Декрет косовске председнице Вјосе Османи о распуштању Скупштине Косова „апсолутно није уставан“, казао је за КоССев професор и бивши председник Уставног суда, Енвер Хасани. Према његовим речима, у парламентарном систему какав постоји на Косову, ниједан орган ван парламента – ни председник, ни Влада – не може самостално да утиче на распуштање Скупштине која га је изабрала. Он је нагласио да у Уставу Косова не постоји ниједна одредба која даје такво овлашћење даје председнику, те да је сам декрет – арбитрарни чин Османи.
Хасани је додао да, уколико се декрет оспори пред Уставним судом, Суд може евентуално увести привремену меру која би се односила искључиво на декрет, а не на рад Скупштине. „То би значило да ће се избори одржати како су политичке партије опозиције данас предложиле у консултацијама са госпођом Османи, а да Суд своју одлуку донесе негде током лета, без ретроактивних ефеката“.
Посебно је истакао да ће коначна одлука Суда, када буде донета, вероватно поништити декрет Османи, јер, како каже, преседан овог типа „веома је опасан“ и задире у темеље уставног система на Косову, покушавајући да га трансформише из парламентарног у председнички систем.
Критиковао је и досадашњи изборни процес за председника Косова, истичући да је реч о „злоупотреби процеса од стране власти и премијера Аљбина Куртија“. Према његовим речима, Курти настоји да „присвоји позицију шефа државе преко Гљаука Коњуфце“, кога описује као „најмилитантнијег и најлојалнијег“ Куртијевог сарадника.
Ипак, нагласио и „добра вест“ – да је почео да тече уставни рок од шездесет дана, што значи да, према његовим речима, Гљаук Коњуфца неће моћи да буде изабран. „То значи да ће избори бити одржани – или како је опозиција предлагала, за мање од два месеца, или по сили Устава негде средином јуна“, закључио је он.
У наставку интервју преносимо у целости:
Да ли је декрет Вјосе Османи о распуштању Скупштине уставан?
Није, апсолутно није уставан, јер у парламентарном систему какав је косовски шеф државе не може да распусти Скупштину која га је изабрала. За то нема апсолутно никакав основ у Уставу Косова. Не постоји ниједна одредба у Уставу која даје такво овлашћење председнику државе.
Понављам, у парламентарном систему ниједан орган изван парламента не може да утиче на распуштање Скупштине. То не може ни влада, а камоли председник државе, који није ни у вертикалној ни у било којој другој институционалној вези са Скупштином, нити обрнуто. Тај декрет је арбитраран чин госпође Османи.
Уколико није уставан и ако се он оспори на Уставном суду, какви би могли бити даљи кораци у процесу избора председника?
Уставни суд може да уведе привремену меру, али то не утиче на уставне рокове који су почели да теку од јуче. Ако Суд уведе привремену меру, она би се односила на декрет госпође Османи, а не на рад Скупштине.
Уколико се уведе привремена мера, Скупштина наставља да ради, а Суд на крају одлучује о коначној судбини декрета.
Међутим, ја искрено сумњам да ће Суд увести привремену меру. То би можда било најцелисходније решење, јер Суд не би требало да се меша у дневнополитичке сукобе. То би значило да ће се избори одржати како су политичке партије опозиције данас предложиле у консултацијама са госпођом Османи, а да Суд своју одлуку донесе негде током лета, без ретроактивних ефеката.
Сигуран сам да ће одлука Суда, кад год била донета, поништити декрет госпође Османи, јер је тај преседан веома опасан и задире у основе уставног система власти на Косову, трансформишући га из парламентарног у председнички систем.
Који је Ваш коментар на то што је Османи већ одржала консултативне састанке о датуму нових ванредних избора?
Судбина таквих консултација и самих избора зависи од одлуке Суда, односно од тога да ли ће Суд увести привремену меру или не.
Како коментаришете досадашњи изборни процес за председника Косова?
Реч је о злоупотреби процеса од стране власти и премијера Албина Куртија. Јасно је да господин Курти жели да доминира Косовом, а не да влада у складу са Уставом и законима земље.
Њему је веома важно да присвоји позицију шефа државе преко Гљаука Коњуфце, једног најмилитантног и најлојалног сарадника господина Куртија.
Добра вест је, међутим, да је почео да тече уставни рок од шездесет дана и да господин Глаук Коњуфца неће моћи да буде изабран. То значи да ће бити избора – или како је опозиција предлагала, за мање од два месеца, или по сили Устава негде средином јуна.
Интервју је вођен писаним путем.
