима Универзитета у Северној Митровици да траже запослење у институцијама Косова“.
У додатку извештаја налази се и извештај високог представника ЕУ о активностима ЕУЛЕX-а те извештај о раду Специјализованих већа Косова, о чему ћемо известити наредних дана.
